List mladih istraživača Srbije

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ОСЕЧНЕ

ЧЕТИРИ МЛАДИЋА

Осечина, варошгада са две xu љаде становника, налази се на 32 кнлометра од Ваљева ггоема Лознпцп. Лежи на реци Јадар н центар ie Подгорине, брдско —равннчарског Kpai'a v ком успева I'една од натквалнтетнијих сортн шљива .Дожегача”. чувена v свету. Ту се, онда, нормално, налаз-и и фабрика за прераду и промет пољопривреднпх пронзвода (хпшива пре свега). Друипиапо к\ лтурпн живот младпх ове варопшце сводн се углавном на изласке v кафане, слушање џубокса конзумпраи>е алкохола или v бољем случају, седељке по кућама. Тако млади Осечанп проводе свој жпвот. Наоавно, нист сви шади бнлп задовољни оваквим на чином живота, желели cv више од бесомучног седења и разг f_\ бања увек истнх тема по лока лним биртијама. Имали судруге амбицдје, свеже нде!е и, пре свега неограничену љубав према природи. На једном од својих сталних крстарења по природи гоотне 1975., група заљубљеника у ггри роду долази до падатака који ће пресудно утицатп како на ову групу младиШ тако и на сву младеж Осечине, све до даиа данашњег. Нанме, реч ie о једнот пећини у коду до тада ншсад ннко шпе ушао, -ве роватно од впемена праистори је. Познатп стручњак, археолс£ нз Ваљева Н. Милошевић vrupbvic локалитет пећине и са чињава записгшк v коме. између осталог, сто)и па локалитет као и са.м а пећина до сада није ннгде забележен и да на основу ископане керамике -v одељењнма пећине може са си rvpuoiiihv да се тврдп да ie ту боравпо човек неолитске, бро изанодопске и гвозденадопске епохе. Све то ie дало одре Вене и неочекиване резултате, па c'e чеггворишт мадића кош .су открнли пећину, иридружујс много омадинаца до тада не баш много заимтересованих за тај рад. Идсја научноистраживачког пада из дана V дан окупља све впше следбеника. Неминовно се иамеће потреба формпран>а оргаиизавдбе Маднх истраживача. Правц се Статуг, правилник и друга нормативна акта. Дриштво добита цме Летар Јовановић Комирићаиац" по на родном xepoiv овога Kpaia. ОсHiraaiv се четнри секције: спелеолошка, археолошка, етногра фска и бнолошка. У почетку све беше лепо. Раднло се добро За прве две године извесе нр те десетак локалиих пстраживачких акшпа. Онла лолази до осеке интересоваља. Наступа пауза v раду avr a годину ла на (уз изузетак двојице од оне четворицс оснивача). ¥з велнkv труд тс дворше момака Цру штво поново. 1980. године (са повпм председником Србом Ллкићем) стаје иа иоге. Успеш но се peuiafiaiv и неке формал

не, алц и неопходпе _ ствари (Друштво добија свој печат, жиро-рачун) н креће се v нове успехе. Пт>ви задатак ie задржавање постотећег и ок\шљан>е новог истраживачког кадра. Искуства из крпзног перпода умногоме корпсте v поставци нових програма акпшности. У Друштво долази много нових чланови махом средњо-ижолаца. Те годнне 'ДрРштво ie добптник плакете Савеза борада оппшше Осечина. Међутим. Друшхвб као да не може без проблема. Долази до погоршања међуљудских односа v Друштву. Неспоразумп са самовољшш и неозбиљшш, али утицајпИм члановима све вшле коче рад Друпггва. Затим, tv ie н проблем, односно недостатак npocropnia за рад п састанке. Ауторптет председника ће изгледа много помоћп v решавању овог проблема па се Младн истражнвачи наДар/ просто ријн Koiv Be, . додише делити са органпзацитом Црвеног крс та, али боље ишта него ншпта. To ie нова модерна барака v Koioi Be се удошпц многе органпзације (ССО, Синдикат, ССРН...). Проблем ове мале организације истраживача, као уостало-м и оких много већих су фннансите. Јер, изузев Штаба' териториталне одбране. нико Hiiie подржавао Младе истраживаче Осечине. Нешто новца cv добили радећи за тедну радну организашру анкете о поллпрн вредшш произвођачпма, о за _ садима воћака, 6poiy расне сто ке ндр- Тим новцем кугшли сV непгго опреме за спелеолошхсу ceKiiuiv- За акцхбе им и niiie требао неки новац iep cv акциie изводили на својот територнји а сарадња са мештаншш је била на изузетно високом нивоу (имали cv .обезбеђено пре ноВшлте и остало што ie треба ло). План актпвности за рву годи ну предвнђа евидентирање свих извора шггке воде на територијн Осечнне, једну етнолошку аквдпу на јесен сшмање зпа чајнпх природних фено-мена (кањони, природно iesepo. типи чне старе планинске куће), нека истраживања рада пољопри вредшгка. Реалну основу за оптимизам када ie V питању будућност органнзације представља чиљеница да Друштво све впше приступају преко потребни студенти етнолоппе и тУР-и-зма, средњошколцц и раддшци v удружеиом т>аду. Друштво ~Петар Јоваиовпћ КомирнВанац” спремно ie на сарадњу са свпм заинтересованим истражпвачким организацнјама v Србнјп. Организовање заједннчких акција, размена кадрова, искустава. инструмената умпогоме би допринео просперитету ове организације.

Момпр СамончоииН

ОНИ ДОЛАЗЕ

У СВЕТУ ОДРАСЛИХ

Са непуних петнаест година Дејан Антић, ученпк осмог ра зреда основне школс „Нада Поповић” у Крушевцу, већ је искусан истраживач. Збирка лептира и систематично сређени подаци о њима само је део његових лнтересоваша. Са Дејаном смо се први пут срели у току припреме ОИА ...Тастребац 82” и одмах смо запазили да пред собом имамо дечака који поседује шидо ко знање везано за жи~и свет Радећи са њим на акдији имали смо прилику да и сами заволимо макар мало ње гову велику љубав инсекте, лептире пре свега. * Колико дуго се бавиш нзу чавашем лептира, а пре евега како си почео? f' .Тош у другом разреду сам се заинтересовао за њих, али прављегве збирке почиње после сусрета са једним сакупљачем лептира из ЧССР пре две

године, Пошто сам га својом знатижељом подсетио на њего ве почетке затражко ми је адресу у жељп да ми помогне. Кроз петнаестак дана стигао ми је пакет са дивним лептирнма из Бразила. To је било одлучујуће за моја даља интересовања. * Како их данас набавл>аш и колико врста поседујеш? Идем на терен, чглавном по ред реке Расине, ловим их и чувам у кутијама. Пратим зна чајне елементе њиховог живота и навика, локалитет и датуме наласка, бројност и слично. ПореД лова размењујем пх са другим скупљачима из света, тако да дангз имам у збирди гшеко 450 врста, од чега на уже тропске лептмре, отпада око две трећине. * Да ли су лептири јсдииа твоја преокупација? He, поред тога с нађе времена и за спорт. Тренирам гнмнастику а одем и у диско и изађем са друштвом. * Поетигао си значајне резз 7 лтате у гимнастици. Зиа ш ли да је бавл>ен>е спортом по дједиако значајно за тебе као и лептири? Треће место на регионал ном такмичењу јесте успех,

спортом волим да се оавим, али су лептири ипак мојапре окупацЈпа. И сајмо хватање лептира је у неку руку спорт, јер није ни мало лако трчати за брзим лептирима. * Откуд баш лептирн, а не неки други инсекти? He само због њихове изу зетне лепоте, зећ и због занимљивог начина живота. Лептири су за мене најинтересан тнији и најлепши шдсекти, сем тога, двста су лознати у науци, па лако могу да нађем литературу. * Шта сутра, да ли ћеш и професионално тиме да се ба впш? Да, али мислим да је то ако се услови код нас не про мене, веома тешко. Па шта ће онда бити твоЈ будуђи позив? Још је рано да о томе размишљам, али бих волео да будем у стално?д контакту са инсектима.

* Да ли је то једпно што те је привукло у Младе истражи ваче? V организацију сам дошао из чцсте радозналостп, међутим, убрзо сам увидео да се кроз Младе истраживаче л:огу задовољити ња готово сваког омладпнца... Поред тога што ми је омогућен континуиран рад, крзз ову организадију на омладинским истраживачким акдијама се окупљају млади из целе Југославије, па тако птичвм нове другове. Гледамо на часовнпк, време је за излазак у грал. Дејан жели да нам говори још о ле птирнма, о утисцима са акције, о будућим локалпнм акци јама за које се припрема Само једно му је донекле жао, жао му је што о овоме не оже да разговара са вршњацима, њих то још не интересује толико. разумљиво за љихове године. Свестан је да је својим радовима зашао у свет • одраслих да је прел њнм велика одговорност да оправда поверење његових ~тг "minx лру гова, Младих истраживача Крушевца. '

Јелена Петровмћ Ммле Обрадовић