Male novine

ВРОЈ 238

Берград,, Уторак 29. Новембра 1888

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 13. Е"М А

■ л . л №*& а к $ *л гоЛКнв' : ал- 3 мззоеца иеоЕчно . .

« -дин. 4 дин. $ дин. I дин.

10 ПАРА БРОЈ

МШ Н0 ЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

ИРВТПЛАТА СВ ШАЉЕ М ЕДЕЦИ./АНУ И К ИМПАНОВИЋ. 7 Б еограду Обилићев венан Ор. 1 Може ое претплатити и код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ~МСА Мали огласи 1.50 п. д. ил к 6 пара од пититног рвда '»Т»ГУТ»»УТ?Ч

10 ПАРА БРОЈ

ИЗЈИаИ и 110СЛЕ иРАЗНИБАПрЦ за свако огјгашење плаћа се држ. таксе ао. п. дин. р|ГБЕ'БИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ •

НЕК А С Е Ч М Т А ! На дан лругог Декеибра ове годиие биће претресе кривигцл Богиљке НитлиКа; бивше моје жене, у суду вароши Београда, оитужене, ан кривоклетство. Како се сада већ други иретрес ио овој кривици њеној, код поменутог суда одрећује зато; што она на ирви претрес, који је јошт четвргог фебруара ове године одређен био. ма да је и позив, за исти благовремево примила, оиет дошла није; и како ће ово дело, због важности своје као кргсвоклетство , за сваког интересантно бити: тако предавајући ово јавности, молим све иријатеље моје и знанце, да на овај нретрес сада дођу, те да виде, како се са овога рода кривдима, ностуна у суду. Ово нарочито и зато: што се овог рода кривци ио закону редовно из аритвора судског бртопе, док овде оатужена остављена у слободч, злоуаотребљују&и слободу, ао својој властито) вољи суЏње одуговлачи , тако: да се ово ја и сада, код овако доказаног арава мог, не могу да отресем беде невидовне, од ове жене. 28. новембра 1888. год. Београд Марко Р. СтеаановиЛ столар.

ПРАВА СТАРА ШУМАДИЈСКА Може ее добити еваке јачине у трговини Бра* ће В, Јоцића на батал џамији у црквеним ду* ћанима иреко од Лаза* ревића, 1—3

420О ДИНАРА дају се одмах „ од цртерес 12 % . Иптаб}Л*ција на прво место. Јавити се уредништву 11»д бр. 5. 2—3

СОЛНДНА ЖЕНСКА. која говори добро ф анцуски н немачки, и зна свирати у клавир, тражи се за кућу где нема дгце. Пријавити се ур^лнппву "вог листа. 2-6

КАЛЕНДАР Иравославни; 29 Пр. и 370 мучен. Католички: 11. Пана Дам, Суние излази: у 7 сах. 39. м. залази 4 сах. 11 мин. Нов месец 21 у 10 с. 56 м. пре подне. Мраз ведро па лено. К У Р С Дукат 5 78 Наполеон 9"65

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки дан нрв поднв од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. лл -ин. иностра лихдела: четв^тко Д од 11—1 часа ире нодне. Минист. војин: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прааиика. Минкст. празде; -Сваког дана од 9 и ио часова до подне, Минист. граЈјевипа: Сваки дан од 11—12 часова пре модне Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. нре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне. Миннст, Фжнансије: Уторннком н пе тком од 30пре подке.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, сре.д.а н петак« Београд. кредитни аавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штедшу: Понедел«ак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, срвда, петак н субота.

ПРЕДЛОГ УСТАВА за КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ који је израдио УЖИ УСТАВОТВОРНИ ОДБОР (наставак) Чл. 50. Краљ има право помиловања у кривичним делима Он може досј ђено казау кривцу иреобратити у казну другог блажег рода, или му је смањити или са свим онростити. Чл. 51. Краљ засгупа земљу у свима однОсима са страним државама. Он огласује рат, закључује уговоре мира, савезп, трговине и друге, и саоигатава их Народној Скунштини, у коливо и кад интереси и сигурност земље то допуштају. Ну ако извршење ових уговора изишкује какво плаћање издржавне каси, или измену земаљских закона, или ако се уговори нешто, чиме би се ограничавала јавна или приватна права срнских грађана, они ће врсдити тек иошто их одобри Народна Скунштина. Чл. 52. Краљ стално станује у земљи. Кад би Краљ. по потреби, отишао

за неко мреме из земље, заступа га ио праву у вршењу уставне Краљевске власти Наследник Престола ако, је пунолетан. Ако Наследник Преетола није пунолетан, или ако је смречен да заступа Кр;1ља, врш^ће уставну власт Краљевску миниетарски савет ио упуетвима која му Краљ даје у границама УставаЧл. 53 Краљ сазива Народу Скупштину у редован или ванредав сазив. Он отвара и закључује седницв Народне Скупштине лично престоном беседом, или преко министарског савета, носланицом, или указом. И престону беседу, и посланицу, и указ премапотпиСују сви министри. Он има право да одлаже седнице Народне Скупштине; али то одлагање не може бити дуже од два месеца, нити се може поновити у истоме сазиву без престанка Народне Саупштине Он има право да распусти Народну Скупштину, али акт распуста садржати наредбу за нове изборе у најдаљем року од два месеца и наредбу за сазив Народне Скупштине најдаље за три месеца од дана распуста. Указ о раснуштању Скушнтине премаиотписују сви министри. Чл. 54. Краљ не може бити у исто време поглавар друге чоје државе б»-з пристанка Велике Народне Скупштине. Чл 55 Ни један акт Краљев, који се <>дноси на државне нослове, нема снаге нити се сме извршити, ако га није премапотписао надлежни министар, који је самим тим за њ оаговоран. Чл. 36. У Србији влада Кр »љ Милан I, из дин^стије Обреновића Четврти. Краљевско достојанство и сва ус« тавна права Краљевска наслеђује после њега Краљевић Александр, као Петн из народно династије Обреновића. Потомство Краљевића Александра наслеђујс Пррсти Србиј^ овим редом:

КРАЉИЦА НОЋИ

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕ.НЕЦИЈИ РОШАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕП7ВЛИНЕ НЊИГА ШЕОТА

(наотавак I (156) „Буди пажљив сине мој, и не говори ништа о томе," рече Дужд Лоренцу, који је пошао био да се извести, шта ће да буде са за затворсним МираФијором. Кад је Лореецо пошао кроз ходник оиази једну женску на стененицама, која се на све стрнне осврташе, као да је тражила некога. Она беше висока и јакога састава, као какав човек. Њено сиромашн<> одело показивагае, као да је нринадала рибарима или лађарима. Лпренцо приђе ближе и позна СтеФану, удовицу Себастијанову. Чим је оназила младога племића, она

му пође на сусрет. Н>ено поцрнело лице и севајуће очи, показиваху да има неко важно саонштење. Проседа коса бегае неочешљана, она је увезала једном издрпаном марамом. „Монсињоре!" рече она. „На једну реч! Где ћу наћи оног благородног госнодина, који је ?" „Имате да му јавите што?" упита је Лоренцо. „Да, Монсињоре, али —." „Ходите овамо у ову собу. То исто можете јавити и мени !" „Ја сам већ била код граФа МираФИјора, али га нисам нашла у палати ' Сад бих хтела да се јавим Сињору Брабантинају." „И њега не ћете наићи овде !" „Онда капетана Бемба!" „Реците ми шта имате да јавите њему? хоћу да знам !" „Истина да је монсињор синовац светлог Дужда, али ипак ." „Но па шта се устежете толико?" „Али ви се заузимате за крсташе и Краљицу Ноћи!" „Хм, тако! Дакле то се тиче крсташа?" „Не, Монсињоре, они су сви мртви,

од њих нема виите ни једног живог!" „Па тим пре можете ми казати све што имате! Ево узмите!" рече Лоренцо, и пружи јој једну кесу са алатом. То је обрадовалу СтеФану. Она грамзиво шчепа кесу, и пољуби скут од Лоренцове хаљине. „Благодарим вам, Монсињоре , миого вам благодарим!" рече она. „Монсињор је богат, а нри том врло добар !" „Дакле ваше саопштење тиче се Краљице Ноћи?" упита Лоренц«. „Тако добром и великодушном племићу, могу да поверим све. Тако је, М »исињоре, ње се тиче! Краљице Ноћи, иј > и оне женске са покривалом !•' „Јесте ли је видели?" „Јесам, Монсињоре!" одговори Ст »Фана полугласно, дајући важност својим ре чима. „Оно, што имам да јавим, врло је важно! Краљица Н<»ћи још није слоб'»дна! Никоме није испало за руком да јеухвати! Сад ја знам где се она налази, и где обитава !" ^А где сте је видели?" упута Лоренцо нестрпељиво. „ Ја ћу вам већ казати, Монсињоре ! Вндела сам је тамо, на тврдој земљ>! Јуче