Leskovački zbornik
430 Иван М. Бецић
Један од покушаја да се прикаже пет деценија постојања једне образовно-васпитне установе је и рад Жарка и Јелене Бјелетић „Пола века Медицинске школе у Лесковцу 1958–2008". Аутори су дело поделили у шест поглавља: Отварање и развој Медицинске школе, Сећање на школске дане, Наставни планови, Наставно особље 1958–2008, Списак ученика Медицинске школе и Слике матураната. У првом поглављу су кроз наставни простор, школске органе и поједине предмете требало да буду приказане најважније секвенце из пет деценија рада установе. Ово поглавље подељено је на чак 29 поднаслова, што отвара питање ваљаности структуре рада. Аутори су на једној страни дали чак три поднаслова, а на неколико места по два поднаслова, што говори о томе да третирана питања не могу бити разматрана одвојено како су приказана и на исти начин са осталим питањима јер једноставно нису у истој равни важности. Са друге стране поднаслов „Прославе у школи" обрађен је са свега три реченице, али се због 10 слика протеже на седам страна. Овакав начин структуре рада је неодржив и очито је преузет из сличних издања без корекције и методолошки је непримељив. Целине које се нижу су неповезане и набацане једна иза друге без икаквог реда. Један поднаслов за другим чине школски простор, стручни орган школе и стручно усавршавање наставника као три различита чиниоца. На појединим местима поистовећени су различити појмови, а има и случаја у коме поднаслов није у адекватном односу са оним што описује. Без обзира на велики број поднаслова, ниједан није посвећен Школском одбору, који као орган школске владе има велики утицај на рад установе, стручној служби и стручним сарадницима, а није присутан ни стручни актив сестаратехничара, што је основно занимање ученика после завршене школе. Представљени предмети нису третирани на исти начин, а видан је и архаизам јер су многи изражени преко „секција“ чија функција није у домену тематике коју обрађује, а више и не постоје. Три предмета приказана су као „активи", а несразмерност заступљености резултата ученика и професора из појединих предмета у књизи није одраз значаја и достигнућа већ избора самих аутора. Док је појединим предметима и предметним професорима дато пригодно место на основу резултата на нижим нивоима такмичења, остаје непознаница зашто су из монографије искључени одређени ученици који су освајали друга и трећа места на највишим нивоима такмичења, као и улога одређених професора у томе. Начин на који је исказана улога професора у резултатима ученика крајње је дискриминативан и док се важност појединих фаворизује, код других је она умањена. Достигнућа упосленика школа умањена су јер аутори нису обратили пажњу на учешће професора и спољних сарадника на међународним семинарима, где су поједини били и представници државе, на