Male novine

БРОЈ 111

ЧЕТВРТАН 6 АПРИЛА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На год - ану .12 дииара На по године 6 динара На 3 меседа 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : -На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 меседа , . . . 9 динара РЕТ1Т Ј01ШЛ г гжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МДЈ1Е НОВИНЕ дневни лиот за свакога

Претплата , писма и рукопиои ШАЉу се ВлАснику „ Малих Новина" — Хотел дИмПЕРИЈАл" бр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШТПН&

ЛУУХХХУУУ

За свако оглаш«;н.е плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ 0ГУ1АСИ П0 П0Г0ДБИ

Г. Г. ПГЕТПЛАТЕИЦИМА у унутрашњоети ЛГист обустављен свима који нису платили. Добијају га само претплаћени. На адреси сваком означено докле је платио. Ко жели да се претплати вајбоље је да плати код поште, Ко управо нама шаље претплату нека тачно означи адресу и пошту. Ако шаље нрет□лату у маркама, нола нека су таксене марке а нола поштанске од 5 п. д. На сваки динар у маркама ваља додати по 10 н. д. ажије јер толико ми нлаћамо при размени.

уредништва могу нравити нека ограничеља, а не пошта Међу тим ми смо већ објавили да се на „М.

ако му разносач не поднесе при- ј знаницу па му се за то обустави лист, а исто тако да нам јави

Н." код поште нрима претплата; и сваку неуредност у разношењу листа, како би према момдима предузели мере да тачније врше дужносг. Молимо да се нретплата одмах полаже да не би лист обустављали. Верееија укинута.

од 1 и од 15. сваког меседа. Све ово понова износимо и молимо поште да према овоме поступају те да се не морамо тужакати. Вдасништво „М. Новина.'

Напомена. Неке наше ноште погрешно разумеју закон па одбијају претплатнике говорећи: нисмо дужни да ти примамо прет плату за оно што је прошло но самоеа за у будуће, ако хоћеш. То је погрешно , поште су дужне примати претплату и за прошло и за будуће, за целу годину, па ијза сваки месец посебице. Даље погрешно је тумачење да претплатник мора чекати 1. па да се претнлати. Не, пошта је дужна сваког дана примати нретнлату и за време од кад ко хоће и докле ко хоће. Ту само

Још имамо све бројеве од 2 оригинална романа БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ и СШ31К С Ш>ЕСТ0ЛА што излазе у подлиску „Малих Новина." Ко жели да има ове романе у целини нека се изволи претпла тити од 15. марта.

Г. Г. ИГЕТПЛА ТПИЦИМАу Ееоградзг 1Р§Г 6 Априла обустављамо број евима који дотле не плате. Предате су момцима квите за наплату и наређено им је, да сваком претплатнику понуде признаницу да нлате, па ако не плате, лист ће им се обуставити. Молимо сваког претплатника да нам јави

Власништво ,.М. Новиеа 1 '

'ТУУУУУУУУТУ У V V

м < н 05

д?

>»

о н

ио

О с«

о-Г тН

О И

вз Св

Св

т—1

«=(

.45

сЗ

сс

Е-'

Рч

Си

ЕЗ

ЕГ

>-»

ЕГ

сх сЗ

К о

ЕЧ

со

аз

* о РР

&с Ф

Ј>»

О-

Е"

св

сз

а.

2 Ч

с€ а"

И «

Ч о

...>з

Јб о 53

' ■

ч>

сб

св

•г—>

аз

Ж н

о е

Е-» а

сЗ СО

5Г

С-

>»

к со

со го

КАЛЕНДДР Четвргак Православни: 6. Преп. Василије вел. пар. Католички: 18 Аполон муч. Сунце излази у 4 с. 51 м. Сунце залази у 6. с. 40. м. Мене месеца: Поеледња четврт 11 Дан је с почетка 13у 2 ,еати а ноћ 10*12 с. али до краја овог месеца дан одужа за 1 3 [ 4 с. а ноћ за толико окраћа

5.65 9.51 36-25

к у р с

Дукат Наполеон Српски лутријски 3°/ 0 лозови.

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Веоград 5. априла 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни (на 0°]

Ш 05 р 43 <13 Е9 § а

о М

о _ В ^ ■+? СЗ 02

- ^

'Гемпература ваздуха (С°) Влажност ваадуха (релативна)

Ветар Справаци јачина) 743,19м. м.

7»,9

северпо-источнн умер.

736,94 мм.

4°,7

вападнојуго-вап. врло јак

Максимална температура 10,°0. Минимална температура 7,°2. Време: Облачно: Кшна 4 априла свега 6,7 мм.

подлиетм

БЕ0ГР1ДСКЕ ШНЕ историјски роман из доба борве и ратовања за сриско ословођење (у 10 КЊИГА С ПРОЛОГОМ) (Писац задржава сва и-рава) (12)

(наставак) * * * У тамници, у мрачним подземним казематима, где су лежали заробљениди, такође се осећао неки живљи цокрет. До ^поноћи, ту је све бидо мирно, као и обично. 0 своду је висила зелена земљана ћаса а у њој је шкиљио мали шижак, чији је слабачки пламичак једва горуцао треперећи, као тешки болник кад се с душом бори. Свуда у наоколо око зидова, на протрулој слами лежала су бледа, измучена осуђеничка

лица, а око свакога, као црна страшна змиЈурина, савијале су се тешке и гломазне алке од окова. Сви су били оковани у ноге ; код неких била је спутана уеакрст по једна рука и по једна нога ; неки су били сковани по два и два заједно; код њих 3—4 видели су се грдни железни беочузи не само на ногама и на рукама, но и на врату... Мало даље, у мрачном углу, уздизао се поширок озидан банак. На том банку лежала су јадан до другог два човека. Један од њих боно је јечао. Под мрачним сводовима тамничким осећао се ружан, влажан задах; загушљива пара иснуњавала је целу ову огромну мрачну нодземну просторију. У тавници је било мирно и тихо. Чуло се само шушкарање неких црних, крупних бубетина, које су милеле но поду и шушкале ио слами,и разнолико дисање усиаваних осуђеника, негде лако и одмерено, негде тешко, загушено, негде испрекидано и помешано с хркањем. По кад кад чуло би се да по ко год у сну што нромрмља, или би под мрачним сводовима одјекнуо по какав престрављен узвик — То какав кукавац осуђеник привиђа на сну оно што ће се СЈтра извршити на јави — можда сања да се над њим завитлала, крвава џелатска секира.

Иначе у тавници н«јо било никаква јава, никаква живота, никаква покрета. Али на један пут зачу се нешто налик на стругање. Чуло се веома тихо, веома тихо. Изгледало је као да негде у даљиеи какав мишић што год глође. После се чу веома танак и слаб глас, налик на танку једва чујну шкрину врата, која се полако отварају. Али шкрина врата то није могла бити, иошто су на тавници била само једиа једина врата, и она су стајала недирнута, тврдо закључена изапречена железним полугама а сиоља крај врата стајала је јака, будна стража, поред које ^ни тица не би могла неопажена прелетити, а камо ли ко да се провуче. Глас налик на шкрину врата продужавасс мало ■— после опет све умуче. Постоја мало, кад на један пут у дну тавнице, у мрачном куту искрсну једна човечија сенка. Она. је клизила крај дувара полако, нечујно. Пође, застане, опет нође.... На један пут она стаде и даде за собом знак руком. На то се за њом указа друга сенка. И она се тако кретала — обадве су ишле средини тавнице, а личиле су на људе који се нолако нрикрадају на прстима.