Male novine

БРОЈ 80.

ПОНЕДЕЉ&К 6. МАРТА 1889

ГОДИНА II

ИЗУ1АЗИ СВАКИ ДАН П ретнлата. шмма и рукописи шаљу се ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : т Ш Ш Ш |*> 8 | 1-511 1"" Власнику „Мадих Новина" — Славија, На годину .... 12 динара НЦ МШ јј ј| ј| § 1 Џ^М 1ЈЦ |иЈ| Врачар. На П0 гедине 6 динара 1®| Ц Џ «1 |§П 1*1 1 11 "1 Ш Н 1Гј§ § Месвчно° еЦа . 1динТ II! /Г 1 II I 1и може св лретплатити и ко Д свију поштауСрбиј« ЗА СТРАНЕ~ЗЕМЉЕ: „ ||РМР пглдгимд На годдну 30 динара ДНЕВНИ ЈИСТ ЗА СВАКОГА и ЦЕ ' " "Г На по године 16 динара ^ На првој страни од речи 10 пр. д., а на четвртој На 3 меееца 9 динара од петит реда 10 пр. дин. Х.ЕРЕТ1Т Ј01ЈКНА1 Ш1НЕ 2ЕТИГО СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ Д0ДДТАК За свкко оглашвње плаћа се држ. таксе 20 пр. д. ВЕЋИ 0ГЛАСИ П0 П0Г0ДВИ

РУШУНСКУ ЛУТРИЈУ ЗА ПАРИСКУ ИЗЛОЖБУ Која ће се вућн 21. маја ов. м Добио сам са вскључивим нра вом иродаје рачувајући са жиго вином. Продајем по дкн: 1*80 нара д. комад. С иоштовањем Аврам М. Леви. 40,3—3 овд. мењач.

Д н е в н и к

кллендар II о н е д е љ а к Правосл.: 6. ТеоФ Арк. 42 муч. Катол.: 18 Едв. Анзелм. Сунце излази : у 5 ч. 54 м. а залази у 5 ч. 55. м. Мене месе,ца\ пун месец: 6. у 9 и 15м. по подне.

час.

К

у р с

Дукат . Наполеон

5.69 9.62

Ред цензура по новчаним заводима Нривилегована народна банка, понедељак. ереда и петак. Беогр кредитни аавод ; уторг.к и петак Задруга за међусобно помагање и штедњу понедељах и четвртак. Срлека кредитиа банка: нонецељак, среда петак и субота

Ред примања по миниотарствима Министар унутр. деда : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 чае. и по подне од4—5 часова.

Мин. иноетр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни • сваког дана од 11 — 12 ч сем недеље и прааника. Мин. правде: сваког даиа од 9 и по час до подне, Мин. грађевине ; сваки дан од 11—12 час. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије уторником и пстком од 10—12 пре подн-'.

В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ КраљРВИ тутори. — Пре ноласка Њ. В. Краљ Милан напменовао је тЈторе који ће водитп брпгу о имовинп Краља Алекеандра I до Његова пунолезтва Та часна улога пала је у део г. Крстпћу, председнпку касацоје и г. Л. Докпћу, наставнпку Краљевом * Херцеговачки бегунци. — Нова слика нашег већ прочувеаог, г. Р. Предића , изложена је у грађанској касиви и заслужује да је свак вмди. Слика представља Херцеговце — у кршнпм планинама, представља жене п људе, старце и децу, нејако женс«ин.е п сурове борце. Али на сваком лицу ових људп тако различитих по добу, полу, а и стању (амућности што се на слацитаЕ' ђе видп) огледа се један псти осећај — осећај бриге, осећај бола и туге — јер су

то све данас тужни изгнаници са огњншта свога које је душманин пре дао огњу и пламену Ми ћемо о овој слици у идућим бројевима донетп подужу уметнпчку оцену. За сад пак рећи[ћемо само озо: Нисмо зналци вештина, не можемо ценити слику с вештачке стране али као прост гледалац велимо ово: Ушли смо у собу, погледали смо слику, погледали је поиздаље, погледали је из бднза п ми смо били занесени, потресени, очарани. Што ? Чвнило нам се да иред собом гледамо живе људе, да смо у непосредној близина херцеговачких бегунаца, те чујемо њине уздахе, њин шкрип зуба, осећамо њин бол њину муку. Гледали смо к друге г. Предићеве сдпке ади све ба реклп да је ово пајбоља његова слика. МЖСЛИ. 4. Био еам у 6 раз. гимнааије шестогаколац! то ш јо шада. Вар ја сам тада мислно да сам тако негато. . . па готово рећи велшш човек или бар на то налик; — то јесг, наравао... нећу баш тврдити — али опет, онет!. Зеао сам већ за Бихнера и његив КгаЛ ип(1 81ов', па сам чак знао н за једну злобну критвку на ту књнгу, под називом „КгаГ4 Ш1 (.1 81;оИ' о(1ег (Ке Кипз! аиз мсћ*в Сге1с1 хи уегасћаПеп."

Заао сам и за Дарвина. Имена Бокла и Дрепера почешћ' сам изговарао, а чуо сам био и за Чернишевског . . . По ђачки* дружинама већ сам се јављао као критичар, Ј ) узимао туђе преводе и радове на критику, а нонекад богме и сам по штогод кушао... једном реча прави шестошколац. Его у то блажено доба намерим се једног дана на некакав роман који ми се допадне — сад да ме убијете не могу се сетити шта то беше — све ми се доиада, само ме је јако једило што у роману беше и некакав учеван Енглез, велики човек и велики ааучењак, а скида каиу кад год номене кме божијз — (но то бвх још и трпео, сирам бога сам још имао респехта) али што је вајгоре — он врло често чита Св. Пвсмо. Срдио сам се, викао, жалио се код другова књкгама пишу да ће један велики и мудри човек тако чесго читати „отрцано свето писмо." Но најаосле се утешим да то тако стоја само у романима, у ствари не може ваљда тако бити.

што да се но такве лудости,

1). Српски ђади обично отпочињу своју књижевну каријеру критиком. Некачо осећају природну склоност аа то, а биће мало и тога што им је лакше наћ.и мане туђем раду но сам што урадити.

П0ДЖСТ1К

крдаЕЦА н.о&н пли ЛОВАЦ МРТВАЦА " ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МДЕТА^хЗЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА

ПРЕВОДИ Ж. Ш л и к

(249) (НДСГАВАК) — У исто време одричем се и те ночасти да од сада будем члан савета десеторице, и изјављујем да се повлачим у ириватан жнвот остављајући вама на вољу да изаберете себи дужда достојншјег од мене. Ове речи Контаринијева нису остале без утицаја на присутне. Док су неки то

у е«ему одобравадв, Инго и Даиовт ј»ко се изненадише таким одговором Контаринејевмм. — Ви мзлазате из високог савета? — уиита га Дапонт. — Монсињори, доиустите мк да се вратим у свој ириватан живог, — изјасни се Ковтариније. — Овај пример, која нам је ево сад пред очима, довољан је да ме опомене ка пут иравде? Не миелите, госнодо, да је то каква илашња шш каква жртва, коју не ба учинио за отаџбину! Питам ја вас, којм би од вас примио дуждево достојанство к»д је несрећни дужд још жав? Наета тишина — сви су ћутали. — Савета десеторице биће дужност, да из&бере новог дужда, — рече Инго, и ја се слажем с племенитим Контариеајем, у толико ире, што ћемо с избором чекати, док цресто у ствари не буде празан. Док је то саветовање високог савета бнло у сали, дужд је већ откшао у своју собу, где су га чували.

Алкаато је био дубоко нотрешев. КаД је остао на само с дуждем, огеоете се % бризну у плач. То сааза дужд. — Каква слабост, Алк&нто! — рече му он благим гдасом. — Је сте л® ви човек? — Иремилостиви господару — — тешко је сносити —- — а иосле тога и ово што сам дуго ћутао. — Кажате све, Алканто, могу је трпетк! — Дужцевица је онасно болесна! — Моја др&га, верна жено! Да сам послушао твоју савет! Ти са мн још пре годину даеа говорила да се одричеш црестола! Насам те послушао ! Често си ме спасавала! Сад је доцкан да ти речи послушам ! Дакле болесна ! Јели Алканто, је ли врло болесаа? — Дворкиње ми рекоше, да је болеат траје још од оне ноћи, када се деси у великој с&ли она велика несрећа, побуна — То је јасио/