Male novine

1

редио „ фокд за потмомагање сиротних великошколаца,, испала је врло добро и покрај сметња које су јој у ночетку на иуту стајале. * Вг. ИфајФер. Како дознајемо, Бг. Пфајфер, коресподент неких немачких новина. који је и телегра®исао чланак „Новог Гласнива" о Фрањи ЈосиФу, са евојим коментаром, да се сва српска штампа одушевљено одаавала приликом његовог јубилеја (сем ако доктор држи да је „Н. Гласник" преставник српске штампс), — одли кован је такође неким крстом, чије име, због тога што је врло дугачко, нисмо мо1"ли запамтити. * Нова улнца. Улида, која води поред доњег градског поља Дунаву, скоро је већ са евим регулисана. Та, некад узана и искривудана улица, сад је чреко 20. метари ширчка и има врло леи изглед, јер с једног њен «г краја лепо се види како се благо слушта Дунаву. Како стручњаци веле, нивелација је воло добро завршена, а што је све то тако брзо постигнуто има се једино захвалити друштву за улепшавање дунавског краја. Како смо дознали, исго друшгво платио је и пренос свега камења штојенађено при откопавању и са њиме калдрмише прелазе улица у којима још нема ни помена о качдрма.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Невероватан случај. (свршатак) После састава тела, наступило је враћање душе и повратак на овај свет а ово је, како ова желска вели, текло овако: Попгго јој је тело сасгављено онда је Богородица са анђелима Божијим говорила: душа у тјло , тело у душу, а за тим заповедила Богородица анђелима да јој дувају у уста. Кад су јој мало душу дали, онда јој Богородица дала неку траву те је ова иојела а за тим јој дала бели пелин те је и то појела па је за тим свети арханђел причеетио вином и даојој нарче проје; јер вели ова, да су јој проју дали за то, што јој је Вогородица казала да је проја храна Србинова јечмен хлеб храна Турцима и пшенични храна Бугарима. Пошто су је причестили тада је Богородица три нута ирекрсуила у ваздуху златном

палицом, и заповедила анђелима да дувају те мртве усп&вају да ови невиде кад ће Милица од њих отићи. Кад су мртви успавани Богородица заповеди Милици да устане; но кад је Милица казала Богородици да не може устати, онда јој Богородица помогне, те је постави да седне, а за тим је упита ииали кога старијега у кући: па кад јој Милица рече да има мужа и да се зове Тола то јој Богородица каже, да зовне мужа да јој помогне дићи ее, што Милица и учани, зовне мужа ио имену те је овај намести на своју постељи да седне. Цео овај призор, а тојесастав тела Миличиног као и све покрете и говор њен слушао је и гледао њен муж Тола са још неколико својих сељана који су се онде десили, јер ова је сваку реч јасно изговарала, да су је ови могли чути и разумети, како питање која су на њу могла бити управљана тако одговоре њене, а крзтилл се ве^и њен муж Тола, својом руком тако, да се жива није могла боље прекрстити. Док је била на оном свету носила )е у рукама златну палицу, а на рамену златну јабуку, од којејеиеада боди раме. Пошто ју је бог повратио на овај свет почела је причати људима шта треба да раде и како да ее управл.ају, те да не пропадне народ, који је много Богу згрешио и кога ће Бог јако казнити ако се не поправи; јер вели, Бог ће још овакова и овим иодобна чудеса шиљати народу ла се ионрави. Њена су причања вели , она многа, да бп требало седам дана и седам ноћи да је човек слуша те да све исирича; за то ћу ја овде само неколико њених прича навести, а та су: Народ треба да ности четири; поста у години и среду и петак. Да иде у цркву сваке недеље и празника и моли се богу. Даљуди не псују Бога и свеце; да ј |не цсују стоку; да етоку непретова-ј ј рују па је туку кад ова не могне ј терете повући. Кад месе људи колач за славу, да ј га не ките јер је то најгрешније; а тиме они не могу боље окитити свеце него што их их је Бог евојим да рови ма окитио; већ да умеси просто колач са иет слова, однесе у цркву са пшеницом чистим вином и китом босиљка, да свештеник колач пресече па, за тим оде кући да са својим кућанима прослави славу; без да кога на иету зове, и потроши као сиромах 2 дуката за стоку коју кољеела-

ве ради; јер после славе, нема да <-мрси децу, која га куву те њихове грехе људи, на ономе свету пате. На задушницама да не иду на гробље пре вечерња, а свеће које носе д а на гробљу нале, да исте упале, тек при заоду сунца; јер ове свеће, вели ова васкрсла женска, гору мртвима на онеме свету по године. Подушије ко даје мртвима да никакову сгоку не коље , јер тим начином , не даје никаково подушије, пошто узима душу животињи, па исту даје своме мртвом за душу. Многи од сељапа који су код ове женске долазили, питали је зашто јој Бог није дао какав знак кад је на ономе свету била. па да је у кази вању њену поверују. Зато је она питала Богородицу кад је по трећи пу т умирала, зашто ју не наче јер јој народ не верује да је била на ономе свету, но богородица јој казалада јој не може начети, кад није заслужила, а она да мора све причаги. Ко би је пак, за ово иричање њено нападао и грдио, она да ћути, а ко би дигао Цруку на њу да ће му Бог руку осушити, да никог више нити миже ударити, нити на њега заманути. Сем тога, казали јо) да купи црни крст који ће ноеити о врату , и књигу у којој ће све што нрича бити исписано. Кад је Милица вели казала Богородици да не уме читат^.; Богородица јој казала да мора чигати, и да ће научити, те тако је сад ова васкрсла жена купила крст црни од Аџи-Лазара из Парпћина, који јој је мислим и књигу нашао и сада је код своје куће, те прича људима који код ње иду да је слушају. Ово је укратко изведена цела биограФија њених страдања, и одласка с овог света на онај, као и повратка на овај; а ко жели чути што више о њеним приповеткама, нека се обрати њој, па ће јој ова ако је стрп љив у слушању нриччти 7 дана и 7 ноћи сво страдање своје СТРаНЕ вести Тровање. — Занимљиву причу о тровању доносе једне немачке новине. „Једаа тамошња нородица села је да руча, и после јела осетише сви ненријатност. Они дозваше одмах л кара и овај рече, да су јела била отровна и да су сви, који су га јели у врло великој опасности. Мало за тим умре домаћин у неисказаним боловима. Остали нородични чланови

једнако су у оиаевоети. Као добротворна жена, домаКица беше дала од тог јела и иекој другој породици, која се такођв оп.јсно разболела. Како се то тровање догодило, још сенезна". Трговина у Русији. — у Русији је трговина, с тичијим кожама главама и перима узела тако велики мах ради украса женских шешира, да се влада видела принуђена да узме ту ствар у своје руке. На увоз кожа и пера тичијих нодигнута је врло велика царина и трговина се с тиме у главном забрањује од 13 Марта идуће године. „Орнитолошка" друштва трудиће се, да се од стране општинске испуњавају строго прописи што се тиче лова на тице ма које врсте. Иаробродна линнја. Нова паробродна линија. Хамбург-Калкута о ,г ворена је прошлог понедеоника. Од означеног капитала а у акцијама у 4 Ч ј милиона уплаћени еу већ 25 процента. Пароброди ће се начинити у немачкиу радионицама. Вулвански излив на острву Вулкану (Липарска оетрва) стоји у вези са једним подморским изливом на један километар источно од острва, на коме месту, како јављају, под јаком и пенушавом узбурканошћу море избацује камење и лаву. Нова Несрећа Енглеску убојну Флоту снашла је ових дана. несрећа П ;ж пробном иуцању, на једној рат ној л^ђи с новим топовима у северном мору, експлодира на један пут неколико граната и ранише више нижих ОФицира. У спокеи четрдесето-годишњице. К»о што јављају из Веча Њено Височанство надвојвоткиња Марија Валерија изненадила је свога царског оца на дан његовог јубиле^а сво\ом песмом, која се сасгоји из 11. стихова ; сваки стих почиње се словом имева Фрачца ЈосиФа (у немачком језику његово име има 11. слова). Принцеза је тај акростикон калиграФички нанисала и украсила га шарама које се односе на јубилеј њеног царског оца. На том сномену радила је она већ одавно и у Ишлу и у Геделу. Читуља. ПрОФесор Јосии Ленхосек, чувени анатом на будим-пештанском универзитету, умро је 18. о. м. у 70. год. живота. Рођен 1818. у Вудим-

Дустињик клече, и са склопљеним рукама мољнше се Богу. Он се није молио за еебе, он се молио за оне несретне жргве, које су нале разбојницима у шаке; и сад, ношто је свршио молитву, учичи му се као ца је утешен, ка«. да има неку наду на избавлење бегунаца. Учини му се као да му нека не видовна сила улива Храброст, и да га гони да што ире покуша, неби ли избавио паћенике, Он устаде решен, да све учини, само да избави иаћенике из руку разбојника. Он пође, тврдо решен да потражи онај пут , који му .је мало час у сну показала она Анђе оска прилика,

XIII. В&лини Инквизитор „Знаш ли , стриче , шта се дојодило ноћас?" уиита Лоренцо Пријули, ушавши р одаје сгарог Дужда. „Догодило се нешто аеобично, пешто изванреднб! Зар ти о томе није јављено ништа?" п Није, сине мој, одговори Дужд, и у тим његовим речима беше признање, како се њему јавља за какве важае ствари тек

онда, кад су већ били извршени закључци тајног Трибуеала. „Слрча! је ваља да хтео, да ја јутрос дођем ам > у палату баш онда, кад су Прокуратор од св. Марка, капетан Бемб , и још неколико оФицира довели неког у затвор. Овај догађај по себи неби био тако чначајан, јер се обично у то време извршују закључци тајног Трибуиала.|Али шта ме је изненадило, то беше личност, која је доведана амо у палаху, стриче ! Нисам могао да верујем мојим очима, али сам се ипак известио о свему. и то тачно! Онај, шго је јутрос овде затворен , беше лажни граФ МираФијоре!" „Како? Зар Виргилијо МираФијоре!" „Да, лажни Виргилијо, стриче!" „Затворили су њега, зар баш њега ?" „И за мене је то загонетно! Врабантино и лажни насљедник били су до скора у савезу.'" „А можда си се ти нревврио, јерјут рос рано не беше тако видно? Причинло ти се да видиш МираФИЈора!" „Ја сам се прикрио иза једног стуба у цалати!" „Да те није приметио когод?" „Није! Ја сам се добро увио у огр-

тач, а шешир сам натукао па лице. Иза тога стуба сакривен, видио сам како спроводе шантајућег Виргилија, Он беша блед и љутит. Де говорећи ни речи, ишао је у средини ОФИцира." „И ти си нознао граФа Виргилија? ' „Тако је лажнога граФа!" „Ми ћемо оћекивати, шта ће бити даље, сине мој!" „Ја сам љубопитан, стриче, да дознам, шта ће рећи на то Брабантино; и по чијој је заповести затверен лажни МираФИјоре," рече лоренцо.

(наставиће се)