Makedonija

Македонци су, пре бугарске пропаганде, сами за себе говорили да су Срби. Већ смо поменули да су, 1836 године, Вуку Караџићу, на Цетињу, говорила два човека из Дебра да су Срби и да „онамо има много села, по којима људи говоре онако и као и они и зову ce Срби, као и они што су говорили да суД 1859 године био je Љубомир Ненадовић уХилендару, y коме je, између осталих калуђера, нашао и „неколико из Македоније, који су ce признавали за Србе и говорили су оним наречјем, као што ce y Тетову говори“. 1 ) Оваквих би ce примера могло још много навести. Пре XIX века, школе су под Турцима биле ретке. Највише их je било по манастирима. У њима су ce спремали млади људи за свештенике и калуђере. Такву једну школу, y манастиру Светог Аранђела, y Скопској Црног Гори, 1780 године, већ смо помињали. У манастиру Трескавцу трајала je, све до 1780 године, једна српска манастирска школа. Таквих je школа било иу манастирима: Леснову, Слепчи и још некима. Ове су школе представљале последње, већ избледеле, остатке crape српске писмености и књижевне културе. Прве варошке школе y Македонији јављају ce тек y XIX веку. Најстарије, за које знамо, биле су y Прилепу и y Кучевишту (Скопска Нахија) још 1813 године, y Вароши код Прилепа 1820, Скопљу 1830 и 1835. 2 ) После овог времена српских je школа y Македонији још више. Око половине XIX века већ их je било на тридесет. У другој половини XIX века почиње бугарска пропаганда y Македонији и отварање бугарских школа. To je само ометало, али иије могло зауставити напредак српских школа. Оне ce отварају свуда редом, y Костуру, Флорини, Светом ЈовануМелничком, Петричу, Разлогу, Битољу, Ресну, Струги, Дебру, Смиљеву, Галичнику, Радовишту, Охриду и т. д.' Ctfe je ове школе отварао сам српски народ из Македоније, из сопствених побуда, и издржавао их о своме

i) Љ. П. Ненадовић, 0 Црногорц има, писма са Цетиња хBуB године, Н. Сад 1889, стр. 139.

2) J. X. Васиљевић, Прилеп и његова околит, стр. 109.

143

СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА