Male novine

свилеае чарапе понела је Краљица Јелисавета године 1361 у Француској их је имао Краљ већ 1547 године. * (Женски разговори). — Неки младић у Востону, који је врло даровит посматрало, нредузео је, да прислушкује јецну хиљаду женских разговора и да их нрибележи. Из његових бележака изашла је ова занимљива статистика: Од тих иљаду разговора 720 су се започињале речима: А ја му кажем...., и иди г Он ми ]е казао...., и или опет Ђ Она ми наже, да је он казао...., и Даље стодвадесет разговора беху о аљинама или шеширима, који су „особито леаи " или „ ванредно ук Јрашени Онај остатак од стошесет разговора беше „Ммг«лек>е" о неким младим девојкама, како су „ ужасне" или у,глуае и ики „ грозно несносне," и разговори о најновијим романима и новелама.

ПОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК

Београд 17 Августа. (Притворени .) Ноћас су притворени: Живко Јевтић свирач из Новог селишта због крађе, Миша Милошевић скитница из Панчева због саучешћа у крађи коња, Ђуриш Јеши иечаторезачки калФа Пера Цраић таљи гаш оба из Арстро - Унгарске, због нијанчења, Јован Дамњановић кал®а жовачки због скитње, Петар Марковић шегрт бакалски због скитње, Јоца Томић келнер из Аустро-Угарске због ноћног тумарања, * (Осуђени ). Пресудама нолицијским осуђени су Ђорђе Гавриловић Фијакериста за непод шс слуге, Ангелина Радојевић служав. због скитње, ДимитриЈе Ђорђевић кал®а берберски због скитње и нереда Коста Ђорђе вић калФ. Лазар Дашковић каФеџија код Гушанца. Коча Кр. Петровић кзф код Престолонзследника. Димитрије Наумовић каФ. код „ Уједињења и Јован Жељесковић каФ код Позоришга." сви због држчња отворених радња преко прописаног времена, Ташко Петковић каФ. код ,, Срнске Краљице због нечистоће, Ђура Стошић сељак из М. М. луга због иродаје воденог млека, Душан Драговић скитница и Јован Шилар скитница из Аустрије због скитње Алекса Томић б. слуга из Босне, Аидреја Нац надничар због боја - Лука Цветковић лађар због крађе, Лувик Хам касапин због нечисто„Будеш ли у праву и ако ти устреба моја помоћ, дођи к' мени. И ја се нећу плашити смрти кад се тиче прдвде и потлаченог права!" „Благодарим ти, драги, мили стриче! То су речи које сам очекивао од нлеменигог Антонија Пријулија," рече Лоренцо и пољуби руку стричеву. „Те речи учиниле су да сам сретан. Ја сам те придобио за најбољу, најплеменитију ствар. Али ве брини се, без доказа ја те нећу навести да учиниш ма какав корак." „Само ме једно узнемирава, драги «ине. Како си се могао повести за једном женском коју и не нознајеш?" рече старац. „То је брига излишна, драги стриче. О, ти и не нознајеш Сињору, ти је непознајеш! Узвишеност и доброта урезане су у њеним цртама. Племенитост и добро великодушно срце, то су њена својства. Ја сам је скоро опет видио. Ја сам само за тим тежио да је видим." Да, чезнуо сам да видим ту божанствену слику- Али је она опет ишчезла, отишла, Ја сам је тражио, па је нисам више могао наћи."

ће, Браћа II. 'Борђевићи због нечистоће авлије, Андрија Мијоранц из Аустрије и Гаврило Петровић из Ваљева због скитње* (Нађено .) У кварту варошком нађено је, један џак паприке, једна гуска, и 4 клунчета енглеског Фула у разној боји.

БиблиограФија

Уреднишству су стигле на нриказ ове књиге: Путовођа. За слово-слагаче и шта миарски свет Са 46 слика. Написао Јев. Јов. Медецијан. Штампарија Медецијана и Кимпановића 1888. г.

ИОСТРАДА.ЛИМА ОД ПОНЛАВЕ Одбор госпођа и госноде, што је другог дана Троица ове године приредио у Веограду забаву у корист иострадалих од зимушње иоилаве, предаоје Управи „Друштва Св. Саве" ј суму од 9320 динара као чист при: нос од те забаве, да се раздели на онаке етрадалнике ради коих је и прикунљена. П <ред те суме стигло је Управи „Друпггва Св. Саве" са других страна још 1024 динара, прикунљени за исту цељ. Унрава „Друштва Св. Саве" овим пОзива све оне, који су од зимушње поплаве страдали, а желе да их Друштво помогне, да потписаној Унрави

ШАЛА И ЗАВАВА (Горд одговор.) Наиолен у свом детињству био је врло горд и ноносит. Једаред кад је био у војничкој школи у Врину запита гајњегов учитељ. „Шта би ви радили, кад бих вас ја ћушио?" „Да нсма ииштоља или сабље, ја бих се заиста нашао у великој неприлици" одговори Наполеон, коме је тада једва тринаест година било. * (Изелица^. Један државник краља Јакова I који је владао енглеском од 1603 — 1625 приноведаше крал.у како се у њиховој вароши налази један човек, који може да ноједе читавога овна. „Да ли зна тај човнк штогод и привродити" запита краљ „Не зна ништа" одговори државник „Онда га дајте одмах обесити. Човек који за двадесеторицу, јеце а неможе ни толико привредити као један, није достојан да живи,' заповеди краљ.

жстм

ЕНДИЈСКА ХОДИБД НРИ ПОВЕТКА Вернардена да Сен-Пијера Његова збирка старинских издања, изворних књига, ретки рукописа, пре писа, извода и нрибележака свију врста беше тада већа него што би је ико други ма кад нрикупио. Довољно је рећи да имађаше деведесет свежања поднесу 40 краја Сеатембра ове годи- ј тешких скупа девет тисућа пет сто-

не молбе с озвачењем: колику су штету и у чему од ноплаве претрпели заједно с уверењем од својих општинских власти о истини оног, шго у молбама буду наве.ш и о својој сиромаштин. Вр. 440 14 августа, 1888 г. Веоград Председник Гл. Одбора „Друштва Св.Саве," Свет. Николајевић Секретар Ранко Петровић

тина Фуната. Веше већ решио да се врати у Лондон са тако богатим товаром еветлости, пун радости што је превачишао очекивање краљевског друштва, када га једно са свим просто размишљање на мах сневесели. Од једаред му наде на ум, да далеко од тога да је објаснио ма које од Т|)1. тисуће пет сготина нитања краљевског друштва, бејаше само донринео да се још више посумња у у њих; а, како она беху сва повезана једна с другим, излажаше, нротивно мишљењу његовог славног нредседника, да нејасност једног решења помућиваше јасност другога да најјасније истине бејаху постале са свим сумњиве; и да беше чак немогуће разрешити ма коју у овом огромном лавирингу противних мишлења.

Доктор расуђиваше о томе ио простом нрегледу. Међу овим питањима беше их за решавање: триста дванајест о старо) браминској вери; пет стотина осам о санскритском или светском језику ; три о стварном стању индијског народа; двеста једанајест о енглеској трговини у Индији; седам стотина двадесет и девет о старим сноменицима острова ЕлеФанста и Салсета у суседству бомбајског острова; пет о старости света; шест стотина седамдесет и три о ностању сивог ћилибара и о особинама разних врста бешичног камена; једно о још неиспитаном узроку утока Индијског океана који се прилива шест месеци на исток а шест на заиад; и триста седамдесет и осам о изворима и повременим поплавама Ганговим. Овом нриликом доктор беше позват да п р и к у (I и, н а своме п у т у све што би се дотицало извораопоплави реке Нила, који занимаше европске научењаке већ толико векова. наставиће се 111|^11рЏ11Џ"ЏНЦ114"Џ1'Ц"ЏИ'/» РАЖЕ се ЧЕТИРИ ЂАКА У КОСТ и квартир, са особито добро готовљеним и довољним јелом улица златарска бр. 7. у близини свијушкола. Ко жели да се спрема за 4 5 разред гимназије или реалке добиваће бесплатно ноучивање из намачког Француског и лат нског јез&ка од ђака који је са одличним успехом у свима предметима нолагао испите у Реалној-гимназији у аустро-угарској а сад продужава школе у Београду. ч. н. 2—3

ДОБРА СТАРА ВИНА ЦРНА ИЕготинска и бела смедеревска јеФтином ценом може се добити на мање и више код 15—40 Јана%ка ЈаиковиКа.

Нашем Добром Оцу ВОЈИНУ РАДУЛОБИТчУ Даваћемо полгодишњи спомен у суботу 20. о. м. у 9. сах у цркви св. Марка. ОжАЛОШЋЕНИ

Синови

2—3

„А они људи, што их називају Крсташима?" „И они морају да се крију, стриче. Сад знаш све што осећам," рече Лоренцо. „Сад знаш шта ме гони да се уклањам од оног друштва, у коме сам до сада био. То се не односи на Ериција тог добродушног дебељка, не односи се ни на Мема ни Доната. али се тиче оних злочинаца, који су у свили и сјају. Сад знаш о којима говорим. Збогом стриче .Већ је настала ноћ." „Куда ћеш?" „Куда? Напоље, на води тамо далеко, далеко ван Лагуна. драги стриче. Тамо ћу можда наћи најлепшу међу женскињима, благородну Сињору, Краљицу Ноћи! Он оде брзим корацима. Замишљено и брижно шеташе Дужд за њим. „За њега се плашим — на ипак се дичим са њим!" говораше Дужд лагано," Он је одважан. Бранећи иодлачено нраво, он не штеди ни свој живот. Ти имаш у мени тајног заштитника, Лоренцо! Отпочни борбу. Али се чувај добро од те примамљиве Сир и не! Бог нека је с тобом." Кад је Лоренцо изашао из Палате сиђе низ степенице поред којих стајаше ди вна гондола. То беше ноклон од стрица. У гондоли очекиваше га стари верни слуга, који га је често ноћу потајно возио, јер је имо поверење од свог ГЈсподара. Што год је његов госнодар радио, ма што говорио, нико није могао искушати тајну из његових груди. Она беше увек законана. Кад је Лоренцо ушао у гондолу слуга је отисне од обале. „Са стране дува лак поветарац, Монсињоре," рече он. „Хоћу ли да возим напоље кроз Лагуне?" „Да, тамо, на поље! Намести једрило старче и пусти нека ветар тера гондолу. — Хоћу на води, по малим таласићима да се возим, — то је поезија, то је у-

живањ

Сгарац је врло добро нознавао нарав свога господара — он је знао шта Лоренцо мисли, куда га жеља вуче. Лоренцо је волио да иде далеко. Он се надао да ће видети женску са нокривалом. Једрила беху раширена и гондола је брзо пловила, пресецајући таласе. Из далека чуле се песме појединих гондолијера. Месец је јасно осветљавао