Male novine

ПРВА

Ј

0

н Ј

п

МИЈАИЛА М. ЧЕБННЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

НАЈЧУНЕНИЈИ

посао спада

ЈКДИНО СПАСАвајући лек је цротиву најжешће зубобоље и свију усних болестн: новлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Веограду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у анотекама: код „Срдског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а* иотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на евакој Флаши, иоред оваког истог жига и својеручног потписа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куновини. и. РАНИМИР

33—50

зубвн лекар Васина улица Бр. 4.

37—40

ни почасте са његовим робским месом ! А Имара, и онај лупешки старац, сигурно су побегли?" „Нигде се ништа не види, Харамбашо. Никаквог трага од њих нема!" „Ми их морамо наићи, морамо их ухватити!" рече Бикок. „Наиред! Не треба да изгубимо ни минута !" „Они су сигурно отишли десно, преко оног брега, што води лиру/" рече један Ускок. На другу страну у унутрашњост, нису могли отићи, јер не би могли побећи. Они се надали, да ће на мору наићи на какву лађу." По кратком времану дођоше гониоци до једне узане врло уске стазице, која је водила једној пећини. То беше на десној страни. А лево се одвијаше прилично широка цутања. Бикок стаде и размишљаше. „Они нису отишли у пећину, Харамбашо," рече један Ускок. „Зар си заборавио да је стари роб из Венеције, а и Имара да је из исте околине? Они су ударали тамо, преко брда на море, дакле северно одавде, јер се надали да ће одатле лако отићи у Венецију!"

„Неће бити тако," рече Бикок.„ Они су се надали да ће мо их ми прво потражити тим путем, преко брда што води мору, па су по свој прилици ударили лево у унутрашњост, јер су за цело мислили, да их ми нећемо тражити тамо !" „Па онда има начина да их и тамо гонимо. Ми треба да се иоделимо пола на једну, а пола на другу страну," рече један Ускок. „Ја не верујем да су отишли у пећину," рече други Ускок. прегледајући стазу, која беше влажна. „Ми треба да трздкимо трагове њихових ногу." „Ако су ударили нреко брда, онда је тегако наићи им тра дода трећи. „На шта је тај /ескорисни говор ?" повиче Бикок. „Хајдете за мном / Прво ћемо потражит траг, идући преко ових стена. Ту ћем с.коро наићи на ма какав траг. Они су I рали ударити овуда, јер овај нут води поред колибе, где обитава онај нустињик. Он ће нам казати ако их је видио. Ми ћемо тамо стићи пре, но што се снусти мрак." Ускоци послушеју харамбашу и пођу

за њим уз брдо, куда је водио други пут. П осле неколико часа хода, изађу гониоци уз брдо, и дођу на једпу приличну равницу. С леве стране видило се море, које беше доста удаљено одавде. Са десне стране равнице, виделе се стене и непролазни шипразн. Овде беше нут врло опасан. По где где беху туда велике провалије. На појединим местима налазили су се велика нарчад стена, обрасла маховином и шипрагом. Тамо амо беху раштркана ноједина, кржљава, јелова дрва.

(наставиће се)

Власник мкдкпијан и КиМОАНОВИЂ готамј, 4 М ејшшјан ш К импановић О чилићкв вкнап бр. 1 О дговорни уркдн ик Ђ. КимиАнови а I