Male novine
ВРОЈ 236
Веогр ад, Недеља 27. Новембра 1333
И34АЗИ С8АКИ ДАН Ц .К Н А
ГОДИНА 1.
УЛ ГОДИИУ ди и НА ио ГОДЛНЕ , 4 дин НА 3 МЕСЕЦА 4 д ИК ивсвчно ... 1 ден.
МДЈЕ НОВИНЕ
10 ПАРД ЕРОЈ
ПРЕТПЛАТА СЕ ГПАЈћВ МВДВЦИЈАНУ И Ки &ШАНОВ у Б еоград у ОбиЈгнћев венац бр. 1 Може се иретплатити и код свију пошта у Ср«ијв ЦЕНЕ ОГЛАСА •в~* Ј -»м«г т т т _ » т Јтлутвк т-г Мали огласи 1.60 п. д. и либ пара од петитног реда ДИЕВНИ ЈТИСТ 3А СВАКОГА —
10 ПДРА БРОЈ
Ј8®"' К4.'ЈАЛИ Н ШХЛЈг, I! ГА(Ш И КА 8А СВАКО ОГЛАШВЊЕ МЛАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 80. II. ДИВ.
"ВЕТШ ОГЛАСИ 110 ВОГОДВН'
1 М1
ПОСВЕЋЕНО КОЛУ ЈАХАЧА ДЊА 3 МИХАЈЛО' 4
АИе ^го соп вгјо
ОД ПЕРИДЕ П- КУРТОВИЋА
РЈапо
ГГ
Ш. Ш\ | >* Р
« ; ? 4 ^
3
^ т$т
—Ј:
гт?
V
* • л ?
;^±=ГЗ
ч»
1јг 1
1јг
: ЈЈ ј ј/-ј: 1* 1 1 ■ ГЈ — 1 ■'
.■ 9г .вт-*~0~
л
I
$г
Ш~Г ЈГ
(г 1 ! I (г 11 I 7
4
Ч'У
2=3
4 __ж_
_ •& "Џ- "$ ■
<1а саро
П0Д1ИСТАК
КРАЉИДА НОЋИ
ИЛИ
ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИОТОРИЈЕ ИЛЕТАЧКЕ РЕП7ВЛИНЕ НЊИГА ШаСТА ч» «» (наотавакј |,1зб) „Дакле тако дуго ти си ме варала, еамо да задобијеш моје аоверење, ти лу каиа лиеицо? 1 ' рече јој Бикок. „Ја сам црезрео тарекову оиомену само с тога, што нисам сумњао у гвоју верност — —" „Вериост? О ти магора будало !" иовиче Имара гордо, и усирави се. „Како можеш да говориш о верности ти, који си разбојник и убијца? Зар ниси иред мојим очима нанао на моју домовину ; зар наси толике људе нобио и оаљачкао, зар ниси и мене на силу одвео у робство? И ти још говориш о вериости ? Тако ми Бога, ти си изгубио и оно мало намети, што ти је даровала нрирода!"
Бикок се смеЈаше ^аволски. „Даље! Само даље!" рече он. „Такве речи ја слушам врло радо ! Али знај, да ће се извршити оно, што ги је намењено !" „Уби ме ! Та не можеш ми учинити ништа више ! А смрт је за мене снас , она ће ме избавити из твојих канџа, избавиће ме из тешког ропства, које сам дуго и стрпељиво свосила; јер сам се надала да ће ми бегствО кад тад исиасти за руком! Уби ме! Па шта имам више да изгубим, сем овог јадног живота? Он је изгубљен, јер знам врло добро шта ме очекује !" „Тако је, уби и мене /■' новиче стари Адмирал. „Ништа није вечао, а сад је прошло све оно , чему сам се надао , и шта сам очекивао као озебло сунце ! Ми нећемо више видеги наше мило отачаство! Сирота Едито! Ја се нећу новратити патраг, да те назовем мојом милом ћерком — нећу се поврагити, да скинем наличије ономе варалици, који те је прогонио, који је мога сина убио , и који је сада заузео налату мојих предака " „Оно, што сте заслужили, вас ће постићи, то вам ја јамчим!" одговори Бикок.
„Прво ће ваи се судити, а за гим ће се извршити пресуда ! Напред сад ! Хајдмо у Сењ !" Увезани бегунци морали су се покорити овој заповести. Замишљено, и без роптања дозволе они да их воде где год је Ускоцима воља. Они су пошли у Сењ. А шата их је очекивало тамо? Бикок је још сада размишљавао каквом смрћу да их умори, он је измишљао најгрознију смрт и то такву, да се цео њчгов разбојнички народ весели, да светкује необичиу светковину. Ускоци су уснут морали обраћаги велику иажњу на Имару, јер је она више пута покушавала да скочи у какву нровалију — изгледало је као да се тврдо реши 1а да скочи у нровалију, и да се на тај пачин избави свију мука и невоља. Али су Ускоци били пажљиви, и нису дали времена ни њој ни старом Адмиралу, да до!;у близу какве провалије. Стари пустињик снавао је на постељи. Он је сневао чудноват сан. У сну му се појавила некаква прилика, коју још никада видео није. Појавила му се једна млада, врло леиа женска, која је изгледала као какав Анђео. насгавииесе