Male novine

свом, сас1ављеном за исту рач. год. — Одобрава се општини мачкатекој у ср. златиб. окр. уж. да може од грађана покуаити, по сразмери плаћања непосредног пореза прирез од 4020.58 динара уз оба полгођа 1887/8 рачуа. год„ и тим новцем подмиритп расходе по буџету свом, састављеном за истј рачун годину. — Одабрава се општини дркве рогачичке, у срезу рачанском, округу ужвчком, да она може од својих 805 иоресках гдава покупити прирезом у другом полгођу прошле годиее, а ио сразмери пдаћаља неаосредног пореза, 1500 динара. п тај новац употребити на оправку исте своје цркве. — Одобрава се оиштинн негбинској, у срезу злагиборском, округу ужичком да може од својих грађана покуиити, но срамери илаћања неиосредног пореза, прирез од 3111.85 динара уз оба нолгођа 1887/8 рач. год., и тим новцем иодмарита расходе по буџету свом, састављеном за исту рачу. год. — Одобрава се опттини каранској, у срезу црногорском, округу ужичком да може у прошлој рачунској години покупити од свију својих пореских личности. по сразмери пла^ања непо средног пореза, прпрезом 1856 динара и тај новац употребити на оправку набавку и огрев св >је школе, као 1 пдаћаве служитеља и накнаде учитељске баште. — Одобрава се општини кораћичкој, у ср космајском, округу београдском, да може од својих грађана покупити по сразмери плаћања непосредиог по реза, прирез од 2224.88 динара уз оба полгођа 1887/8. рачунске годпне,

Гласови о краљевој оставц«.

I. Гласови сриски „Борац" у свом 4. бр. између осталога вели о краљ. оставци још н ово: Ако се може рећи да је то каква жртва од стране Краља Милана — а људи гину за несравњепо мање положаје онда нека се зна: да ту жртву није тражио од Краља Милана српски народ. Управо, све што су и најлибералнији и најрадпкадеији умова ове земље о х јучашњег јој Госпо д;»ра тражили и с патри.»тскнм правом, очекивадп то је: да уставна влада: да влада по оном истом Уставу^којп је сам земљи дао, да се држи оног основног закона који га у псто време чинп и најмоћнијпм Србипом на свету. Ади Краљ је Мидан ево нашао другп пут, н у најбољрм, најдепшим и најснажнијим, годинама за вдадаоца показао други укус. Ми нећемо сњиме да се препиремо; јер нећемо ни од бившег Краља паметаији да будемо. Једног пак, права не можемо као Срби, као Обреновпћевцп, па и синови Обреновићеваца, да се' ни у овако опасном једном тренутку, одречемо ана име:не можемо а да Краљу Милану на растанку отворено не кажемо: да је Он, у светдости историје, у најмању руку, дужан био све да учини, дн уштедв Србији једно намесништво , а свомесину једно туторстзо. — Црво то , а друго — Кад се већ једном решио, да лично с ирестола оступи, ид«, кад се физички немоћан осетио да на подожају на коме је, — до пунолетства младога Краља истраје — онда, да

Да је добро имати брата и бог би га имао. Магарац уме да плива на седам разнвх начина само што све заборави чим у воду уђе. Водим с мудрим камен вадити но с дудим пилав 1 ). јести (Наше: боље с мудрим плакати, но с лудим певати) Пре но што уђеш у пећину гледај куда ћеш изаћи Сдепцу је носдедња брига — пошто су свеће. И ако се с псом опријатељио опет батину из шака не испуштај Дрво рекло секири: ти ме не би могла иосећи датидржаља није дрвена(наше свој своие најлакше досади) И два ока би се завадида да их нос не деди. Говори мадо да много чујеш. ј |К -|Д имам меда домамићу пчеле и пз Багдада. Јерменину је памет у глави, а Ђурђијаецу у очпма. - Л.еаа реч измамп и змију пз гнезда (иаша; депа реч гвоздена врата отвара.) Ц, — Бог је створио човежа и жену, но ко је створио кадуђера. - Свет је лесимера, један се пење други силази. - Кад хоћеш да рекнеш

исту

и тим новцем подорити расходеје своју прерогативу о напменовању

по буџету свом састављеком за рачунску годину. — Одобрава се општини шишава чкој, у ср. власотиначком, округу нишжом и да може од својих |грађана покуппти, по сразмери плаћања непо средног пореза, прирез од 3050 дин уз оба полгођа 1887/8 рач. год., итим новцем подмирити расходе хо буџету свом. састављеном за исту рачунску годину. — Одобрава се општини гушевачкој, у ср. сврљишком, округу књажевачв. I, да може од својих грађана покунити, по сразмери плаћања непосредног пореза прирез од В765.67 дин уз оба подгођа 1887/8 рач:, год. и тим новцем п°дмирити расходе по буџету свом састављеном за исту рачун, годину.

пренео на слободни глас сриског народа. Тај гдас не би, зар, никако пао на једнога Белпмаркевића, Протићај па можда чак ни на једног Јована Ристића, ади би загрмно у к->рист одбране и одржања династије много громовитије него што се мисди. Дои ста, разложне примедбе!

иознат сликарском саету, ореставзо је из старозаветне историје у сдица „Аврамова жртва" , како Аврам стоји са заиетим пиштољем 'у руци. Други, опет, тако исто Шпанац преставио је цара Давида, како свира у лиру, а око њега његови дворијани, који су имали на себп униФорме надик на садање оФнцирске Један је опет преставао ону сцену кад три мудраца додазе, да се поклоне Христу, од којих су двојца била беде боје, аједан црн па насликао три црне ноге, те тако је онај један имао три ноге, а она двојица опет три. Један талијавски живописац преставио је свечани улазак Сциппина А®риканскогн у Рим ; ирестављено је све дивно само с капптода пуцаше кумбаре. ^90»00*

пстнау

прво мети ногу у узенгиЈу. (свршпће се)

')■

ЈЕРМЕНСКЕ ПОСЛОВИЦЕ Нед^звно пзашла је на мађарском језику књижица, у којој је Др. Владисав Гопча, сарадник мађарског лпста „Јермееска," прибрао неке јерменске народне пословпце од којих ћемо н ми неке овде саопштити. У којој се води удавим она ми је море.

СМЕСИЦЕ Срце. — Та жива махина човечијем врло брзо ради. Оно куцне код обично здравога човека 70 пута у минуту, 4200 пута за Ј час. 100.800 пуза за 24. сата. За месец дана 30.2400.00 пута азаједну годину дана 36.288 000 пута, па ако узмемо да је човечији век просечно 40 година онда срце куцне 1,449 520.000. * Живописци и историја. — Можда ће свакоме бати познато да су и сдавнп људи.а поглавито живописци, имали доста мана; а већини од ових не^ знање историје била је једина мана Тако један шпански живописац, добро

1). Код Јернена к .о и код Турака пидав ее броји у нвјбоља јела.

2). У једној песми Мирве СхаФија ову иету мисао превео овако: Ко истину љуби, па то не зна екрнти Мора једном ногом: у венгији бити Ко иетину љуби па то и иврече Мора имат крма —• друкче не утече.

Је

Телеграми „МАДИМ НОВИНАМА«

28 Фебруара. Беч, и Ггетс1еп1ј1аи !< сажаљева тенденциозно схватање бсоградскох догађаја од стране „тајмса", чпји се суд заснива свакојако на са свим самовољним инФормацијама његовог бечког доппснпка, На супрот Фактичким неистинама овога доиисника, „ГгешЛепМаи" констатује, да Краљ Малаа одавно има намеру да абдицнра да то није крио од пријатељских кабанета, који су радили да краљ промени своју намеру. Заслуга је псточне подитике, коју Аустро-Угарска с приу телу јатељскпм силама води, што су на разним тачкама пстока докалазовани пскрисли догађаји и шго није поремећен општи мир. То исто ваља очекивати и у погдеду српских догађаја. Остаће без успеха и тврђење „тајмсово" да је догађчј изненадио аустријско мини п ,тарство сиољних посдова, јер маниФести м нзјава Краља Малана јамче сидама п српском народу, да ће српска нолитика и даље пћи досадашњим путем у сагдасности с општим интересима мира У погдеду тврђења „тајмсова" да је источна политпка. Калнокијева претрпела потпун пораз, „Фремденблат" веди, да јепроизвољно тврђење да јавно мишљење АустроУгарске баца одговорност на Калнокија за београдске догађаје. На завршетку „Фремденбдат" доноси одговор „Келнских Новава" на напад „тајм-

сов" на Бисмарка. Будимпешта. геј и веди, да су

Владин дист „Кетса свим неистинит

Јасна светлост падала је на њено бледо застрашено лице и укочене очи. Она се осврну. Само тренутак стајажа је тако нерешнва а после је и против воље своје следовала жељн срца свога. Пође путем. Угледа пред собом прквицу св. Николе. Беше као и увек осветљена, Лагано и нечујно уђе у црквицу механично се попрска светом водицом, која је била у једном камену на уласку у црквицу. Тада тек задрхта. Поглед јој ее оте дубље у цркву. Да лн беше сан или јава ? И нехотице махиу руком преко чела и очију. Тамо — тамо пред олтаром — клечаху дноје — — сињориаа, — а поред ње — Родриго! Нела осети како је светлоставља, како се све око ње обрташе — — сањала је како сама себи говораше —али то беше

— Тамо јој беше а тамо ста-

тежак претежак саа. и отац — а тамо свећеиик ри смирени отац. Нела се прибра — приђд ближе освести се — т у ж а н узвик, тежак узвик из дубине душе њене отрже се али га они тамо не чуше Венчали сб! Свршено! Па зар Родриго није одиста био сињоринин? Зар Нела није већ одавно знала да је он Едитин? Па одкуд дакле тај смртни удар срцу њеном? Укочено је гледала клечећи — никако се не мицаше — не дисагае Сад се свршило! Све прође! Они су се венчали, па кад би и она волела Родрига и тежила за њим — била би грешннца! Па зар би могла не љубити га ? Зар би могла заповедити своме срцу! — престани, не љуби га више! Па је ли могла за то мрзити Едиту што је њен Родриго? Каква се борба у њој водила — какав хаос осећаја! и бола!

Била је чието опијена, занесена. За тим осети, како јој срце поче брже куцати, осети да је нешто гуши, ум јо се помрачи. Даље! Само даље! Тако јој је нешто говорило и она с тим осекањем излети им црквице. Није прошла ни неколико корачаја већ јој се чинило као да земља под љоа тоне — она клоне поред једног жбуна свест је остави —■ ништа није видела ни чула. — Лежала је тако мало даље од пута тако, да Едита н Родриго нису опазили, кад су изашли из цркве. И старв Јакопо ннје видео своју кћер. Сви су прошли поред ње и отишли. Нела је лежала ту и заборавила на све што се десило, То је мало опорави и поврати себи. (Наставиће се)