List mladih istraživača Srbije

ГОРАН ГНУС

ДАНАК УВОЗНОЈ ПАМЕТИ

Горан Гнус је председник комисије за високо образовање и науку рехубличке конференције ССО Србије

■ Наука је коначно добила место које и заслужује. Велики број наших докумената, шредељења, na и овај д у горочнп програм економске стабиллзацпје, говоре о томе да је практично наша једнпа перспектива, једини излаз ослан>аи>е па согтствелс снаге. A то првенствено значи ослањање на научне потепцнјале који ћг, по прлроди ствари, својим дело-вањем, деловање.м науке у друштву довести до тога да се све one ствари које не ваљају у друштву, а знамо колико пх је, у неком наредном перноду псбољшају. Чшвеница је да је наука у досадашње.м перноду била на марпшама друштвених збпвања, сувише смо се укупно ослањалп на неку увезену памет, а сада је мање-више свима јасно шта смо све уз ту памет увезли. Беома велики део садашњих тешко-ha v крјима се налазимо вероватно је узро-ковал TirM прегераннм ослањањем на туђу памет, туђа истраживања. Оно што је у једivom треагугку пзгледало оптпмално, најјефтЈгшхје сада се показало као ирактичио пајскупље. кМлади су, сигурно, тај део друштва који је ту могао највише допрннети. На жалост, у свему томе нецгго што је перспектива, a то је увек младост, увек ј е » 11 раатије а можда сада н више ■него равгије, бпла у подређеком лолржају. Када то кажем мислим на младе, сгручне, паучне кадровс у свим структурама, у свим деловима друштва, и процеоу образовања, и у процесу научнопстражзквачког рада н у привреди. ■ Шта је разлог томе? Први и осиовнл разлог јс то дитолмладп v оспови впсу обучеии за иаучноистражнвалкл рад/ штеу спремни за њега. СуBiime се на cbi-lm образовшш иивоима тшстистира на репродукдмји оиога што је сазнато, .мало има самообразовања, a иајмап>е јелсреатшшог рада у коме би млади кроз некл внд Iстра>;сиваи>а дошли до некаквих сопствених сазнања која су ; наравно, онда и вреднија. Пссле тог процеса образовања млади људн се опредсљују, али онн су већ тада иеспособнк и неспрешш да се одмах укључе тамо где би требалп да се укључе, па чак н они најквалитетннји. који су илак кроз тај процес стеклн неки квалитет из ових или 01шх разлога (ке можемо, дакле, тврдати да је нста ситуадија у стш оргасшзадијама осковног, усмереног вишег њди високог образовања част изузецима). И овда т -млади -људа, иеспремни да се

на прави начпш гжжуче у сзве друштвонс токове, крећу, што се опо каже, грлом. у јагоде. Поједшгцл, опет на овај или онај начии, доспевају у неки пау чнол стр а ж ггвачкЈ i im спггу т илл организацпју, алн ту се суочавају са imaoM за н>пх нереишмјх проблехта који пх често за трајно одвраћају од научноистраживачког рада. Прво, веома је лош материјални поло-

жај таквих органнзацпја. To ie прЂ-'.j огра«!sча®ајући фактор. Другн је оиа неоспособљеност за бавдлњснаучпоиетраживачкнм радом, и трећн, који може опредељујуће да дслује, да је укушвд у друштву маука на uekji начин раздробљена- v том симслу да irocTojn огромаа број већнх пли мањтгх научиоиетранстраживачкнх ииетитучија које по ■ св-ом обпму а оида п осиособљеноети, по природн отвари васу кадре да се ухвате у коштац са пранш врсолемпма, н овда, једноставно. л»уди се осећају неделатшш, иемоћним, стешњешш са Свих сграиа тим и таксам околпости.иа. Онда. на жалосг, имамо ту сптуацнју каква је тренутно „овде u сада", када шгко нијс за.доволлп, ок-о којс ћс моратн л.Гс се уради много тога да би се бпло mia квалнтетно добнло. Н Фамодна реформа школства требала би многе ствари да промени набоље. Снгурно је да је први и основни предуслов кретања напред у тој области та промена у образовању. Међутнм, сведоцн смо тога да у рефррми још увек има много лутања, недоумнца,_па чак mia и поједимих концепцнјскнх сукоба око тога како дал>е. Задшслшш смо један целовнт систам усuepesior образоваља, к-оји онојсо како је зашдшвеп има квалн-

тагнвно иове особине, и који ћс пзмеђу осталог довеста до неkor напретка у областн ослособљалања младих за научноистраживачкн рад, с једне, и нлшлве повезаности са удружешш радом с друге стране. To је хакође једаи од сегмената будуће копцепције научиоистражнвачког рада код нас, значн ослањање па научне потенци јале радпих организација. Са-

mo да подсетнм да су некн од -TIIX поташдцјала н данас изузетно значајни, јер нмамо велнкн број надарених и сп-ссобшј>: кадрова нз области- нечега што се зове чист научнн рад којм ćy због немогућиосш Iфпрмације> лошег матсријалног положаја н некнх друтх раа-' лога, а њнх је пуно, прешли ,у радне орган-мзације, у -прнвреду. To нма сзојих .познтизнчх н негагнвних елемената, ГГозитивно је то што се иа тај начин најднректиије остаарује спрега пзмеђу удруженог рада и иаучноистражпвачке делатпост.ч. На другој страни, то водн одређено-м затварању, води недостатку фундаменталвнх истраживања, која тада чесхо трпе због великог обнма примењених нстраживања.. Најоптималнпји концепт је свадако слободна размена рада нзмеђу образованнх инстнтуцнја које нису само образовне већ и научноитсраживачке, бар бн тако требало да буде с једне, паучноистраживачких организација, с друге, н удруженог рада са треће стране. ffi Колздко прсфесори, оДносно каставницн егимулишу истражнвачки рад младих? Y образовшш инстнтуцијама, често, професори уместо да стимулншу ученикс за такав рад онн их потпуно дестиму.Tiffliv, укопавају их због тога што својом афирмаднјом могу

да угроае ауторитет, углед угрозе место ' тог „уваженог” професора, а чак се дешав а да поједнни професорн безобзмрно експлоахишу рад студенаха, па ilm кроз внд некакшхх кр жока, овако или онако, дају некахсве своје пројекте које студенти изаде, а пофесорл на крају добро искористе. Ш Да не говорнмо о асистентнма на факуптетима. Матернјалне положај аснсте. ната (њнхове ’плате) схрахоздто - деспшулативно делује тако да малтене долазнлш у апсурдну сихуацпју да најбољн студенти не могу бити асистентн збст свог махерпјалног схања. To мргу, најчешђе, бнти садга онн нз бсхвестојећих фахшлија, којнма је асистенхска плаха са.мо -џепарац. Чудхшо се некаквом пспотизму иа Уннверзитегу, а на овај начхи се формирају сви услбви да се сн IШIрН. О Можда је питање делласирано, али шта ССО може бвде учишгш? To се н ја често ш-гхам. Сада смо се, до.хватшш образоваља н fy покушавамо да учшшмо иешто. Бдтко смо ограшгчешт, прво, пекаквим местом и улогом ССО и његовим аутррптетом. Мислим да смо у прошлом периоду шхак уопелп да се нзборимо за пекакве позицлје ц да можемо равноправно да учеспм ј-емо у кренраа-у и додшшењу повнх одлука што се тиче образоваља, међупш што се тиче науке,- ту на жалост нисмо усиели много да ужи:мо. ¥ свему томе младих нема или пх аема у довашдом броју, нароч!гго на местзша где се одеучује. В Како внднш Младе истражнваче у паучнонстражнвачком делован.у младнх? МладЈг исхраживачи ту мргу да одиграју велику улогу, хо ја у неколико хшврата по-нављам, али никако да направимо неку концепднју која полази од реалног стања н раалних могућности. Свс време гврдим да је некаква перспектива добровољног омладинског рада та Омладинска истражквачка акција, људи су сзе мање спремки бар се мени тако чшш, да се баве само физнчквм послоBiffla. Повећавање квалитета су ОИА, оне пружају мкого више креативносгн, али траже стваралачке напоре. To је ствар«о наша перспектива оно што ћеа;о покушахи да осхварнмо.

ЈаДранко Божановић

Зоран Михаиловић

4