Male novine
државну службу, свршио цравни Факултет у Србији или на страни. У нрвостеиеном суду може бати судија само онај који је навршео 25година, а у вишем суду онај који је навршио 30 година живота. Ове одредбе не вр де за судије, који нису државни чиновници. Чл. 159. Судије су у својим звањима сталне. Судија не може бити лишен свога звања, нити нод којим изговором уклољен еа дужности нротив своје воље, без иресуде редовних судова или дисдиилииарне иресуд ; Каеационога Суда. Судија не може бити тужен за сво( судски рад без одобрења Касационога Суда. Судија може бита иремештен само новим иостављењем ио њоговом иисменом иристанку. Судија не може бити стављен у иенсију иротив своје воље, осим кад наврши 60 година живота, или 40 година државне службе, или кад телесно или душевно тако оболи да не може дужност вршити. Ну са иоследњег случаја не може се судија ставити у пенеију без решења Касационога Суда. Чл. 160. Судија ве може примати врнгдња какве друге државне службе, . зев хонорарну проФесуру на правноме ®акултету. Он не може ни привремено бити уиућен иреко евоје воље на другу илаћену ила бесилатну дужносг. Чл. 161. Нарочитим законом ће се одредити састав, уређ ње и надлежност војениу - удова, као и услови које морају имати њ'»хови чланови.
ДЕО IX. Жуааније, срвзови и оаи пе. Чл. 162. У жуаанијама постоје уз државве управне власти, као самоуправни орган: жупанијска скупшгине и сгални жуианијски одбори. Њихов је задатак да воде бригу о чувању и унапређењу цросветних, привредних, саобраћајних, санитетских и Фшансијских жупанијских потреба, као и да врш) све иослове који би им се законом у делокруг ставили. Чл 163. Општине имају своју самоуправу. За вршење ошптинских послова постоје: општински суд, општински одбор и онштински ;бор.
Чл. 164. Општивски су избори неносредни. Чл. 165. Право гласања при општинским и жупанијским изборима има сваки српски грађанин, члан дотичне општине или жупаније, који, уз друге законске услове, плаћа држави 15 ј динара неносреднога данка на годину. Чл. 166Општинске власти, као и жуианијске скупштипе и стални жунанијсви одбори, поред општинских и жуааеијеких послова у својим круговима, дужне су вршити државне послове које им одреде. Чл. 167. Нова се општина не може створити, нити се обим општина што постоје може мењати, без одобрења законодавне власти. Чт. 168. Сваки грађанин и свако ненокретно добро мора цриаадати некој општини и сносити терете оиштинске, ореске и жупанијске. 1л. 169. Никакав жЈаанијски ни срееки прирез не може се установ»ти без одобрења жупанијске скупштине, а никакав опшгински прирез бпзз одобрења општинског збора. Жупанија, срез и општина не могу се ни задужити док то не одобри жупанијска скунштина или општински збор Закон ће одредити, у којим случајевима ће бити потребно за те прирезе и за то задуживањо одобрење законодавне или друге које државне власти. Чл 170Жупаније, срезови и општине могу као и чоједина лица, имати својег имања. Чл. 171. Делокруг и уређење самоуправних жуианијских, среских и општинских влаети, и однос између њих и државних власти уредиће се нарочитим законима. (наставиће се)
београдске вести Филијал браће Иоиовића. Књижара браће Поповића отворила је овде у Београду Филијал у Васиној улипи преко пута поште. Како веле,
За целу Србију биће само један Касациони Суд, који не суди о делу него само о нраву. Овај Касациони Суд решаваће и о сукобима између судске и административне власти. Председник Касационога Суда има ранг државнога саветника. Чд. 152. Ниједан суд не сме никога узимати на одговор ниги судити, ако по закону није надлежан. Чл. 153 За изрицање нравде у судовима морају бити најмање три судије. Само за иредмете мање важности, кривичпе и грађанске, може се законом завести суд у коме ће судити један судија. Чл. 154. Суђење је у еудовима јавно, осим случаја где суд нађе да ваља искључити јавност ради реда или морала. Судије се заветују и гласају тајно, а пресуда се исказује гласно и јавно. У свакој пресуди и сваком решењу морају се навести разлози и законске одредбе на којима су они основани. Чл. 155. У свима злочинима и иреступима онтужени мора имати браниоца од како се нод суд стави, но може га имати и раније у случају чл. 9 овога Устава зарад изјаве жалбе. Ако он сам не одреди себи браниоца, суд ће му га ноставити. У исгупима може оптужени ако хоће, узети себи браниоца. Чл. 156. Све еудије иоставља Краљ. Председници првостепених судова постављају се по двема листама од којих једну иредлаже Касациони, једну Анелациони Суд. Председници ичланови Касациопога и Апелационога Суда постављају се такође но двема листааа од којих једну предлаже Државни Савет, а једну Касациони Суд. У свакој кандидацијоној лисги мора бити два нута онолико кандидата, колико има унражњених места. Кандидати могу бити исти и на једној и на другој листи. Чл. 157. Не могу бити судије у исто време у јсдноме суду, нити заједно судити, сродници по крви у правој линији у коме било степену, у побочној до четвртога стеиена закључно, а по тазбини до другога степена закључно. Чл. 158. Судија мотг бити само онај Србин који је, уа законске услове за није марв 8 заш та иа ма се шта догодило са њоме. 0 није могла да види своје отачаство, вије могла да буде слободна/ Све је сад нропало. С&мо јој смрт беше извесна, и то смрт у највећим мукама. Она је врло добро познавала Бикока. Она је нознавала такође и Ускоке. Ускоци су успут удесили тако , да бегунци нису могли разговарати један с другим. Једва једном приближе се ови, предвођени Бикоком, оном узаном кланцу,који је водио капији у стенама. Пошто су се спустили кроз кланац, уђу у канију. Кад је стража, која је била у капији, видела да су бегунци ухваћени, њиховој радости не беше краја. Они се дераше из свег грла , славећи Бикока. Бикок је у тДијумФу и слави, ушао у Сењ. За кратко време распростре се вест по Сењу, да се је вратио Харзмбаша Бикок, и да је са собом довео Имару и старог роба. Сви из Сења потрче на улицу, куда ће да прође Бикок са бегунцима. ЈБуди, жене и деца потрчаше да што пре поздраве враћајућег се Харамбашу. Кад су видели везану Имару у сре-
дини У(. ... вр'* ~^е беше краја. Они показиваху на њу рукама , називаху је издајицом, и бацаху се на њу камењем. Јога су више беснили кад су, видели ста рог Адмирала. Ускоци би га најрадије одмах убили камењтм, али им Бикок стаде на пут, и заповеди им да буду мирни. „Имара и стари роб моји су," повиче он јасним гласом. „Неће вам се укратити уживање, да видите каквом смрћу умиру, али сад вам заповедам да их не дирате ! Било би и сувише брзо, да их одмах погубимо/ Нре свега треба да уживамо у њиховим мукама, јер смо их ухватили са великом муком, и са опасношћу нашег живота! На вешма са њима/" „На веи 1 а њима !" повиче бесна гомила. „Ми ћеми их метнути на вешала, да сви у Сењу виде, каквом смрћу умиру они, који се усуђују ла учине издајство преаа мени, и према свима Ускоцима!" настави Бикок дерајући се као бесомучан. „Начиеите вешала тамо, на оном узвишеном месту, близу нристаништа!" Више њих Ускока одмах отрчаше да изврше харамбзшину заповест. Они донеше на место један висок, цр-
оки су намерни да овде отворе и штампарију. * Из учнтељске школе. Као што смо извештени, учитељска школа распустиће се кроз двч три дана. Распуст ће трајати месец дана. У исто време веле да ће им се дати и бесплатне карте железничке до својих кућа. ■А Цочасап члан. Господиа Војислав Ј. Илијћ, књижевник, изабран је за почасног члана раденичког цевачког друштва. * Седиица „Иобратииства." У недељу 4. о. м. дружина „Побратимство" држаће XIII. своју редовну седницу На дневно!* реду је: 1. Швештај иодпредседника о раду друштва; 2 Извештај благајника о стању бгагајне 3. Извештај књижиичара о стању друштвене књижнице и књижнице Браће Радоваиовића"; 4. Избор нове управе. Приватни доцент. Г. Хајнриху Шмиту дозволио је г министар иросвете да као приватан доценат чредаје Француски језик на Великој Школи. У осгалом, та нредавања његова зависиће највише од тога колико се број ђака, буде јавио. Као што чујемо, г. Шмиг је одредио цену 3—4. динара месечно од слушаоца. Ми се надамо да господа с Велике Школе неће нронустити ову прилику да по тако малу цену етеку учитеља Француског језика, кији је врло спосооан за то. * Певачко друштво „Обилић", Његово Величанство Краљ изволео је како сваке године тако и ове подарити певачком друштву „Обилић" суму од 1000. динара.
СТРаНЕ вести Лондонско географско друш^во намерава, да сзм обичног кратког помена не давно умрломе руском путнину ио Тибету Пржеваљском због његових великих заслуга геограФских нссвети нарочиту седницу успомена покојиога путника, у чијој је емрти наука претриела огромни губитак. У тој нарочитој седници опширно ће се набројати радови Пржеваљскога и тај рад окарактерисати с научног гледишта. Сем тога покреиуће се нитање, да се овековечи успомена на вен дирек, који беше јак и врло широк, и укопаше га на узвишено место, близу нристаништа. Али су га тако укопали, да се није могао покренути с места. За тим други донеше разне даске, и начинише од њих узвишене клуне, на којима ће стајати бегунци, кад их наместе на вешала. Сем тога намеСте на дирек једну гвоздену алку, за коју привезаше тешке ланце. Пошто су овом припремом били готови, приближи се Бикок са бегунцима. То беше велика свечаносг у Сењу. Кад је бесна гомила опазила вешала, поче се дерати из свег грла. Преко нуга вешала, била је једна кућица. Ту је обитавао ковач. Бикок заповеди да се Имара и старац одведу у ковачницу, да им ковач намести на руке гвоздене рингле. Ова се заповесг изврши одмах. Ускоци, у чијој средини бех ^ бегунци, одведу их у ковачницу. (наставиће се)