Makedonija

или опомињати Бугаре да je румунска Добруџа „била стара колевка ирвог бугарског царства" 1 ) и писати о „бугарској прошлости y селима око Ђурђева, Калафата, Браиле, Галца, Плоешта, Крајове, Александрије, Букурешта и других места y Румунији.“ 2 ) Ma како били млади, некритични и малокултурни, ипак je јасно да Бугарн ни:у могли тврдити овакве ствари из убеђења, већ да су свесно пропагирали отмицу туђих земаља. Како je ишло са Србијом и са Румунијом y овоме рату, пред наши.м очнла, тако je ишло, раније. са Македонијо.м. Но за Македонију и.ма и очевидних доказа да су Бугари, противу сваког уверења,. са пуно свестн, чинили све дшгуће, да С и je отели од Срба: Један од првнх и .највећих бугарских пријатеља y македонском питању био je Стефан И. Верковић. On je, још 1860 годипс, тврдио да су Македонци „без сваке народне (наравно бугарс: е) свести . „Да су ce ови македонски Бугари, велп o:i, од npe звали Словешша, о то.ме гглалојаскпхдс; аза y списила Светих Словенских Апостола, Ћирила и Методија и њихових ученика, који сви казују да су Свето Писмо превелн на словенски јгзик. Тек доцније пршшли су они име својих завојевача Бугара. Оно je, дакле. више политичко a државно, но народно име.“ 3 ) И поред оваквога уверења, Вер;;овићу није ништа сметало, да све земље y Турској огласи за бугарске, и да буде главни бугарски адвокат y Русији. Један бугарски патриота, по и.мену Прванов, који ce школовао y Београду и добро познавао разлике из,међу српског н бугарског језика, знао je да je језик y Македонији српскн, али му то није сметало да, 1872 године, нашталша „Букваре“ за бугарске школе y Македонијн и да y њила нагласи да их штампа због

! ) Мир 24 октобра } 9 Î 6.

2 ) Камбана 28 новомбра 1916.

3 ) Ст. И Верковаћ, Народие песме македопских Бггара 1860 стр VI и XIII