Male novine
СВАКОГ I. 10. и 20. ИМ ЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
За свако оглашење плаба се држ. таксе 20 пр. д
ВРОЈ 93.
Н» по године На 3 месеца .
ЗА СТРАИК ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по годкне ......... 15 динара На 3 месеца 9 динара ХЈЕ РЕТ1Т
НЕДЕЉА 19. МАРТА 1889.
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН «<3*^—'ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годину 12 дннара • • ■ • • • • . б динара 8 динара
МДЈЕ НОВИНЕ дневни лист за свакога
Претллата, ПИСМА и РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАснику „ Малих Новина" — Хотел „ИмпЕРИЈАД бр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ЦЕНВ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четнртој од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШПЛ6 '^^^^^^^^"^ Ч: *-'УУУУ"УУ'УУ"УУУУ'УУУ% , УУХХУУЧХ 1 ' УЧ ВЕЂИ 0ГЛАС1 ПО ПОГОДБИ
ћемо,
ДОЛЕ С ВЕРЕСИЈОМ! (ИСКРЕНА РЕЧ ПРЕТГ1ЛАТНИЦИМА) ЧИСТ РАЧУН — ДУГА ЉУБАВ. Укидамо вересију једном за свагда и никад је више иовраћати недок је нас и док је новина које ми издајемо. Ко дугује листу од нрошле године, или за прву четврт у овој години, пајљубазније га молимо, да неизоставно нохита измирити дуг, пошто ' 1. Анрила предајемо адвокату снискове свију дужаика заједно с 1 документима о поруџбини — а све вересијоне протоколе печатимо, експедицијоне спискове за ненлаћене претнлатнике спаљујемо, и више нема ве-, ресије никоме ни дана. Укидамо претплату на месод. Коме је лакше, може и у будуће ! месечно штедити и одвајати по динар, али та 3 динара тако уштеђена треба да нодожи на једаи нут, јер задуживати и заиисивати по књигама један динар и за 1 динар ићи ио 5—6 пута докле га наплатшп — то нема ни смисла ни рачуна, Иретнлата се прнма најмање на 3 месеца, а ко жели може се нретплатити и на више. Ко год ноложа цретнлату, ако је у Београду, добија уредну нриананицу, ако ли је у унутрашњости, објавиће се у листу да је платио толпко и толико, и то ће му служити као признаница, коју се обвезујемо увек одмах исниатити кад год би ко потражио. (Ко се код погнте прегплати одговара му пошта). Осим тога на адреси сваког претплатника из унутрашљости стајаће наштамнано докле је платио, па чим коме истече нретплата, одмах сутра дан лист ће му се обуставити, ако дотле не обнови нретнлату ва даљу четврт. Кад ствар овако буд е урећ ена.. .пам —.— —> ■**"] мора бројесо уридно ДООКјаТИ. I Од 15. марта почео је у „М. Новивама" излазити нов оригинални роман ј БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ а 20. марта почеће да излази и други нов и оригинални роман. ОИЛА8АК С ПРЕОТОЛА
1. Априла обуставићемо лист свима који дотле пе плате за друго тромесечје (Април Мај и Јун.) 1 ) Према томе молимо сву г. г. нретплатнике да до 1 Анрила изволе измирити стару и поаожити нову претплату, ако су ради држати наш лист и даље, а наша ће брига бити да лиет добром садржином одговара и задовољи жеље и очекивања својих читатеља,
Београд 16 марта 1889.
Власништво „М. Новина."
') Г. Г. нови претпдатници, који би ради да романе „Београдеке Тајне" и „Сидавак с престола" имају у целипи треба да положе 3 и по дип. од 15 марта до краја јуна.
НАЈНОВИЈЕ Ж Е II С К Е СУНЦОБРАНЕ ж гамм-гаж«!
у' Шо""великом и особито лепом изоору ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКО-ПОМОДНА СТЕ НИКОЛИЋЛ
Улица Кнеза Михајла:
55,10-
подистак
БЕОГРАДСКЕ ТДЈЕЕ иотор0јски роман из доба б0рбе и ратовања ЗА срнско 0сл0б0ђење (у 10 КЊИГА С ПРОЛОГОМ) (Писац аадржава сва ирава) (3) (наставак) Међут им, чим ага малко мрдне од неких кола, сељак погледа на' коло, малко поприлегне, па тркне до капије на високом каменом зиду, који је опасивао барутану, куцне у њу, и прошапуће: „дај,* на што се капија малко отвори, а иза ње се промоле две руке , те добаце сељаку по 3—4 повелике џакуљице, које сељак прими, тркне натраг до кола, завуче их ту нод сено, опет се вр* ти капији, оиет нрими по неволико кеса, и опет их еакрије у сено, па кад тако стрпа но двајестак џакуљица, он после крене кола и изађе на градску капију, ихучући, вајкајућк се, и зкалећи се како му ага не хте
нримити сено, одлази даље. Читава три сахата трајало је ово ноћно примање сена , и тајанствено товарење некаквих кеса. Тако је кесама натоварено преко 30 кола. Код 22. кола, место кеса, тајанствене руке иза ограде на барутани, почеле су пружати и додавати нушке, те су и оне, као оно кесе, биле сакривене у сено, и неприметно извожене из града. Неки су еељаци чак и плакали, пролазећи с враћеним товаром кроз градску качију, коју је чувало дванајест стражара. Коме ба и на ум пало, да су ови јадни, уцвељени људи, што нлачући иду поред кола — опасни кријумчари?! Ноћ је била већ дубоко захватила, кад се све ово сврши. Већ од два сахата, ага је радио према Фењеру, бележећи у те ®тер штаје примљено а шта је одбијено од еена, што га раја под кулук догони за нотребу турске београдске војске. У непосредној близини до барутане, остало беше још само неколико кола, па и она су већ била спремна да пођу. Ага се на једаред нађе до једнога чиче, коме ]е сено такође било враћено, и који беше клекао уз предњи точак, да нешто оправи око чивије. Ага додирну овога човека лако прстима у теме. Некако баш тада испаде свећа из Фењера, који ага мету на једау оближњу руду.
Сељак диже главу, али оста ^лечећи. Ага му пришапута: „Триста и седамдесет ћесија праха, седамдесет пушака. Хајд сад, па памет углаву! По» здрави ми побратима Јанка!" Сељак онако у мраку дочепа агу за руку> нољуби је тонло и страсно, и прошапута узбуђено: „Бог ти дао, добри наш ага; Бог ти дао!".., Ага већ беше одмакао, а чича је, клечећи уз точак, свс тише и тише понављао, скоро небројено нута: „Бог ти дао, Бог ти дао!"..., а за тим обриса сузе и брзо скочи, викну ва своје вочиће, и његова кола са шкрином прођоше кроз градску канију, извијугаше, кроз тесне, криве сокачиће крај Саве, и дохватише се ширине. Те исте ноћи једс,н путник коњаник срете нод Авалом дугачак ред сељачких кола, натоварених сеном. Сељаци, што су иратили та кола, били су необично весели: Певали су што год могу на глас, и то на изменце — све један по један, а од руке до руке ишла ]е буклија. Баш кад коњаник наиђе, један сељак беше ночео наздрављати с подигнутом буклијом према месечнни: „Срби браћо, да намБогда, што пословали, све нам било светло и честито, што иоумилн ; Бог нам дао"....