Leskovački zbornik

Лесковачки зборник ХЕЈХ 2009

Иван М. Бецић

ЗА ТИТА ИЛИ ЗА КРАЉА Др Момчило Павловић, За Тита или за краља, Избори за уставотворну

скупштину 11. новембра 1945, Институт за савремену историју, Београд 2007, стр. 423

дређене историјске ситуације могу на први поглед да представља-

ју регионална збивања, али по својој суштину су до те мере ин-

тернационализоване да се не могу омеђити од догађаја светског историјског тока. Вртлог Другог светског рата који је захватио Југославију носио је у себи идеолошку супротстављеност политичких и војних носиоца отпора немачком Новом поретку. Југословенски краљевски политички центар, који се после путешевствија по Блиском истоку обрео у Лондону, био је заточеник британског покровитељства и из њиховог односа може се, у доброј мери, пратити међународни значај и утицаји на опредељење становника Југославије у погледу облика владавине. Оно што остаје ван сфере тог истраживања је реалност створена на подручју Југославије, односно прилике у земљи у условима када се сва власт налазила у рукама другог политичког чиниоца, Комунистичке партије Југославије. Управо из потребе да се обједине резултати истраживања улоге Велике Британије у укидању монархије у Југославији и унутрашњих утицаја на резултате избора одржаних у Демократској Федеративној Југославији настала је књига Момчила Павловића „За Тита или за краља, Избори за уставотворну скупштину 11. новембра 1945.".

Дело је конципирано тако да уводни део даје преглед политичке и економске стварности на крају рата и прати промене у друштвено-економској структури земље. Истакнути су проблеми утврђивања броја жртава комунистичких одмазди после уласка јединица НОВЈ у српске градове и јединственост рада специјалних судова за суђење нарушавања српске националне части. Велики број емиграната утицао је на делимичну промену структуре бирачког тела, а незадовољство услед тешке економске ситуације каналисано је ка „старој Југославији", као суштинском извору.