List mladih istraživača Srbije

НОВАЦ ЈЕ СПОРЕДНА СTBAP

матерлјала са '7,8 килограма на 700 грама. И код друмских вознла било је доста ситних и крупних решења. На ггоимер, подужнл носачл код кипера од 14 тона, савлјањс конуса код цнстерки за растресите материјале, ојачање омега про фила код кипера од 26 тона што сам решпо на —тојећој машнни која je билд пред отписом, али она и дан данас НЕГШФОРМИСАНОСТ ВЕЛИКА КОЧНИЦА служи и савнја те профпле. Било је још других ситних унапређења и по некој мојој евиденцијп до сада сам дао укупно 21. рацисна. зччју. Од 21-ног технолошког побољшан>а проЛзводње само сте 3 пријави то и озваничили. Зашто? Сматрам да чсве_: на таквом радном месту треба да да нешто и за друштво, да оправда поверење. He треба радити само за новад. Новац је потребан, али потребно је и друштву дати внше него што се углавном даје. Није ту никаква демагогија у питању већ чишеница да друштво бесплатно школује сваког појединца, бесплатно додељује стан породици, друштво о- гогућаво разне бенегБидпје и дужност је појединца да се нечлмодужи друштву. Тпеба се борити и васпитавати тако да ако чо век нешто данас да од себе, чн ће створити ус звс за боље сутра. Тако сам васплтан да ке треба тпрж ити само новаи и тражитн од дг штва, а не датп друштву. * Значи да основни мотнв није био човац када сте почели да се бавите по ваторетвом. Никако. Менл је наФсће задовољство када дам неко решехве п видим да се радл по том решењу. Никакав новац то не може да надскнади и плати. Највећа је награда када се примени оно што човен CTBOpil. „Самоуправни епоразум о ннвентивнбј делатности” к °јн ,1е донет у „Гоши” 1975 . одлне регулиеао је литаше новчане надокнаде за учињену иновацпју. Да ли је тај нзнос довољан за уложени труд и да ли 6н овај Самоуправни споразум требало допуњавати и меаати? Овај Самоуправни споразум постоји. Међутим мало људиу ана за тај Споразум. To је једна од главних кочни ца зашто више људи ке при-

јављује своје иновапите. Лист „Гоша” треба да објави тај правилнт!к одједном или у наставдима, и да сви људи буду с вим упознатп. Чини ми се да би било много више успеха него сада. Што се тиче нзноса новчане накнапе сматрам да је сасвим солидан и д# не треба вршкти ггоо мене. ДоволјНО је стимулативан, али га треба добро и гши мењивати. Многи људи кочр спровоВење инвентпвне делатhcictii, нарочито новопоетавље hji т’ководиоци, због своје не информисаности. Боје се да h*» да упропасте радну органиаацнју ако дају неки динар човеку Koni је учинио хнапређе ње. С доуге стране, постоје људн који су на такзмм местима зла где им је омогућено често путовак Они у другкм и страним фирмама впде нове стваои, и то после пап меседи примене и за то тчаже новчану надокнаду. To је злоупотреба. Ако човека пошаљемо у иностр: чство и дамо му задатак да види и по повратку то и примени, он то треба да оправда а не да зпоупотреби. Многи стручни људи онв којл cv на таквим месчлмада путују по страним земљама впше познају стране сћпрме него српска и тословенска предузећа. Можда ча не поНЕМАМО ПНДУСТРШСКО ВАСПИТАЊЕ знају једну малу фабрику у Рачи Крагујевачкој која има своје могућности за пчоизводн>у и за сачадњу са ..Гмцом", a то нам је ту на дохват руке. Таквнх органнзација има доста у Југославити. али мноm људи то не знају јер им се не исплати да оду до Раче. Зато им С0 исплати да оду до Мпнхена, Шујорка, Лондсна, ■Јапана. * У „Гоши" има до-ста радкика који се баве новлторством. Међутим, го су махом старији људи. Којн су, по вашсм мишљев.у. осиовни разтози због којих нема више младих иноватора? Управо ово што је напред речено. Млади виде како се појединди понашају према ста ријим људима ако прпјаве не ку пновадију и онда снгурно нису заинтересовани за то. To је дедан од разлога. Други је што млади треба још више да раде, да стекну нека искуства на свом радном месту, да виде оно што не ваља и траже решења за по г -љшање. Ту je у питању и ллчна залн трпрсованост сваког појединца. Нормално, ja желим ** млади људи нмају Бшпе успеха пе-

Друже Милчићу, које Је ваше прво технолошко уна пређење и како сте дошли до њега? 1953. године започели смо са производњом путничких вагона ii та прва техничка документација дошла Je код мене. Познавајући наше услове рада, машипе и опрему којима смо располагали дао сам идеју како треба да се реши нзрада прозора, односно рамова за прозоре. Заједно са инжељером Стојчићем и Љубишом Петковићем решио сам тај прсблем и дан данас се тај на чин производње прнмењује. Наравно, нешто модифидиран али принцип рада око савијања тих прозора је остао до данашњег дана и остаће још дуго. * Пооле ове рационалнза ције дошла су и другелО каквим се конкретно проналасцима ради и ко.тпкс су биле уштеде? Било је више проналазакгч унапређеша, . технолошких решења која су појефтињавала производњу. Мотив је углавном био тај да човек треба да свесно и савесно на пос лу за који је плаћен и да та решења буду дата што рацпоналније и економичније. На пример, код израде оплате пу,,НЕКИ ЉУДИ КОЈИМА ЈЕ OMOEYКЕНО НА ДОСТА lIYTYJY, ВНДЕ Y ДГУГИМ II СТРАНИМ ФНРМАМА НОВЕ СТВАРИ II TO ПОСДЕ ПАР ME СЕДИ ПРИМЕНЕ* II ЗА ГО ТРАЖЕ HOB4AHY НАДОКНАДУ. TO ЈЕ ЗАОУПОТРЕБА." тничкик вагона. странида и крова, де се то прсизводило из разних еитних делова дошао сам до решења да се то ради из једног комада, без сецкаша и наккадних варпвања. Затим је nocroiao проблем око механизма за израду прозора. И они су били предвиђени да се раде из парчиНа. Ја сам дао решв._е да се то лије од легуре Силумина, што је кудикамо је'тиније за производњу и лакше за монтазку. Било је затим решења код вагон цлстерни, код пзраД е редуцира где је 6к~о проблема око израде алата, Ја сам случајно сазнао за тај проблем и решио га тако да је смањена производња са 4,5 са та на 20 минута и утрошак

СОФРОНИЈЕ МИЛЧИБ, РАДНИК COYP „ГОША" — ДОБИТНИК ПРВОМАЈСКЕ НАГРАДЕ РАДА

РОЕ-ЕН 1932. ГОДННЕ У СЕЛУ ОБРЕЖД КОД БО.ШИКА. 1947. ДОЛАЗИ Y ПАЛАНКУ ГДЕ ЗАВРЈНАВА К НД¥СТРИЈСКУ ШКОЛУ И ЗАПО ЧИЊЕ ЖИЈВОТНИ ПОЗИВ МЕТАЛЦА. ТЕХНОЛОГИЈОМ ПОЧИЊЕ ДА СЕ БАВИ 1955.. У ОДЕЉЕЊУ IЕХНОЛОГШЕ Y „ГОШИ“, 1975. ЗАВРШАВА БЛНРЕДНО МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ. ТАДА ПРЕЛАЗИ Y Р.О. „ДРУМСКЛ ВОЗИЛА" ГДЕ РАДИ HA MECTY ШЕФА ТЕХНОЛОГШЕ И ДИРЕКТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. 1980. ПРЕЛА3II Y OOYP ИНСТИТУТА ЗА РАЗВОЈ ТЕХНО ЛОГИЈЕ ПРОИЗВОДЊЕ ГДЕ СЕ И ДАНАС НАЛАЗП. го што смо ии до сада имали, да на свом радном месту раде са ентузијазмом и са во љом, да бн могли да имају успех. Један.од главних проблема је што када људи заврше школу траже запослење на би. ло ком' радном месту без обзи ра коју школу су завршили. Омладини треба дати права радна места и оне послове за које су се и школовалл. To је један од разлога што нема виiue младих на сцени проналазаштва и радлоналнзацкје. „МЛАДИ ЉУДИ КАД ЗАВРШЕ ШКОЛУ ТРАЖЕ ЗАПОС<\ЕЊЕ lIA БИЛО КОМ РАДНОМ МЕСТУ БЕЗ ОБЗИРА KOJY ШКОЛУ CY ЗАВРШИЛИ. ОМЛАДННИ ТРЕБА ДАТИ ПРАВА РАДНА МЕСТА II ОНЕ ПОСЛОВЕ ЗА КОЈЕ CY СЕ И ШКОЛОВЛЛИ." * У уводном разговору ре кли сте да вам је позната делатност Оргаиизагнје мда днх истраживача. Са којнм би програмима они могли да се укључе у истражнва н>е производног продеса у „Гоши”, с обзиром да је дн јапазон н.ихове веома широк? Тачно да је широк и ту нма места за младе ваче почев од саме ње, преко заштите на раду до стварања бољих услова за рад. Ми смо млада земља и немамо још икдустријско васпитање које има ју развијене земље. створимо правог индустријског чо века треба да прође неколико генерација. Док не дођемо у ту етапу млади исттзаживачи п проналазачи имају пуно посла. * И за крај једно питање које је можда треоало поставити на по"9' ку разговоре. Да ли је Првомајека награда рада дошла у право време? He знам како да к-ажем. Сматрам да ie тпебало iout ло ста рааитн и дати још више да би се човек покосио „ваквим признањем. To ie велика награда коју ми .ie уоучио председник Савезне Скупштине Ју гославије Рапф Дизларевић. Можда је требало још стваратл и радити за такво високо признање. Није да човек само добије, човек треба ;i да оправда то што је добио. Сматрам да сам irorao да дам још више и можд је мало преурањено н можда је требало сачекатл join коју -О-дину, створлти још нешто.

Разговарао: Горан Митмћ Сннмво: Љ. HntaroßiiH

4