Male novine

БРОЈ 101.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годлну 12 динара На по године 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАЛЗЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 меееда , . . . 9 , инара II РЕТ1Т ЖКШ

ПОНЕДЕЉАК 27 МАРТА 1889.

ГОДИНА П

МАЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога

Претплдта , писма и рукописи ШАЉу се ВлАСНИКу „ Мајшх Нов ина " — Хотел „ИмПЕРИЈАл" бр. 24. Може се претллатити и код свију лошта у Србијк. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четвртоод петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШТШ

ШЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ** СВАКОГ I. 10. и 20 ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

ГЈЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈТЖ.

За свано оглашење ллаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ 0ГЛАСИ П0 П0Г0ДБИ

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ

Крајем Марта иетиче претилата свима који еу платили за прву четврт. Молимо еве наше читатеље да похитају е полагањем претплате за другу четврт. (Анрил, Мај и Јун). Верееија је једном за свагда укинута и лист се никоме не може дати на вересију. 1-ог Априла обустављамо лист свима (у Београду и унутрашњости) који дотле не плате за другу четврт. Београдска г. г. уписници добиће признанице од наших разносача, с тога се умољавају да одмах плате, како им ее лист не би обустављао. Новац без признанице никомда не дату. Свакапризнаница носи потпис власника г. Пере Тодорови&а и ЖИГ : „ВЛАСНИШТВО „МАЛИХ НОВИНА"" Г. Пр етплатните из унутрашњо сти молимода се претплаћују код евојих месних ношта , а ко би слао новац управо нама да увек тачно назначи адресу. Дужнике молимо да дуг измиреИИР",,Мале Новине" једини еу срн. лиет који излази еваки дан. Најраније доносе све новости. У подлистку излазе

ДВА ОРИГИНАЛНА РОМАНА БЕОГР&ДСКЕ ТАЈНЕ и СИЛА8АК С ПРЕСТОЛА (Још имамо свију бројева. Ко жели да има ове ромаве у велини нека ее вретплати од 15. Марта.) „МАЛЕ НОВИЕЕ« СТАЈУ ЗА СРБИЈУ годишње 12 динара на по год 6 „ на 3 месеца 3 „ За стране земље плаћа се још и ноштарина.

-Мо1*

ОЈО ^<и;и|.чш

С М И ЈБ А Н А (роћена 30. анрила 1888. год.) преминула јутрос. Београд 26 марта. 1889 год. Пера Тодорови&— отац

подистм

БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ истор0јски роман из доба борве и ратовања 8А ср11ско осдобођен.е (у 10 КЉИГА С ПРОДОГОМ) (Писац з адржава сва арава) (7)

(наставак) Васпитана сам од жене која је међу прецима својим имала 12 великих кнезова а доживела да јединицЈ своју васнитава служећи другоме за парче хлеба. Тај изузетан положај, у коме сам одрасла и васнитала се, направио јеодмене ово што сам. И ја имам срца, светли везире. И ја знам шта је љубав, и јч умем да осећам све сладости њене, али ја сам проклета, мени није довољно лепота, богаство, висок чин. Мени треба човек с племенитом душом па да га могу љубити. Ја не могу да волим тиранина, ја не могу да љубим човека који пролива крв онога народа, из кога је цовикла јадна мајка моја. Човек кога

ћу ја љубити, мора бити племић по нлеменитости душе своје и по благородству срца свога. Можда је глупо, можда је лудо што је код мене тако, али шта да се чини, кад су моји осећаји таки, и ја немам никакве моћи да их изменим. Мислите ли ви, светли везире, да је мени мила и лака ова ужасна борба што је с вама водим? Зар ја нисам млада? Зар ја нисам жудва среће и живота? Зар ја не умем осећати шта је слатка узајамна љубав и зар ја не бих била рада кад бих могла да вас заволем, да слијем судбу своју са судбом вашом и да нађем срећу у срећи вашој ? И мислите ли ви, светли везире, да ја нисам на стотину начина кушала и чинила све што ми је у власти, да вас заволем, да вам се нредам и душом, као што сам вам се по невољи телом предала, па да будем срећна с вама. Ви не знате, али Бог ми је сведок и сведок су ми сузе моје, којима сам тако често тоиила ностељу своју, колика је била жеља моја да отворим срце своје љубави вашој. Па ипак сви су напори моји остали безуспешни. Ви сте мој господар, ви можете располагати телом мојим. Али ја вас не могу љубити све дотле док с руку ваших буде текла крв заробљеног племена мог. И ту вема никакве помоћи. Над евојим осећајима нико нема власти и ја не могу заповедити срцу своме да љуби оног, иред којим се оно само затвара и

бежи што даље. Ја могу да вам се предам телом али не могу да вам дам душу евоју, не могу да вам донесем љубав своју. Кад бих била притворна и неискрена, ја бих могла чинити оно што обично чине све женске, могла бих се претвараги да вас љубим и пустити вас да живите у обмани. Можда би то и за ме и за вас боље било, али ето ја не могу то да чиним и сматрам да би био грех кад бих се и таким срествима служила. Да ме није постигла зла коб , која ме је амо довела; да смо се нашли негде у свету и срели се као слободни људи — сва је ирилика да би ви, светли вевире, били оличење оне бајне слике, која ми се почела привиђати у сновима још од 16. године моје, и која још и сада лебди над душом мојом. — Овако пак, 1\де смо се први пут срели, ја у положају робиње , ви у иоложају господара, који ту робињу купује — ту о љубави не може бити говора. Бар ја не могу заповедити своме срцу: „љуби." У осталом, ја не разумем и што ће вама моја љубав, код толиких жена ваших, код којих можете имати евс, што желите, а које вас чекају раширених рук\. (наставиће се)