Male novine

Проглас г. Николе ПашиЂа 16. бр. „Одјека" доноси овај г, Пашићев проглас. Госиодине уредниче, (свршетак) Но у вести донесеној „Пестер Дојдом" нвје најдрње то, што се њом наговешћује, да ми се и даље врата отаџбиие затварају, и да се називам револуци&наром, већ вма нечега гато је горе и црње, но ма какве вести које би се мене твцале. У т ј веста тражи се о.д радикалне странке, да се одрече мене, па да у Србији народ може ужввати плодове новог Устава, зража се, да се одрече мене, иа да Краљем свечано зајемчена иарламенгареа владавзна може настати у Србиј !!! Боже мој. какав ди сам ја то незнанк грех учанео Србкји или ма коме у њој, те да се такви тешки и крупни захте»з стављају у свезу са одрицањем од мене?! Моја душа и савест не анају ништа у чему би ме могле укорита, а још мање да сам што сагрешио противу Српства и ота лбине! Ја не заам по чему сан тако ужасан и страшан, да се таква огромни захтеви везују са војом еезнатном лечношћу, те да се изриком може траж ти одрицање од мене, па да у Србаји може наетупиги парламентарна владавина. Који ме нознају знаће да нлсам тако страшан, још мнње да сам по проФвсвји револуционар, а може бити да је највећа мана иоја као политичара што се увек у народаим пословима руководим нскључиво народним кнтересима! Све што сам као политички радник. чинио, потицало је из тежње да нослужим, колико могу, саветом, радом а, кад се затража, и животом својој отаџбиаа. У то-

за благо отаџбине, ја сам готов да их дадем. Истина нема ништа теже за политлчког радника, но кад дожави, да га се одричу оеи с којима је радио. Али р&ди блага отаџбине, ради среће српског народа, ради увађања парламентарпе владавиае у Србији — ја сам готов и ту чашу горчине и чемера да попијем. Та она се пружа у име среће народа! У име његовог спокојства и напретка! У име моћи и величкне отаџбкне! — Ја је ево пра-

ти, кад ме са одобрењем мојим цринесе на жртвеник отаџбине! Нека се не боје ни народа, јер га могу овим лисмом уверити да понова примам чапту искуше ња р&ди његове слободе и среће! Нека се не боје никога, па ни моје родбше, јер она се већ свикла да ме гледа и жали као страдалника ! Још једном нека и је просто: и од Бога, и од народа, к од меие, и од породице — само ако збиља од тога зависи, на да сту-

мам, и пијем је у славу и вели-|пи у жавот, нов Устав м отпочае чину српског народа, а моје вернејпарламентарна владавива у Срдругове молим, да се одреку мене бији. — а спасавају Србију и СраствоЈ Молећи Вас, гос. уредниче, да Нека се одреку на свагда и нека|ово моје пасмо предате јавности, се не боје прекора своје савести, молим Вас да примите и увирење нити прекора народа, јер тиме врше родољубиво дело, спасавју свој народ од нових несрећа, трзавица немоћи и сливничких понижења. Нека се одреку брзо и без затезања, јер се ее одрачу из страха као Петар Христа. већ из љубави к своме народу. Ту сумње и избора нема. Између среће народне и мене не може и не сме бити избора, Ја их молим, ако је то збиља истинита вест и а к о збиља само од тогазавнс® да с т у п и у живот нов Устав, д а се отпочне п а р л а м е н т а р н а в л а д ав и н а — да не часе нн ч&са, већ да бирају оно што нашој милој и општој отаџбини може олакшатв стање и отворити пут к срећнијој будућностиј Тепатриоте неж«ве ни за гато друго већ једано за свој народ и своју домовиау! —- И кад се траже жртве еека их пренашају слободно! Нека се не боје Бога, што невиног @ оклеветаног на жртву принашају, — ]ер жртве треба да су чисте/ Нека ее не

ме раду рретрпео сам доста, нојбоје нн савести, што невлна друга жртвује — јер треба да анају да их она ие може укори

ако чаша страдања ниЈе препуњена, ако се ишту и даље жртве

мога одлачнога поштовања. У Букурешту 30 јан. 1889. В а ш Инкола II. ПашиЂ — ооСЛУЖВЕНИ ГЛ.АСНИК „Српс. Нов." од 9. ов. м' доносе ове указе: — Др. Ђорђе Јовановпћ, санитетскв капетан И е класе. постављен је за цроФесора и Стевав Јакшић, бивши државни питомац за суилента на Взлакој Шеоди. — На предлог председника постављају се: — за писара другз класе среза црногорског, округа ужичког, Марка Зарић, писар друге класе началствокруга шабачког; за ванредног пасарв друге класе начелетва округа београда с«ог. а да вршп дужност писара среза аосавског, округа београдског, п прима плату огуда; Стеван Павлавпћ, практпкант канцедараје пстог среза п округа.

НаЏна. У паљарској улица нађеча је једна мала секирицч- Надази се у кварту савамадском, Побегао. Никода Атанацковић паљар побегао је пре еекн дан оставав своју жену и дете. Стар је 28 година омален, сув црномањаст у оделу немачком говори српски, турски грчки и цмнцарски. <❖»> ПРИВРЕДА Да дн треба оно теле, које ћеиа касапииу продати да пустима, да дуго сиса или не? — По пеки прпвредннци одмах онај даи, чим се теде отели продаду касапину, а по некп га држе 3—4 дана, недељу дана, месец аа и више недеља дана. Неки тврде, да је најбоље и најслађе месо тедећје, кад се теле одмах закоље, неки опет куд и камо боље, ако сиса недељу дана, а неки, да само онда може битн слатко телеће месо, ако је телееисало бар 7—8 недељ^ дана. "Ве ^изШтз поп е§(: (Лари^апОига" што на српски значп „ разни су Кефовм," ако нигде ад овде се сасвимзгодно та.сгарл изрека датиаска може употребитп. Јер, ко воде грпскаввцу, тај ће најсдаће јести месо од тедега, које је одмах заклано, а ко за грискавнцу не мари, тај ће у меденн кус јести телећа меса од телета које )е 7—8 недеља, па п впше сисало. Ала овде није реч које је месо б' 1 ље, него : да лн правреднпк вма кеће вајде ако теле одмах прода, иди зе? Бројевп не лажу; за то ће мо се потрудитп. да бројевпма докажемо којз начин бољи: да ли ако телео?мах продамо или ако га оставиио дуже да сиса, па га, нродамо. (Наставиће се)

ПОЈ1ИЦ ДЈСЕИ ГЛАСНИК Београд 9. Фебруара 1889. Осуђепп : Пресудака подицајским осућенп су : Милутпв Петровић оуга, Љубомир Ђ »рђевић пз Раче н Љубомвр Сгојановић нз Паланке сви због скитње.

ПОСЛОВИЦЕ Кога оишгнна храна, нека је и служи. Ко општнну служи, некч је га и храни« Код ведике господе нема много речн. Ко добро заповеда, добро се н слуша. Код куће лавови а у битки зецовз. Код куће човек дв јицу вреди. Која пас ћути најарвн уједе. -

Јеет, Инго и Дапонт дали су своју реч, да ће и саучасница у тој завери, који би подигли буну, битн слободнл без икаквог гоњења. Само по себи разуме се, да у случају побуне, о којој су инквизитори већ извештени, предстоји им збацивање од жбира а галерских војника. Печије се врло журно б&вио припремама. Он је унрављао свима тим тајеим концама нобуне. На њега се ослањаху људа, који су се око њега скупвли и који припадаху највернијим присталицама дуждевим, Они не помишљаху на могућност да се Печије са њима само игра и да је за тај посао само плаћен. Они га држаху за својег вођу, за својег поглавицу, који је и срцем и душом заузет, да сурва тајни трибунал и све оне развратнике, који крв народу пају. — Час се приблнжуј ! — шану Печије једном човеку, који је једном узаном улицом ишао Риалтовом мосту. — Ево је већ вече. Чим се емркне, скупићемо се

еа колонаду Маркове пијаце, Не смемо далазити у гомилама већ по један или двојица. — Доле савет тројице! — шкрипко је тај високи, плећати рзденик ила Браво и стиспу песнице. — Мир, пријатељу! Не овде! — шану му Печнје ш пође са евојим нратиоцем мосту. — Кроз час нриступићемо послу! — Хоће ли сви доћи на Маркову пајацу? — Кроз час нијаца биће пуна ! Одважни људи покуљаће из свију улица, из Маркове цркве, и сви они имају једину намеру, исти циљ, који их све везује, •рече Печије загушљквим гласом. — Ви га познајете ! Сви га познајемо ! Час решења приближује се/ — Ти си нам доста пута о свему разјаснио и позвао нас на оружје/ Ми не ћемо дуже стењати под јармом ових инквизнтора, ми хоћемо једног краља, једног владаоца. Ми хоћемо Пријулија за краља ! Полако- нријатељу !

— Зар ви не знате ! да стотинама, који поред нас пролазе, тако истожеле? — То верујем! Томе се надам! одговори Печије. — Јесу ли се побранули за оружје? — Сваки собом може понети које оружје! Али нам оно не треба, пријатељу! Галерски војници уз нас су ; она радаје желе краља, ]ер сад закста не знају коме служе и чзја им рука иад глј.вк претв! — Ко ће дати зеак? — Сат с Маркове пијаце, — одговори Печије. — Чнм он тзбије десет часова, а на пијацз буде доста света, скупићемо ее ми пред Доганом. Остало вадиће се. (Наставиће се)