Male novine

Други чланак о г. И а а а ћ е з о м прогласу изаћн ће у броју од понедељ. Одбијвн. — Спор о избору академачара свршен је копачво. Сгвар јебвла пред државвим саветом, који је имао да реши да ли се по устројетву академије бира годашње само по један члав или их може баги пзабрано и више. Савет је решио да се може бирати само по један. И тако, г. Ристи1ево академско бесмртије за овај мах је пропало. Но да акога сунде огреје с друге које стране. Јаван одговор — Поводом ваше нотпце у ... 64. „М. Нов." ?где је реч 0 г. Пзроћанцу, добиди смо с разнпх страна усмена и ппсмена питањ'* : 1. Је ли истина да ће г. Пвроћанац на дуже време оставити Србију ? 2. Каква су то „откровења," која ће он упинитп ? н чега се и к га се твчу ? I Уз ово приплетена су и цо некЕ< друга питања. Да не ба одговаралн сваком посебно, а пошто је цела ствар и иначе од општа интереса, то ћемо одговорзта јавно. Пре свега молимо наше читатеље да упамте једном за свагда : што рекнемо речено )е, п само јв оиако како смо рекли. Кад што знамо поуздано ми кажемо; кад не зпамо, то мп п кажемо, како рекнемо— онак > је ! Чули смо да ће г Пироћанац нкнустити Србију за иодуже време, и то смо саопшгили. Да ли је то истина илн није, реклисмо да не знамо. То смо рекли пре, то п сад понављамо. Тако се чује — а у колико је то астпна, најбоље може зната сам г. Пироћанац Тако всто стоји ствар и односно узрока због кога би г. Пироћанац напустио Србију. Говори се да је то ради штампања и објаве неких сгвари. Да лн је то тако ? И какве су то

На протаз,. мв ематрамо да ј& Пир »ћапац и тидае- учанио услугу српг Краљев*л«*ретар, г >сл«двш Јмгатр ије Јоксип, послаа је лееет дкнари аа-

II И? па иац И хшао Ј^иииу Ј жг.-ј-. лжјј - ШШ — ~ г-,, ^ ском образу п српском имену,. Јер машарскп сооменик и а ет дивараФон ваљда се не ба смело допустати да ду кола ј&хача. [једна особа, која је до скора заузи- Начел.а«а Главног 1ае ?ерал-штаба, мала у земљи тако впсок полсжај, ае почасни а ђ у т а н ® Њ.> В> Кр.а-

И кога се оне тпчу7 — то не знамо. Пре нисмо внали, па не знамо ни до данас. Но ипак свакако иожет рећа тодико, да оно, што многа слуте као узрок — неће бити тако. Бар нама не иде у главу да се г Пнроћанцу с разлогом може уписати у грех то, што се у последње време примио познатог заступништва

јможе сал у целој Србији, међ?, лелом српском ннтелагенцијом наћч ни једног човека, који бн се примио- да је иред законоч чо закону засгрга!: , Што се тиче питања: да ш сиа|трамо да ба г. Ппроћанчев одлазак нз Орбаје бао штетан — $&ћи ћемо ово : Кад г. Пироћанац седи у, Србајн, а не узпма никаква учешћа у нашим јавнчм пословнма, онда је. еве једно јседео сн у Веограду или у Паризу. Алп мп сматрамо у опш?ге као једну голему несрећу нашу,. што су код нас многе опробане снагв, често наше најјаче интелигснтае сааге, услед наших кобнпх партиских аавада, одлучене и одстрањене од наших јавних послова. Г. Пироћанац важк као наш нај:- 1 бољи правнак ; то је човек одлпчлах способноети а вавредие бистрине у ,схватању стварп и прозпрању у аајдубљу суштпну њину. С тога гледпшта, наравно, да је голема штета што така једна снага траје дане без пкакве корисга за оп ште добро и без икаква учешћа у нншим јавнпм пословнма. Наравно, да се та.ј губатак мора осећати јаче но икчд баш данас кад нам, на темељу новог уст ва, ваља преуредити цело наше законодавство. У том ногледу не само што је жејлети да г. Пироћанац не оставља Србију, по бп требало још настати да г. Пироћанац прпмп стварна учешћа у стварању нашег новог законодавства, па бпло то као слободан јавнп радник, који би књигом и кратаком расвејтљавао пут нашем новом законодавству, 6' јло нама који другп начнн. Тако ми мпслимо о томе, а држимо 1ИТ " п гнакн полокоји има у очама с>мо опште

г јља госводин Јочан Мишкави&ђе нерал штабнн пуковник послао је десет диза колс.н десег дннара за мпша|»ска спомеим. Госиодм Милоје 38; Тадијћ, тргазац јп почасаа члан кола јехача- шсдао јеЈ { десет ланара. Госзодин Дими1фије Двмоваћ, трговац а члан кола јахача аослао је де сет данара.

живот једда<годлачво г г ;а|{шнна и опште уваз&ено-г екош >ма. Нова нвда. У Ау стрпји еамоубиство улази у моду. Ту скоро један поручик из хуаарског пука принца Уелеког, кад се после нарастоса надвојводе Гуд<>ЛФа врат по кућп, затворио јсе у собјг, стао пр зд оглодало и убио се На столу је пађена записка, на којој је напвсано : „Бо® нева вам буде миластив!" * УмреЈ Чувени нсторајски живонисац јфрпдрдх Милер, умро.је у Каселу, у Гермааијп, у 87 год.. *

( 3а ароолаву. — Дознајемо, да се д< ( садЈ у Шапцу н&првах ррађава образује одбор, који узима на се инвцијатпвј за просдавЈ! стргодишшвце господара Јеврема, бившег старешане дрнаосавске нахије, који је рођен 1790 године. & Исто таао извесван одбор примиће на се руиовођење ирославе, каја ће бпти нриликом освећења новс.сазиданол манастира П тков :це, задужбине гссподанв ЈоспФа Куртовића. Та нрослава, ка&о чујемо, баће о вв Тројцама п взмећ осталог пројектараног аранжмана у шгледу је, да ће се јупутита молба нчдлежном месту да Краљечи&ев батаљон, у име војнпжа срнске војске тој реткој свечаности прп јсутан буде.

■У добро. ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Вести из Шапца. — Наш шабачкп извешгач јавља нам, да су до сад стигли ови прилози колу јахача у новцу пз Београда:

ИЗ БЕЛА СВЕТА Убила мужа ! — У једиој провинцији ј(Уаг) у Француској, живео је богати еконон М. Де С. са својом женом Маријом Р.. Ту пре ееки дан, у своме замку, г. С. у живој преппрцк са својом супругом о досад не.познатом предмету, дође до озбиљвих и жалосних посљедица. Г-ћа М. дохвати један нож п свом жестиион изнетгадт^-тгападшз иоцга мужа, зада му рану, дубоку 17 с. м. тако, да је несрећна муж у тренутЕЈ издахнуо . . . Сутра дан у 8. часова пре подне пследна власт је бада на лицу места. Г-ђа М. одведена у зачвор, а тело ^бијеног у његову породччву гробницу. Цела тамошња околина сажаљује овај трагични случај којп је угасио^

Ва ^ухопловство. Ваздухопловство учизило Је нове усавхе., Еариско друштзо за ваздухоидовсгво направило је ваздушну лоитЈћ од 1022 кубна метра-. На тој лоитв има веколико вентеља, к)ја автома«тски дејствују. Кад са* допта попне на извесну висину, оада се ти венадди отаарају н затва>рају, те оада вз лопте взиђе пзвеснл аолпчина гаса,Ту скоро таква лопта пуштена је у Нарпзу с успехом. * Нзказа. У ЈузеФонца, бердичевсаом срезу у Русији, једна девојка родила ]е наказу дете које има четнри аоге четири руке и две главе. Дете с@ родило мрт&о. МАЂАРИ јАЦИЈА СЛОВЕНА Обећали смо, да ћемо се вратити на [ЧЛанак „А1;епита и што овпм чинимо. Незадовољнн радом владе, која гледи, да свим могућим средствима прошпрп употребу мађ фскога језика, Мађари оснивају многобројна друштва за распростирање мађарске „културе" међу немађарскам народамау Угарској: У иочетку окгобра прошле годнне био је у Пешти конгрестих „Кудтурних" друштава мађчрскпх, под нредседништвом Л. Тпсе, брага мађчрског миниг.тра. предС '.-дни&а. На коагре су је било заступљепо 32 друштва с 250 ЧДааова, а цело друштво пма 35 одбора, који су 1886 ималп прихода 287.000 Форпн, а 191.рОф расхода ц 629.000 Фор капптала. Овоме друштву помаже п „Угарско-словенски културна кружаћ", којп им! 95.000 Фор. Тај новац узет је од „Словенске Матице*, ео.]а је 1875 затворена и пмала пстп назив са „Словинском Матацом"

—- Дакле затворен? — узвикну дужд. — Тај нокушај испао вам је за руком! Покоравам се вашој сили и законима. Биће ваљда још правде и ја ћу је п;>звати у »омоћ / — Наређујемо и заповедамо у име високог савета, — додаде Дапонт , — да Се собе, у којима ће ваша светлост бити за време истраге и за време вашег затвора, поседну стражом ! — Дакле ни тог понижења не ћете, да ме поштедите! узвикну дужд. — 0 познајем вас и вашу вамеру. Хоћете, да ме сурвате н све радите што би ме повизило. Не треба вам стража! Да сам хтео бегати не бих ово ни сачекао! — Нека се извршн решење високог савета, — рече Дапонт. — Један ће вам служитељ бити на расположењу, иначе нико други не сме овде доћи! Тако гласи одлука високог савета! Прокураторе од св. Марка! Ми вам предајемо овог државног заробљеника ! Вршите заповест !

Сва три инквизитора одоше из сале у црну собу, да се носаветују. Дандоло се нриближи дужду. Веома растужеа, Алканто беше клекнуо на колена и покрио лице рукама. — Ја сам готов, — рече дужд прокуратору. — Овог часа кида моја част и достојанство на жени престајем бити дужд Венеције I ДЕВЕТА КЊИГА I. Т р а г. И ако су Едита и стари Јакопо, одмах по својем доласку у Маламоко, учннили све и сва, да нађу лађу и капетана који је адмирала одвезао, ипак им сви покушаји осташе узалудни— страног старца нико није видео а лађа, која је у то време дошла из Градо-а, беше већ отишла с нристаништа, када је Едита с ловцем мртваца стигла. После дугог иснитивања дозна Јакопо да је та лађа, коју они толико дуго траже,

отишла у Месину за који јој нут треба више месеци. Кад је Јакопо донео тај глас Едити, која га је нестрпељиво чекала , она клоне и изгуби сваку наду. — То је тежак удар, Јакопо! —признаде она тихим гласом. Капетан је дакле отишао, не можемо га наћи нити говорити с њим, Па ииак он је једини човек, који нам може дати каквог извешћа ! — ћа његов иовратак не можемо ми, чекати, сињоршна! — додаде Јаконо. — Па шта сад да се ради ? — прошапта Едита. — Не треба само губити наду, сињорина/ Можда ћемо још успети, да нађемо какав траг! Ја још не губим надежду! Будн где морао је Адмирал заостати! По крчмама и пристанишним чуварницама већ сам распитнвао, нико није видео нлеменитог госнодара. — Ја мислим, да је Инго извесно умешао ту руке — тврдила је Едита. СтеФана га известила и он ће све поку-