List mladih istraživača Srbije

МАБ, ШТА ЈЕ TO?

Управо ова необична скраћеница уз коју беше и реч пројект на насловној табли зграде-логора младих истраживача биолога, учесника Омладинске истражиеачке акције „Галичица 'B7“, учини ми се веома загонетном, већ првог дана нашег таборовања крај обале Преспанског језера у некадашњем селу, сада летовалиилу Царина, подно громадне Гапичице. Касније ми је приликом своје посете нашем логору др sci. билол. Љупчо Групче, професор Природно-математичког факултета Универзитета „Ћирило и Методије" у Скопљу, објаснио да поменута скраћеница означава пројект сввтског гласа .Man and biosphera” односно ,Човек и биосфера" (скраћено а да се стилизовани хије-IчВифа складно укомпоновао у скраћеницу не само визуелно, seh и по свом значењу, јер су древни Египћани веровали да одражава „аечити живот" односно .заштиту". Програми оваквих истраживања спроводе се у многим земљама широм света уз не малу финансијску потпору организације УНЕСКО, Наведимо неке од њих: • „САН КАРЛОС ДЕ РО НЕГРО* у сливу Амазона; • .Герасимов" у биосферним резерватима СССР-а; • „КАЛИМАТАН* у источној Африци; • „СИКФОКУТ - ПРОЈЕКТ" у Мађарско); ® „ИПАЛ* у северној Кенији; • ,ТАИ“ у западној Африци; ® .СТОИЛОВ" у Бугарској и в „РЕМДЕНЕ" у аридним и семиаридним подручјима се-

верног Египта. Када је реч о нашој земљи, овде сам се уверио да се увелико реализује један од оваквих пројеката: „Програм комплексних екосистемских истраживања у Асс. Ouercetum frainetto-cerris macedonicum (Оберд 1948, ем Хорват 1959.) у оквиру УНЕСКО-вог Програма |Човек и биосфера' (МАБ) пројект 8 у Националном парку 'Галичица’”. Дакле, како је иницијатива УНЕСКО.-а у нас прихваћена, још 1972. год. када Је формиран Југорловенски национални комитет за програм МАБ, у СР Македонији су средином 1979. год. у Националном парку ,Галичица" отпочела свеобухватна екосистемска изучавања која поред УНЕСКО-а, пре свега финансира СИЗ за науку СР Македоније. Одмах је организован заштићени стационар ,об|ект“, где се у потпуно природ-

ним условима експериментално разрешавању проблеми производње и кружења материје у већ помвнутој заједници мешовитој шуми храста-сладуна и цера. Такозвани .објект” )е залраво 1 хектар солидно жицом ограђеног простора ради заштите од животиња, у оближњој шуми Пљуска удаљеној око 1 км од нашег логора. У „објекту" је тачно 1413 стабала што је просек по хектару навео нам је дипл. биолог Љупчо Меловски, асистент Биолошког института ПМФ-а у Скопљу, а на овој ОИА „Галичица 'B7“ руковидилац еколошких истраживања упућујући нас да је у унутрашњости ограђене шуме распоређено: в 40 сакупљача-дрвених отворених сандука димензија 60 х 60 цм са мрежастим дном уздигнутим 20-так цм над тлом ради сакупљања опада, пре свега

ЈЕДАН ОД РЕЗУЛТАТА МИА „МЛАДОСТ ’B7“ ТРЕБА ДА БУДЕ И СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА МАКЕДОНИЈЕ. СВОЈЕ УТИСКЕ О ОВОЈ АКЦИЈИ УНЕКОЛИКО НАСТАВАКА, ИЗНЕЋЕ ДВОЈИЦА БАРДОВА ИСТРАЖИВАЧНОГ ПОКРЕТА ВЕЛИБОР ЂОРЂЕВИЋ-ЏО И БОШКО ЂОКОВИЋ-БОЛЕ.

лишћа, гранчица и плодова, што ће се у кабинету потом разврстати и детерминисати; • 6 лимених кишомера димензија 60 х 100 цм за скупљање воде која се слива во са лишћа на дрвећу, и одво^9 ди у пластичне канте без могућности каснијег испаравања, па се потоњом лабораторнјском анализом проучавају из воде издвојени минерали; 5 занимљивих полиуретанских појасева-скупљача воде која се слива низ стабла, па се такође спроводи у пластичне канте ради касније анализв и 10-так пунктова на којима се сваких 12 сати смењују отворене бочице напуњене калијумовом лужином наткривене већим лименим кантицама .урезаним“ преко лиснате покривке у тле. У овом случају калијумова база апсорбује угљен-диоксид ослобођен нз стеље миркоорганизама тако кеогЦр ходних у процесу разградње материје. Лабораторијским третманом ове лужине утврђено је да се у овој шуми ослобађа 1,5 + 2 кг СОј по хектару за 1 час што је прилично мало, због сушног подручја те све

15