Male novine

8Р0Ј 235

Веоград, Субота 26. Новембра .1888

годкћ

излази оваки дан претшгатд ое шаље Медецијану и !Симцановии дТн А &Ж Ц Ц Г II |1 О М 11 Г У Београду Оби дићев в внад бр. 1 на годину 8 дип. 1Ц| Ш ® Ши И® #^1 Ш 1 1*®% РУ® рг 8 ® ■■ Можв се претпдатити и код свију пошта у Србијв на ГмесецГ : 2 дин! 111 #| к П У В У1 О цене "о?7 аса месечно ... 1 дин. Мади оглаои 1.50 п. д. или 6 пара од петитног ред* 10 'плра"БРОЈ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГ А 1о'ддРА БРОЈ 1К1ЛЛ313 и ПОСЈ1Е ИРАЗНИВА за свако оглашербе плађа се држ. таксе ао. и. дин. Ш№~ НЕЋИ ОГЛАСИ 810 »ОГО Д1Ш *т

КАФАНА КОД ,.ДВА СОКОЛА' добила је ових дана нова црна и 6ела најбоља негохинска вина и нродаје но 50. пар. дин. литар б—5

|>УИА са е^лоном, три простране соба, предсобијем, кујном, шпајизом подрумом, цространом и бунаром и келиком баштом продаје се, Кућа се налази близу „Славије" на здравом месту, а за цену упитати уредииштво 2-3

КАЛЕНДАР Православни; 26 Ступник Алимп. Католички: 8. Зач. Богородице Сунпе излази: у 7 сах. 39. м. залази 4 сах. 11 мин. Нов месец 21 у 10 с. 56 м. пре подне. Мраз ведро иа лепо.

РЕД ЦЕНЗУРА ПОНОВЧАНИМ ЗАЗОДИМА ВратнО С6. К&ко дознајемо, г. ЈоПрипилеговака народпа баика: Понедељак, срода ј ваН РусИДеС, Секрвтар И ВрШИЛаЦ ДУ'ЖК Д6ТЛК» { • Београд. кредитни завод: Уторак и петак. | НОСТИ ОЛ<ЈГ8.|ШЖ<4 у МИНИСТЗрОТВу С110ЈБ" ло 1Гк РУ ЛеТв^Г об "° помагањв 11 штвАЊ У ; Поне -1 них послова, који је био одређен да Српека кредитна банка: Понедељак, ереда, пвгак ] ИрСГЛСДа ргПуке биВШеГ КОНЗУЛа I'. и субота. ■ т » ; ћаоилиа, вратио се јуче у аресто-

ницу, * Накнадно о банкнотнма. У једном од скорашњих бројева донели смо белешку у којој смо, како смо били извештени напоменули даћестаре нривремене банкноте бити замењени новим, и да се најдаље до 1. Децембра о. г. предаду и^.^ивмлигованој народ ној банци. Међу тим, сад смо позитивно извештени, да таква наредба не постоји. већ у уирави привилегова^е народне банке има наредба да ће се на каси њеној н даље примати те привремеве банке, али их она, кад их већ једном унесе у касу, нећс више иуштати у обрт, и тако ће тих старах привремених банкнота и неосетно нестати.

К У Р с

Дукат . НаполеоЕ

5 77 9-65

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки дан нре подне од 0 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностра нихдела: четв^тко * од 11—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и правника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевнна: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и пе тком од 10пре подне г

ВЕСНИК БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Новн кандидати. У јучерашњем броју донели смо белешку о којима се мисли да ће бити иостављени за начелника министарства иВостраних дела, међу тим сад се говори да су најозбиљнији кандидати за то место: г. г. Коста Н. Христић, нредседник вар. суда и Пера Карастојановић, дипломатски агент. Сви су изгледи да ће овај иоследњи и продрети. * ■)■ Чнтуља. Народни несник и књижар, наш поштовани старина Јеремија Обрадовић-Караџић, умро је јуче. Погреб ће му бити данас у 10 час. пре подне. Он је носледњи иотомак славнога Караџића. Лака земља, коју је волео свом душом својом. * Отпутовао. Госиодин Чеда Мијатовић, министар сиољних послова и заступник министра фив&псијо от :;у товао јс на краће време у Беч. * Прва еедница целокунног одбора. Као што смо већ у једном од ранијих бројева нашег листа јавили, прошлог четвртка била је прва седница свију чланова уставотворног одбора. На седници је присуствовао и Његово Величанство Краљ, који је у подужем и лепом говору приказао члановима уставотворног одбора, да је ужи одбор готов с пројектом устава и оставља члановима да они сад учине своје нримедбе.

Проиесен глас Г1о вароши се провео глас, да забава, коју нриређује Ђ фонд аа чотиомагање сиротиих вели кошколаца ", неће вечерас бити. Међу тим, позитивно смо извештени да су све сметње, које су пред саму аабаву стајале на иуту, отклоњене Р ми се надамо да ће племенити Веограђани, који су увек радо помагали сиротињу, и овом приликом у што већем броју посетити ову забаву.

Нова рубрика. Као што се из јучерањег и данашњег броја види, отворили смо са свим засебну рубрику за науку у којој ћемо од сада тачно доносити све што се тиче њеног напретка и новости што се у њој учине.

Исправка. У јучерањем броју у Аома&им вестима, поткрала С9 штам-

иарска погрешка, која квари цео допис, јер изгледа да је из Пирота. У место: хвала нека је пирочанцима, ваља да стоји: хвала нека је Параћинцима. д0маће вес7и

Несретан случај. У Недељу 20. ог овог мес. кћи Стеве Кундаковића и жена Јове Марковића оба теж. овд. оду, као што су обично ишли код Брда у Жељиводи, атару Параћинском да копају уму, са којом су се умивали, да би могли уму накопати морали су се увући дубље под земљом, која је била доста нодкоиана. Кад су ушли у шупљину брега, и почели уму копати, Брег се орони и обе ове жен:ке претрпа; те тако деца која су са њима пошла и сачувала се од овога случаја; оду и јаве укућанима шта се догодило, те тако укућани са општинским служитељима одкопају земљу обронуту; и изваде обе женске, и то девојку Стевину мртву, а ову жену тешко повређену, девојци је било 17 —18 год. Она је сарањена сутра дан а жена се иаходи још у животу, но жена изгледа да ће остати жива. Дакле, за земљу без икакове вредности, која се може купити 5. кила за 10 пара дин. погинуше двоје.

СТРаНЕ ВЕСТИ | Читуља. Јављају из Беча да је 21. о. м. умро Гаврило Владислав, трговац, у 63. години свога жњшта а после дугог и тешког боловања. Покојни Гаврило био је врсан Србин, поштен тргован и добар муж. Ко год га је познавао, а има доста нашег трговачког света који су с њим радили, увек су га хвалили као 'ретког

П0Д1ИСТМ

ШМН ДЕДА ИЗ БАТШШЕ КРИМИНАЈША НРИПОВЕТћА од Е. Габорија превео М. А. РашковиК

(наставак) Док она истражу.је романсе, ја тражим само нозитивна Факта. И нри сравњивању обе системе — узев мало од једне, мало од друге — обично се дешава да дођем до истине." „Шта !" викнух, „мислите ли ви, да сте прозрели кроз ову Монистролову тајну." Извадио је бурмутицу из џена, шмркнуо ђоја неколико нута и са устезањем рече: „Ако баш и нисам, опег имам на чина, да то учиним." „Ох/" оте се из мојих груди чудећи се, какав ће то начин бити, ниеам га да-

ље питао, ^ер сам увидео, да се устеже са одговором. Глава ми беше препуна разних миели. Прешли смо Сену, иреко моста де-з-Арт и прешли иреко дворигата Бувра, изишли смо на улицу Кроа-де нти шампс, и банке Француске. Улице беху живе, трговци и њихови помоћници трчаху из банке а суседне трговине беху изложиле на углед евоје најбоље ствапи. Знаци раскоштва беху свуда јасно обедежени , и приметив их нисам могао заборавити, какав унлив оне имају на човечији карактер. И за иста шта је та Клара Монистрол, према теорији г ђе Мешине? Амбициозна, кокета, рада да се накинђури, уздише за богатством и завидљиво гледа оне који га имају. Па баш и да јој тако тто год није пре долазило у главу, зар се не би могло породити у сред оваког раскошлука. Вивијенова улица није за обитавање сиротиње и оних, који се боре за дневни хлеб. Од једног кра.ја улице на други чује се само звецкање новаца и шуштање свиле и кадиФе. Ту су и булевари — живот, лепота, и сјај — мало даље берза — гигантски храм Маминов — препун обожаоца, који се злату клања

ју, ва сваком кораку су банкари, мењачи новаца, па баш и да се злато не јави у округлој звечећој Форми, опет се појављује на хиљаду других начина. У неком нрозору виде се изложени вештачки радови, у другом изванредних хаљина и шешира, тамо опет ФотограФије глумица и то заврти мозак јадним женскињама, које гину за богатетвом и умиру, да их когод обожава. Заамо, да је и Банка Француска са својим подрумима пуним милионима, тек неколико корачаји удаљена, а и Пале Ројал пун дијаманата је на крају улице. Чудновато суседство за г-ђу Монистролову! Ако је онис вратарке у Батињоли тачан и ако је ресултат г-ђе Мешине коректан, г-ђа Клара је морала бити у вечним мукама живећи сретно у сред оваког и оволиког раскошлука? Зар није вечно завидела, мрзела и желела богатство, на мамљена на богатство и дивне наките, које је посведневно виђала. Гледала их је без сумње са жудним очима, и помисао, да између њене жеље и тога уживања сто.ји мали деда из Батињоле, та јој мисао беше далаЦ толико снаге, да се најзад решила и на разбојништво. (наставиће се)