Male novine
НРОЈ 259
Београд, Среда, 21. Децемора 18&3
Гт
ОДИНА I.
5ШАЗИ СВАКИ ДАН II јГН А
•??Л .ГОДК« У НА 310 ГТ*дИНЕ ША 3 МИСЕДЛ »ЕОЕЧИО . .
10 ПАРА БР«Ј
МДЈ1Е Н08ИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА
8 див. .4 дин. . а
ИРВГЦДАТА ОВ ШАЛ.Е МвДЕЦИЈАНЈ' И КИМЦЛНОВИЂ. у В еограду Обилићвв венац бр. 1 Може се претпиаткти и код свију пошта у Сцбијв
ЦЕНЕ ОГМСА Мали огласи 1.50 п. д. или 6 пара од петитиог ред'> - 7 _ф_1 Г _ т - г - т - т -, 10 ПАРА БРОЈ
ИГИЗЈХАЗИ и 1101'ЛЕ ИРАЗНИЕА
ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПЛАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. II. ДИН.
ВЕИИ ОГЛАСИ ИОИОГОДВИ-^
_ ДН ЕВ НДЖ КАЛЕНДАР Нравославни: 21 Мучен. Јулијана Католички: 2, Пуст. Макарпје Сунце излази: у 7 сах. 51. м. залази 4 сах. 6 мин. Ирва четврт 27 у 8 сати Ш мин. ире подне. Ветар снег за тим киша.
ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Андрија Протић бив. чиноввм. Тома Илић надничар. Јосиф Мајзнер шегрт. Светомир син Станка Стојковића каФеџије. Милева ж. Светозара Маџаревића папуције. Шандо;р Молеира столар.
штолњу: поие- 0 томе не ћемо говорити. Ту би се
Задруга ва међуеобно помагаље дељаж и -чсетвртак, Српска креднтиа баика: Нонедељак, среда, петак Ј ИСТИН& ИМЗЛО МНОГО ШТО ШТ<1 ГОВОрИ и: субота.
— «>» џ> —
К У Р с
Дукат , Наполеон
5'72 9'53
РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мнп. упутрашљих дела: Сваки дан нре поднв од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. 1«ин. иностраник дела: четвЈ .<тком од 11—1 часа пре подне. Минист. војнн: сваког дана од Ц—12 час. сем иедеље и правника. Микист. правде: Сваког даиа од 9 и по часова до подне. Минист. грађевине: Сваки дан ед 11—12 часова пре подне. Мин. просвет у. цркв, дела: Петком Од 11—12 час пре подие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.
РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привелигована народна банка: Понедељак, среда [ иетак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Исправка. — У јучерашњем броју јављено је, да је г. Михаило Богићевић усвојио кћер иок. Јеремије Караџића. Ну то није. Г. Михаило Богићевић усвојио је сиротну кћер пок. Дон Ива.н& МусиА а, војводе херцеговачког, што се овим исправља.
Са скупштине. — Јуче је цео ужи одбор. који је одређен за преглед устава, ишао на аудијенцију код Н>еговог Величанства Краља. — Радикали су јуче по подне опет држали свој клупски састаеак ради неког споразума. * Награђепа — „О Жакедопији и Македонцииа", књига, коју је скоро написао г. Стојш М. Протић, — ире неког дана награђена је од књижевног Фонда пок. Илије М. Коларца. Ова је награда јак доказ за ваљаност поменуте књиге, И с тога је ми искрено преиоручујемо својим читаоцима, који ће у горњој књизи -м извеоне п«уке. Са Вед. Школе. — Ректорат Вел. Школе објављује, да се темлти, који се имају израдити за идућег „Св. Саву," могу ректорату слати најдаље до 1. јануара, 1889. после кога дана ничији се такви тематн не &е примати. * Лекови за сиротињу. — Познато је, да је одавно установљено, да се сиротмњи дају беспаатни лекари, па и лекови. Како лекари ноступају са сиротињом при нреглед, и лечењу
ти, али за сад прелазимо ва лекове, какви се и како се дају сиротињи, а особито сиромашним ђацима, којима је то често врло нотребно. До пре три године та је ствар много боље стајала. Сиротињи су давати лекови, какви су јој потребни, па буди колико они коштали. Особито обраћала је се пажња више на, негу и лечење ђачке омладвне. 'Данае се то ради као од беде. Данас у опште сиротиња, а особито еиромашни ђаци, на које баш треба обратити већу нажњу добијају истина, иосле тешких мука, лекове али какви су? Сам бућкуриш, дакле оно, што није за „Фину интелигенцију", него седајеонима, којима је потребно, због несреће и сиротиње, давати боље и спасоносније лекове. Јадна ђачка омладина, и онако јој мало треба, а још у болести њеној, давати јој не лекове, него нешто, што и сами лекари нризнају да не ваља ништа, по све је за осуду, а њој на убиство. Ако сиротињи а особито сиромашним ђацима, држава не ће дати лекове онакве, какви ће им користити, онда нека им не даје ништа, бар да се не надају томе, г.его, да се сами старају.
ДОМАЋЕ ВЕСТИ Скупштииари велике народпе уставотворне скупштине и коло јахача Кнез Михаило. Наш дописник изШапца јакља на«», да је неуморно „коло јахача Кнез Михајло,' 1 које стоји под високом заштитом Његовог Височанства црестолонасљедника Краљевића Александра, умолило своје вредне уп-
штике са молб»>м за новчане прилоге за фонд утемељачки реченог корисног и важног иодузећа. Овај корак кола јахача са свим је уместан и онравдан, јер ако они, домаћини из народа нашег, које је народ изабрао за домаИине отачаства, не буду ноказали, да су вољни и словом и делом и да потпомогну остварење оне замапше цељи коју је реченоЈколо на се примило, онда ко ће да нредњачи у томе? Туђин јамачно неће. Ми се дакле усуђујемо да рачунамо, да ће сви посланици ове великеизначајне народне скушнтине са обиаатим прилозима нритећи у помоћ поменутом друштву те и тиме доказати, да им интереси ове земље и благостање српског народа, доиста а срцулежи Прикупљање ових пр» га најбоље се може чинити у клубским екуповима или и у самој скупштвнској згради, за време одмора. Ну у осталом могу господа носланици своје натриотске нрилоге и пре слати, у стан речене господе, не чекајући, да се претходно на то нозову. Најзад, то прикунљање прилога могло би да се изврши и на самој каси јприликом исплате дневнице и путних трошкова. Но у сваком случају требало би на каси да стоји снисак у који би се свачији прилог убележавао, како би се доцније о* знанити могао. Нема еумње да ће како г. г. Але! Бојић, Јоцо Ж. Јовановић, Никола I 1 поввћ и Саво Даничић тако и оста госнода дриносавског краја напр речену двоицу другова својих, у пр кунљању прилога својски припомоћ Вар једна сума од шесег хиљад динпра треба том приликом да буд по.-уаљена и онда би она могла нс си" 'арочито име, на прамер утс
равне чланове, и то,;евог потпредсед- мељл > и фонд кола јахача, дарован сд ника господина Рајка Ј1. Стојићевића оосланика уставотворне скупштине. и члана уираве господина Саву Ј.; Тај фонд казивао би кроз сва времена
Илијћа, који се сада као народни посланици овде у Београду баве, да би њи два изволели обратити се свој господи посланицима народне скуп-
потоњим нараштајима и о увиђавности и пожртвовању господе посланика домаћина српских, у ногледу том да се у земљи иобол^ша кома*~у коњ сој
поджстм К Р А Љ И Ц А Н 0 Ћ И
И.'Ш
ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРЕЈЕ ЗОЕТАЧЕЕ РЕПУВЛИКЕ ИБИГА ОЕДМА
(НАОТАВАК)
1174)
.,Ја ћу бити у свему врло пажљив и радићу обазриво/ Ваша милост може се ослонити на мене! Ја знам све шта н како треба да радим у оваковим случајевима/" одговори цросјак. ,.Ко беше тамо иза стубова ?" упита брзо Инго. ,,Нека маска тамо је у црисенку/-' „Није ништа, Монсињоре /" ,.Али ено је једна маска!' 1 ,,Она је ишчезла у оној вреви! Ко зна
зашто се сакрила овде ? Младн свет сад нроводи свакојаке шале." „Дакле ти ћеш нотражити Едиту АмалФијеву?" ,,Ја ћу већ известити о свему, вашу милост/ Ви се можете слободно ослонити на Песирија!" Инго се удали, иошто му се просјак дубоко ноклони. Песари остаде још неколико тренутака гледајући за Ингом, док се и он није изгубно ме!)у оста^е маске. „Морао сам да се учиним као да те не познајем!" говораше Песари сам собом. ,,Али ти си богати граФ и насљедник милиона/ Пошто пак не ћеш да знам за твоје име, то те ја и не познајем — доста је што сам добио ове цекине!"
VI. Поред Лоренцовог мртвог тела Овог вечера, кад је на Марковој нијаци весеље, кад се је сваки наслађавао и проводио и смејао, нико није мислио да је у великј сали Дуждеве палате било изложено мртво тело Дуждевог синовца, ни-
ко није долазио у посету тамо, где беше мртвачки одар. Па и ко би у часовима весеља мислио на нрогалост? Ко би отпочео светковину месојеђа са посетом мртвачког одра? У великој сали осветљеној множи^ом сво где беше намештен у дивпом сан дуку Лоренцо Пријули, стајаше један стари служитељ између великих; и златних чирака, у којима беху велике свеће. С ноља се нриближиваше нека женска улазећи кроз ходнике у салу. Онајеишла тако да се нису чули њени кораци. Била је обучена у црну одећу. Изгледало је, да ова бледа прилика, није имала радости нити уживања у ономе весељу које се проводило по марковој нијаци. То беше Едита. Она није марила за музику и весеље. Она беше ожалошћена кад је ушла у салу. И сам слуга, кад је виде, не помаче се са места. Едита се се приблажи сандуку где је лежао Лоренцо Пријули, и клече поред њега. Она се мол>аше Богу. Пред њом је нецомично лежао цлеменити младић, који је толико пута бранио од насртања појединаца. Он је нашао смрт онда, кад је хтео да је одбрани од зло-