Male novine
Г Ђође Рокнић, нредавач шабачке гимн&зпје, пријавио ее да аоложи про Фесорски исиит из физике и математике с немачким и српским језивом Министар просвете и црквечих послова одредио је у испитну комисију која ће испитаги г. Рокнића : за председника, г. Дчмитрија Нешића , проФесора Велике Школе и за члаио ве; г. г. Косту Алковића, Јована Ђорђевића и Светислава Вуловића, проФесоре Велике Школе и Ђ >рђа Сганојечића, проФесора војне акадеиије.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд, 22. Новембар 1888.
ље заводе, а ко шко их дође на вели- ви Томићу фил . I год. и Стевану Груку школу! Разлика је огрчмна, а тако бићу прав. I г. — члановима ^праве. огромној разлици пајвећи је узрок За тим и овим лицима: еиротиња. Таси Кузмановићу, Живадину Жи На великој школи, клд ђак треба : вадиновићу и Сими Клапарићу правда уложи највише труда у раду и на ницима IV. год; Алекси Анђелковићу умном образовашу, да бл се сиремио ј ирав. III год. Ђ. Ђорђевићу фчл . IV. за вредног радника и доетојног гра- год. Јоци Станојевићу и Раки Ђорђеђанина наше отаџбине, он мора већи вићу фил . II год. Милошу Христићу део свог драгоценог времена да у гро- и ЈБубомиру Кујунџићу нрав. I. год ши на борење и савлађивање сиро- —
тиње. Порвд незнатне државне номоћи, коју сад ретко ко од еиромашних ђака на великој школи ужива, нриауђе ни су тражити зараде и са друге сгране. Ну у случају ако је не би нашли а | нри том и у болест пали, онда може„ тт , I те и сами замислити у каквом се рђаПритворени. Ноћас су притворени;; В()М Мила Милаковић Мија Лужњак лађа-
ри, Тодор Ковачевић, Лука Благојевић, Илија Средић и Јован Мандић надничари сви због пијанчења и нере да;Јелена Костићиз Обреновца, Јулка Трајковић овд. и Јанко Јовановић из Лом-Паланке сви због скитње и Љубиша Вујовић из Прилика због крађе. * Осуђени. Иресудама полицијским осуђени су: Никола Спјановић —Бумбаревић зидар, због боја, Сава Николић таљигаш због увреде, Вибер Селимановић и Станојка Марковић из Вукићевице, Никола Ранђић и Радојка Ранђић из Рииња, Кумрија Н. из Б. Потока, Милојка Илић, Живана Стојковић и Катарина Стојанковић из Пиаосава, Јола Су.Ј.ић из Врела Јанићије Марцнковић и Цвета Маримко •,Јић из Равиловића сви што су живину носили противно ностојећој наредби Јулијус ШтеФери и Ђока Митровић ка®. због Нсдоласка на позив власти, Коста Грујић овд. због скитње и Сока ж. Арсе Василића овд. због псовке и увреде.
ПЛЕМЕНИТИ РОДОЉУВИ! Познато вам је, да је од вајкада било еиротиње међу ђ цима, која штетно утицаше свудч, но нигде у тој мери као у иросвети. Она беше узрок, те многи вредни и даровити младићи од којих би ее могло нешто очекивати, напустише школу и одоше ; Лазару Вожићу пословођи нравнику другим нугем, где би могли наћи за— ј II. год. Љубомиру Павловићу филос. раде као средства за живот. А они | IV г. Боривоју Поповићу филос . III. сиротани, који се аустише да и даље год; Стевану Матејашићу фил . III. г. у борби за опстанак доврше оно што Милану Милојковиђу прав. II. г. Чежељаху, ретко ко могаше иснливати. ; домиру Бошковићу прав. I. год; Воји-
положа)у мора налазити Један такав великоишолац. За овакве рђаве случајеве још 1874. годиче ђ >ци в. гаколе, а уз помоћ неколико родољуба основаше „ фонд за нотпомагање сиромашних великошколаца^, који и данас постоји, и на коме се ради, да се што већма унапреди. Ну како се ф >нд налази сада у материјалној оскудици, а међу тим сиромашних ђака иа в. школи врло велики број који једино од Фонда очекују помоћ, то је управа истога Фонда решила да на дан 26 Новембра ов • год. приреди „велику игран-ј ку" у сали, „краљеве ииваре", а уј корист своје касе. И управа, поредј нарочитих позивница, обраћа се и јавним нутем на све вас, нлеменити родољуби,да и овом ириликом, као увек и до сада, нотномогнете ову благотворну усганову а тиме сте иотиомогли и просвету, и дали могућност сиротним ђацима велике школе, да буду образовани грађани вредни раденици, и ваљани васпитачи деце ваше. 20. Новембра 1888 г. Београд Управа: ,,Фонда за потпомагање сиромашних великошколаца" Прилог са стране ваља слати на „ Управу Фонда," а из Веограда следећим лицима: гг Павлу Поиовићу председнику управе, фил . IV. год. Ђорђу Јању. благајнику, правнику III г.
СМЕСИЦЕ Ново Пронашли су из љубопиства начин како да се одмах одреди у који недељни дан пада неки догађај. Ако се ова два реда добро унамте гако , да се одмах на памет зна, који број одговара ком месецу или недељном дану, моасесе лако изнаћи ком датуму овог века одговара који недељни дан. I. месечни ред. II. недељни Јануар ... 2 Фебруар . . 5 Недеља ... 0 Март .... 5 Понедељ . . 1 Април .... 1 Уторак ... 2 Мај 3 Среда .... 3 Јуни .... 6 Четвртак . . 4 Јули .... 1 Петак .... 5 Август ... 4 Субота ... 6 Сентембар . 0 Окгобар . . 2 Новембар . . 5 Децембар . . 0 Дода се дотичној години (сем стотина, дакле од 1879 само 70) '| 4 њена (Остатак се не узима у рачун) и број, који одговара месецу и месечни дан т. ј. датум, па се све сабере и збир подели са 7.; оетатак збира означава недељни дан. Ечо примера : 1) у који недељни дан пада 18. Окто.мбра 1813 год? Биће: Година ...- 13 х | 4 од 13 . . . 3 Број Октомбра 2 Месечни дан . 18
нреступне годане, мора се изнађвни недељни дан за један дан раније узеги. На пр. добије се по горњем рачуиу за 10. Фебруар 1884 г. понедељак као ке :ељни дан, сад, пошто је 1884 г. престуина и 10 Фебруар пада између 1. Јануара и 29. Фвбруара то није онда понедељак всћ недеља прави дан недељни за 10 Фебруар 1884 г. Изузимајући год. 1800 све су остале деливе са 4 престунне године.
кил
V 1»
БЕОГРАДСКА Београд, 22 Новембар 58462 Жита .... 10.96 138000 Сувих шљива . 20 Врашно (леб. нес —.Брашно фино . . Браш. леб. сејано —.12780 Кукуруза. . . . 8.30 Кукуруз. брашно —.2205 Јечам . . . 8.05 Коре брезове . . —.Шишарке . . . —.Меда —.6510 Креча, . . . , 3.20 19855 Сена 4.50 1780 Сламе .... 2.50 115 Лоја топљеног . 65.Лоја нетонљеног . —.Масла .... —.8897 Јабука .... 14.50 Сланине .... —.270 Сира . - . . . 92.50 6070 Свиња .... 80.- 4664 Лука црна . . . 7.37 214 Лука бела . . . 33.75 996 Арпаџика . . . 18.25 4696 Кромпира ... 8.—
лит.
36 : 7 иде пет и остаје 1, а по горњем, 1 одговара ионедеонику. 2) у који недељни дан пада 2. Септембар 1870 год? Година .... 70 т | 4 од 70 . . 17 Септем. број 0 Месечни дан . 2
РА&НА ПИКА 26000 Вина црна. . — „ бела — Комовице. . 7250 Ракије меке. „ љуте. . Шниритуса .
20.25 23 31.99 ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волона тешки к. ^ П V П V 1 Т! 11 11 11
89 : 7 иде 12 и остаје 5, дакле у иетак 3« датуме, којч од I. Јануара до Сетите се само комко их уђе у сред ј славу Стајевићу техничару I год. Са-! 29. Фепруара иадају у време какве
пар Крава тешки „ п п Г) „ Свиње мрша. до
пошао из Палате. Кад је оиазио калуђера ов стаде. „Тражите ли мене, смирени брате ?" уиита он. „Ја долазим да вам јавим нешто Монсињоре*!" „Говорите брзо !
поцено
м
ЈЗреме
ми
јв ску-
„Не бих вас узнемиривао сада, Монсињоре, али то чиним с гога, што са&< тражио граФа МираФиЈора, па га не нађох нгди," одговори калуђер. „Да ми нак нут неби био узалудан, ја сам се усудио да вас узнемирим! Кад бих могао дознати где је граФ МираФијоре, онда вас не бих задржавао ни минута !" Ове речи наљугише Брабантивија. али се он труђаше да ирикрије љутину. „Говорите, како је то саонштење?" заповеди он калуђеру. „Молим вас, Монсињоре, да одмах ношаљете стражу у моју крчму," рече Фра Ђузегхо. „Тамо је Краљица Ноћи !" „Могли сте са свим да уштедиге гај узалудан пут, смирени брате !" одговор« му хладно Брабантино. „Ако се свиди великом Савету да ухваги ту Сињору, ое ће лако нослати стражу по њу. Да је сад
шал>е у крчму, тамо није сигурно да ће наћи Сињору, а нем?, ни смисла да се хвата тако јавно." Фра Ђузено није веровао својим ушима - он се је надио благодарности, шта више, надао се је доброј награди — а сад га хладно Одбијају. „Монсињоре —" рече он муцајући „ја мислим да вам тиме чиним услугу..." „Не плашите узалуд Сињору вашим нринремама и несретним иокушајима," зановеди му Брабантино. „Шта више моја је жеља — а то је за вас заповест да Сињору са покровалом не дирате него са је пустите слободно нека одлази и до лази тамо, где јој је воља ! Надам се да вам је довољно ово што рекох. Шта ће бити даље, то је мо.ја ствар, нарсдбе у таковом смислу, издајем само ја, а нико други !" Брабантино дође нред калуђера, и сишав доле, оде до обалских степеница па уђе у гондолу, која га је очекивала на обали. То беше велико изненађење за калуђера — можда се Брабантино за то љутио на њега, што је он позвао у крчму и графа МираФијора?
Он беше одбивен —. Преварен у вади. врати се у своју гондолу. XII. Пустињикова колиба. Бикок изађе са неколико нратиоца из скривеног места у шунљој стени. Беше већ пола ноћи. У дивљем, али романгичном хаосу ове околине, уздизаху бе горостасне стене, које је осветљавао месец. Тамо амо раштркане, извијале су се танке јеле. Лагано — као тигрови, кад иду у ноћни лов — приближаааху се ови разбојници колиби пустињиковој. Ннкакав гласак није узнемирио тиши ну, која беше у свој околини. Лаки по ветарац ћерлијао је, те расхлађивао ваздух.
(наставиће се)