Male novine

ВРШ 254 ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН д ј ПГ а ал 'гадину 8 днн НА ио годанЕ . . ■ 4 дин ВА 3 МВСЕЦА 2 ДИН ивсвчно ... I дин учу -V' «џ у V 1 "У V 'У V -Ч-Г! 10 ПАРА БРОЈ ■МаЛАа.11 и НОСЛЕ мразнмеа

Веоград Петак 16. Децемора 1888

ГОДИНА I-

ЈЈИСТ ЗА СВАКОГА

ГСРЕТПЈГАТА СЕ ШАЉЕ Мј Т ,ЕЦИЈАНУ И КиМЦАНОВ ЋV у Б еограду Обилаћев венац Ор. 1 Може се претнлатити и тгод евију потта у С? « ј ;* цгаГоРлАСА Мали оглаои 1.50 п. д. или 5 нара од нетитног :■ ' 'М 1 » » » V » « т V ▼ о 10 ПАРД БРОЈГ

ЗА СВАК О ОГДАШЕЊЕ ШАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. И. ДИВ. ЦЦГ БЕ1Ш ОГЛАСИ 110 ИОГОДВИт^г

ДНЕБНИК КАЛЕНДАР Правмславнч ; 16. Пророк Агеј Кагсаи'чкн: 28 Младенди Сунае и»ла»и: у 7 сах. 54. м. залиаи 4 сух . 6 мкн. Посл. четврт 14. у 6 с. 49. ире 11<! Д јјс .. Ладноћа, па мегловито.м.

ничи& и

К У Р с

Дукат . Наиолеон

б 74 9-58

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Ми«. унутрашљих дола: Оваки дан лре поднв од 9 и по чае до 12. и по подне од 4-—5 часова. "иин. иностраиих дела: четв^тком од 11—1 часа дре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—32 час. сем недел>е и лрааника. Минист, нравде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне Мин. проевете и цркв. дела: Летком од 11—12 час нре нодие. Минист. привредс: суботом од 8—5 ио подне Минист, Финансије: Уторникбм и иетком од 10—12 пре нодне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВ0ДИМА Привелигована народна банка: Понедел»ак, среда и * етак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помаган.е и штедњу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

„ПанчиК"

и академиЈског невачког друштва „О иАиК"- ирни је ире аодне у 9 час. а друга три по подие у 2 час.

Г"У""Г ▼ '

г ▼ чгчг-

V у у т т т ,

Новина. — Као што чујемо г. Љуба Бојовић, власник п Брке и иокреће од Нове Године ноц лист аод насловом „Таш)во и . Незна се да л' ће бити иартајичан или не. * Грозан случај. — У Палилули овде десио се јуче грозан случај. Неки Чвркић нанио се био ноштено, па, изишавши из каФане, батргао се онак^ преко улица, како је могао. Један шегрт, ко што их је дао Бог, стане му се носмевати и задиркивати га. Чвркић онако иијан појури га да бије. Шегрт ночне бегати, али се саплете и иадне. Чвркић дмљуља се до њега, па онако несигуран скљуси се на њега и стане га давити и псовати, шго је грђе могао. У том гњевљењу удари шегру пгганом тако јако ио челу, да га је крв облила. Једва их људл развадише.

славу као дан ослобођења свога од ј ЖИВ0Т у стари Ус/гав. Ако пак Гурака. Рзди тога ириређује и заба- \ • л л . ву са игранком , у корис нодизаља на 9 е ге Ј е ^ваЈ нацрт бољи . сиолеиика изгинулим борцииа. До- I као што У ства Р и и јесте, онда

Нред концерат. — Одбор грађагске касине јааља, да ће улазпа цена у нозивницама на Концерту гра^инсге касине, важити само за г.г. чланове, »

бровољни прилози могу се слати и накнадцо и то или нреседнику општи-1е ниротске неносредно, или преко г. Милослава 11. Куртовића у Београду. Ни један патриота, добио иозивницу или не, не треба да изостане ни с честитком ни с п.ллогом од овак^ родољубиае и нлемените светковине.

ГОБОР ЊЕГОБОГ ВЕЛИЧАНСТВА, КРАЉА, држан у последњој седници уставотворног одбора 9 овог месеца. (свршетак) Сад је, госиодо, дошао треиутак, кад треба у овом уставном питању да обележе своје гледиште и целе партије и поједине личности. Гласајући за или против овог нацрта, они тим казују, да ли што имају или

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његово Величансхво Краљ изволео је се прексиноћ нешке проходати по прест(>ници и том је приликом, пред Вел . Школом , благоизволео нроговорити неколико пријатних речи са неколицином великошколаиа, који су се ту задесили. * Зборови. — У недељу 18. ов. месеца на Вол. Школи држаће се ови збор'-ви: фонда за аотиомагање сиротних великошколаца-, дружине „Да-

за госте, ко]е г. г. чланови нозовдруге госте улазна је цена 3 од особе за породице, а б ,г самца. * _ I ! ■ и.лп: з 1 т - т !> изволео је јуче посетити госп. Ристића, бив. председни^а министарства и председника уставотворног одбора. * Онасно оболео. Госи. Радивој Ми лојковић потпреседпик државног савета, веома је јако оболео. Д0МАЂЕ ВЕСТИ Слава ошктине пнротске. — Онпггина ниротска са грађанима и офи цирима слави данас 16 Децембра своју

немаЈу против овог компромисног дела. Најзад, господо, треба имати на уму, да у појединим питаљима !невлада сагласност ни међу

ј -- •" шледини м Јов.

треба да имате на уму, да није довољно што ћете ви за њега гласати , него треба да порадите и код својих пријатеља, да се он без измепе прими. Познато је, да ће једна иетина посланика Велике Народне Скуцштине престављати либералне и четири петине радикалне посланике. Може се о уставним нрактикама говорити како сехоће, Фактично искуство показује, да је далеко ире избора свака иартија приближно на чисто чему се има при изборима надати. Једном речи, може се смело рећи, да је свака партија у напред знала, како ће избори испасти; а да је то у ирвом реду знао ђенерал-штаб дотичних партија, који је управљао изборним телом, У чијим се рукама своде конци изборног гласачког апарата. Не улазећи у путеве и вачине, којим су се ђенералштаб и партије служили за постигнуће своје цељи, ваља констатовати коначан крји изл аг^

немогуће постићи потпун спора је ђенерал-штаб хтео и препорузум између појединих странака. чио. И кад стоји, да се цело

Али, кад је ова] нацрт дело споразума, кадје свака партија морала ноднети неке жртве да се до нечег заједничког дође, онда се морамо запитати : је ли овај нацрт бољи од садашњег Устава или није. Ако јесте онда га треба примити, ако није, онда га треба одбацити, нека остане у

изборно тело кретало онако, каио је ђенерал-штаб иарт иски налагао ; и да је извршено оно, што су ђенерал-штабови у лицу главних одбора, странака хтели, онда нити Ја, нити ико може веровати, да &е се из једне четвртинв или четири иетине у скуиштини ирестављених страна-

Н0Д1ИГ-

К Р А Л> И Ц А 110 Г, Н или ЛСВАЦ мртваца У венедији РОМАН ИЗ ИСТОРИЈВ МЛЕТАЧНЕ РЕПГБЛИНЕ КЊИГА С2ДМА

(11АСТАВАК) (169) „Племенити човече! Би сте наш анђео хранитељ ! ц рече граФ МираФијоре узбуђено. „Бог ће ми биги у номоћ да нотпуно изведем дело вашег епасења," одговори пустињик. Имара се окреташе на све стране. Капија у етенама где беху страже, остала је на десно. Они беху далеко од ње. Нигде, у целој околини, не беше сем њих живе душе. И по други пут покушаше Имара и граФ МираФијоре да се ослободе ропотва ових гнусних пирата —

и по други пут нођоше на пу г своје мило отачаство. Ако им и овај покушај осујете — онда не само што би проналаИмара и стари Адмирал, но и сам нустињик платио би "^ојим животом. Сви ! . -анимаху се овим мислима идући 01 нама, које им је мало час показао њик. Пуст се ипак надао да ће срећно умаћи иа .вог разбојничког гњезда. „Сад ћете брзо да сазнате моју тај ну!" рече он. „А успут ћу вам приповедити, на какав сам чудноват иачин дознао ту тајну !" „Али реците ми, куда нас водиге, драги пријатељу?" упита Имара. „Тамо код оних стена. Тамо је нут, за који нико други не зна." „Томе се чудим!" рече Адмир ? узбуђено. „Како ћемо вам благодарити, племенити пријатељу за тако ветгико пожрт вовање ?" „Највећа благодарпост и награда биће за мене. ако вас снасем из руку крво жедних хијена," одг<»вори нустињик. Он се са бегунцииа приближи «.воме жбуњу. куда је он нрошао, кад је се пј)о-

влачио кроз сгење. Он разгрве жбуње где им се укаже пут. „Хајдете за мном !" рече иустињик. „Само нажљиво! Пут је тежак и опасан!" Он пође напред. Имара оде за њим, а Адмирад уђе на послетку, ношто се опег уверио да они у Сењу још спавају. Лагаио и пажљиво цровлачише се сви троје пугем кроз стене, који је био веома гежак. После кратког времена дођу у једну пећину. Одмах за тим наставе пут узаном стазом између високих стена, које је по гда као била тако уска, да су се провлачили са великом муком. Често су морали да иду пузећки. Пустињик их је храбрио целим иутем. Слаба светлост иродираше кроз стене, а то им беше добро дошло ,. јер су могли дн виде куда иду. Кад су иосле дугог и уморног провлачења дошли у другу пећину, они застадоше да се мало одморе, и гада пустињик поче да прича о своме сну. Кад су после јдугог и уморног нровлачења дошли у другу пећину, они застадоше да се мало одморе, и тада пустињик поче да прича о своме сну.