List mladih istraživača Srbije

С ПОВОДОМ КАКО ЋЕ ИСТРАЖИВАЧИ ОСТАТИ МЛАДИ, АКО СВИ ОСТАРИМО

Поодавно већ счо чули, а и научили, да су еконочска криза, а и руку под руну са њои Qep су блисна другарице) и нриза чоралв зашле у, и испрљале, све nope и друштвеног тивота и живота природе. ли са чистоточ стоје, или чожда опстају, оне Џиладоистраживачне. Двадесети )е дан чесеца осчог ове нач осамдесвт и седче године означио, за највећи део истраживачких nporpaua, нраЈ истраживачног, лета једанаестог. А оноје, кано то наЈчешће бива, имало две стране (попут медаље). НаЈпре, страна која Је лепа (лице uaлопре поченуте иедаље, односно, стране због ноје се она прави) испунили счо истражнвачне задатне, пришли ближе постављенич цнљевича истраживања научили и упознали иного тога или неког новог, заљубили се Још више у науку, или у неног другог, друшилн се, забављали и... све то спаковали у непуне три недеље. Страна друга, даје не назовечо ружнои, већ иање сјајнои билоје акци/а но/е су остале у плановича за наредну годину, данле ноЈих није ни било, јер су отказиване у последњии тренуцииа; затим следе оне ноје су (већ tohou реализације) снраћиване по неки дан, јер планје испуњен, а средства ионано често недостају; нунали смо због превоза, а заборављали да смо лоналитете саии одабирали; негде наи је иунв задавала храна, понегде сиештај; по први пуг ииали прилику да читамо и негативне написе о наиа у штаипи и ... опет све то је нашло честа у двадесетан дана. Неиада счо истраживали, а били лошије счештвни, сачи се за превоз сналазили, неброЈане проблече решавали директно на терену, сачи себи готово све организовали, остваривали предвиђену диначику рада, и сачи себе забављали, радовали се свакоч новоч значаЈниЈеч резултату, све у свечу трудили се да нач буде што лепше. А, да ли је и стварно било? To Је тешно одрадити, а не пасти у жал за старич вреченича; а не нритиноваги, или Још ланше нритизнрати, ова нова, будући да то више уопште није тешно, ни неуобичајено. Изгледа да нач се сачо догодило то да счо занечарили прилагођавање нович вреченича, гешно дозволивши новинача да постану пракса, јер толино нас чора да се договара и одлучује, а све чвње нас чоже да реализује. Непрекндно истражујући заборавили счо да испитачо различите узроне губитна и нестанка ентузијазча, са експериченталнич депоч лано га Е поново стећн или препознати. Ето, прође лето.

Александра ПЕЈАТОВИЋ

КАЗАЛИ СУ:

„На изузетно позитиван пријем наишли су предлози о такозваним „специјалистичким“ радним акцијама у оквиру професије коју евентуални акцијаш познаје. (To су малобројне истраживачке акције у којима су примарне употребе памети и знања). Самим тим жестоко се критикује физички рад који нема апсолутно никаквог смисла када, на пример, један ровокопач може много јефтиније да обави посао који цела једна бригада ради у једној смени.“ Из истраживања београдског омладинског радија „Ритам срца“

2