Makedonija

186

МАКЕДОНИЈА

од народа y Македонији da изјави којој народности припада, бојазан je da ce највећи дго не би изјаснпо протиеу нас“. Међутим „десет или чак и пет година, добро употребљених било би довољно да ни саква сила .не би могла спречити да Санстефанска Бугарска не постаие јавност". 1 ) Најзад да почене.мо и један догађај, којн најлепше показује да су Бугари били свесни да y Македонији нема Бугара. Знају- иза српско народно осећање Македонаца и за буне, које су подизали противу Турака, y кррист при:аједи;вења са Србијом, Бугари су, од.мах после стварања Бугарске, покушали да начине једну буну y Македонији, коју би објаснили Европп као буну y бугарску корист. У колико je год Бугаршш Гнла IЛОтребна једна оваква буна y Македонији, y толико je било тешко убедити Македонце да праве устанак за бугарски интерес. Буна je била потребна пошто пото, и Бугари прибегну једно.ме лукавству. Они. на име, издаду, 1879 године, једну прокламацнју народу y Махедонији, којом га позову на устанак радп ослобођења од Турака, али y њој, ни један пут, ие спомену не само бугарске тежње и права на Македонију, но ни бугарско и.ме. 2 ) Оваква очевидност не да ce нили.м правдати, она јасно показује колико су Бугари били свесни о јаком српском осећању Македонаца. И народи као и поједини људн имају својих особина. Из целокупне бугарске прошлости и садашњости, мислшl, да ce јасно видела једна бугарска особина, aтоje тежња за туђом шшбином. Само ce TOAi душевном цртом даје објаснити, што су Бугари, и ако су били свесни да немају права на Македоннју, начинили од своје државе један комитаџиски логор, из кога су јурили y Македонију да je отму од правих

') Орпгинал осе књгге нисмо моглп добпти, већ шо ce послужили наводима нз књгте: D. Bikelas, Les rôles et les aspirations de la Grèce dans la question d’ Orient, Paris 1885, стр. 46—47.

2 ) Впди нрокламацпју y Браству, ки. ХИ—XII II, стр. 211—212.