Male novine

г

— РошФор оптужује Карнотовог секретара генерала Брзга за учешће у једној завери у Паризу од 1887 да се пчдигпе буна ако буде изабран Фери за преседпвка републике. (Русија) •- Авгаиистански емир Абдурахман кан дозволио је трговачки саобраћај авганског Туркестана с Бокером, шго је у иоследње време био забранио. — На место покојнога генерала Паукера за министра саобраћаја кандидати су генерал Ањенков, Бодриков, Тило и Петров. (Румуииј а) — Краљу румунском стижу много бројнс адресе блчгодарности на уређењу патања о насдеђу нрестола.

ИЗ ВЕЛА СВЕТД — Лравославље у Јужној Аиерици. Словеаска колоиија у Буенос Ајресу подигла је дивну цркву, која Је ту скоро и освећена. У њој чинодејствују руски свештеници. Дмерш апска крађа. Америка је у свачему оригинална па и у крађама. Ту скоро извршен је нечувен напад на банку у Денверу. Један кицош дође у банку и рече да има нешто врло важно да говора с директором. Кад га овај прами, рече му кацош како ностоји план да се покраде банка те затражи један неисписани чек да му нокаже како лопова мисле да то учине. Дирсктор му да чск а кицош на један иут извади револвер ^а у леву руку узе динамитски метак иа затражи да директор нанише на чеку цифру 21 хиљаду долара; акодиректор не учини, рече, он ће га убити а динамитом целу банку бацити у ваздух. Даректор испуни то захтевање а кицош се лепо опрости и пре, но што о.р директор могао ноаратиги од страха, оде с погписаним чеком.

Једна Финанцијека операција „Одјек" у бр. 46. од ове године нод одељком: ДомаИи Гласови , доноси белешку, како је у мивистарској седници на предлог г. министра Финанције решено: да се приступи исплати дуга од 1,200.000 динара за експроприсано, земљиште железничкбм пругом. И та би се исилата имала извршнти овом ИФнанцијеком онерацијом : Да г. ми-

нистар Фиванције од 49.901) комада 3°| 0 лутријских обвззница (лозова) од 1881 године, који су код Народне Банке заложени за суму од 2,457.900 дннара, повуче 37.800 ком., и што бољом их ценом прода; па новцем отуд добивеним Нар. Банци плати одговарајућув р едност дуга — јер ће и на даље остатак од 12.100 ком. остати у залогу — а иревишак употреби ва исилату железничком иругом ексиропријисаног земљишта. * Да мало изближе видимо ту Финанци]ску оиерацију: 37.800 ком. лозова ио садањем ста њу курса не би се могли скунље иродати од 80 динара по комаду (на и то сумшамо, иошто је како чујемо, ал за истинитост не јамчимо, нашим лозовима курс пао са 6 динара, чим се у свету распрострла вест, да наш министар Финанције хоће да прода номенути број лозова), то би изнело 3,024.000 динара. Том сумом кад се Нар. Банци плати одговарајућа сума дуга за поме нути 37.800 ком. лозова (рачунсћи да је комад по 50 динара заложен) у 1,890.000 дин. остало би за исплат" жслезницом заузетог земљашта сума од 1,134.000 динара, а од те суме кад се одбије: провизијон и т. п. остало би на номенути циљ у округлој суми нешто јаче од једног милијуна димтра. * То је била једна страна те Финанцијске операцаје која очито Показује да се љоме ностављена цел ностизава. Сад да још једном нрегледамо наведени рачун, али — са друге стране (са друге тачке гледишта), да јој видимо и другу страну какоизгледа. •* Рекос-мо да би но садањем стању курса за наше лозове могли највише добити 80 дин. по комаду. Узмамо баш да ту цену и добијемо. Ну пошто је лозу номинална вредност 100 динара , коју суму држава без икаквог одбитка приликом амортизовања и плаћа, то се на суво по комаду губе 20 дин.. што на 37 800 ком. чини суму од 756.000 динара губитка. Его то је друга (мрачна) странате Финанцијске олерације, која ону прву јако баца у присенак, јер показује да у колико се оном првом добија ако се и оно може сматрата као добит — у толико се скоро и губи; ал у овом случају и истински губи.

Питање је сада: би ли за државну б гагајницу тај губитак од преко три четвртине милиона динара био користан (у ово време а само за љубав исплате експропријације, за коју узгред буди речеоо — држимо да баш није тако нрешна), и не би ли било начина, да се тај тако знатан губитак отклони и избегне, а ипак да се посгигне а намера г. министра Финанције: да исилати људима желез. заузето земљнште. Наше је мишљење да би било начииа да се губитак избегне а намера г. Министрова постигне, јер држимо да би у ово врема био некорисан поменути губитак о коме је овди реч; и с тога ево износимо наше мишљење на којн би се начин то дало постићи. ^ Ваља помоћа и ередства потражити у нас самих, а баталити „Јајтелесе 1 ' и оста^у чивЈтарију. Дакле кад је народ могао, за исплату железницом заузетог му зсмљишта, до сад чекати, зааста ће моћи још пола године чекати. А за то време г. манистар финанцаје могао би заједно са г. минастром унутрашњих дела — разуме се ако нађу за сходно и да је умесно — извршити једну Фиваацијску операциЈу за коју јој стоје у земља извори и који су јој, могло би сесмело рећи, потпуно на расположењу, и која би (Финанцијска операција) требала да отклона напред поменути губитак од преко З ј 4 милиона динара а и да оствари намеру односно експропријације. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

ОМЕОИЦЕ — Редак тестаменат. У Мантуи, у Италији, умро је ту скоро Гарибалдијанац и слободњак Ерлембаддо Косно који је оставио овакав тестаменат: да се сарани у оном о«елу које јз за време карневала 1883 носио приликом једног маскенцуга, у коме је он нрестављао кин Гарибалдијев. Једном дечку из „1па<;1ћг(;о бапђ-ЛсИ" оетавио је 400 лира с тим да он на његовом погребу поси заставу с којом је Косно једном изишао у сусрет ГарибалдиЈу, кад је овај долазио у Мантуу. За музкку је наредио да за све врсме погреба свира Гарибалдијеву хамну и још неколико веселих маршева. Састарао се и за свој над-

гробни натпис, који гласи.- „Ерлембандо Косно, слободњак, рођен 7 Фебруара 1824, умро 23 марта 1889 Слепоћа, која је настала од сгарости, задавала му неке бриге али му није чинила таке горчане кдо глупост данашња, коју покојници не ваде али осећају. — Не молите се за мртве." ПРИПОСЛАНО*) Свештенству у Краљевини Србији (Настааак) И само за то, што је се дрзнуо један прота—један уредник црквеног листа, да јавно иодеети г. Митрополита а узгред и остале архијереје на њихове велике и тешке обвезе, које имају према цркви и свештенству; да подсети нарочито епископа жичког на законитије и ираведније поступање са иодручним му свештенством, — устају лисгом сви архвјереји свом силом своје велике власти и на лист и на уредника му, чији су рад све дотле одобравали и похвалама обасипали док није дошао ред да се и они подсете ва своје велаке дужности. Ко је год имао прилик-з да ирочита поменуте чланке, могао се уверити, да је свеколаки овај гњев архијерејски неоправдан, мањ ако (ова негдашњи сеоски свештенаца) г. г. архијереји себе сматрају за нецрикосновеае а свој рад непогрешив, Наше намомене и наше замерке нису гола нотварања, иразне реча. Оне се оснивају на непобитним Фактима. Тако, у првом чланку изложено је у 15 тачака : чему се замера и шта се уписује у грех садањем ноглаварству цоквеном односно нерадње и немара према цркви и свештенству. А у чланку Ћ Вааај свештенства жичке еиархије и побројани су случајеви незаконитог ноступања г. енископа са свештенсгвом и поткрепљени званичним датима Ако су гг. архијереји узели да је то пуста обесг и голо потварање уредниково, за што све то не побише бар званичном иснравком ако им смета њихов висока подожај, да јавности даду рачуаа о својој радњи другим путем. Но госнода архајереји нашли су за целисходније, да силом евоје власта покушају ућуткати на свагда и уредника и „Хришћ. Весник." (Свршиће се) *) Види бр. 108.

КРАЉИЦА НОЋИ

или Л0В1Ц МРТВАЦА 7 ВЕНЕЦИЈН из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧВЗЕ РЕПУБЛИКЕ НЊИГА ДВСЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. ИУ1ИЂ (278) (СБРШЕТАК) XII. Ингов с&ршетак Инго се стаде презриво и гластно смејати, кад га вратише у затвор. Он је држао да још није све пронало и да још он има власти. С тога, нешто, као бајаги, силом, нешго улагивањем, усне те склони вратара од тамнице, да остави врата отворена те ноћи, а он да се заједно с она два стражара некуд уклона.

Било је око по ноћи. Инго отвори врата, изађе на ноље и чу како онде близу негде звече чаше и пехари. У том се зачуше неки кораци. Инго се укочи. Брзо стаде бегати једним тамним ходником. Одједном сину светлост у њему. Јакопо му је ишао на сусрет с буктињом, и кад га виде трже се, а то даде прилике Ингу да нромакне поред њега. Јакопо се одмах за тим освести и стаде трчати за Ингом и викати за номоћ. Помоћу неких жбира ухвати Јакопо Инга и свежу га. Ону тројицу стажара одмах стриају у затвор за пренебрегаване своје дужности. Носле изведу Инга везаног на једно] галери на море и ту га нред високим судом најпре удаве а поеле баце у море.

ДОБИЈЕНА БИТКА „Мале Новине" славиће од сада 5. Април као срећан и благословен дан, када је извојевана једна велака уставна победа, утврђено једно велико уставно начело. Тога срећног дана угврђено је шта се има по уставу разумевати под „неприкосновеношћу" владалачком, и опредељено да ту никако не може ући и неприкосновеност бив. Краља. Тиме је добијено то, што ће од сада политички поступци и полит. држање бив. краља бити подвргнуто контроли јавног мњења и објективне критике. Од сад ћемо с нравом моћи да пратимо објективно и непристрасно сав јавни рад бавшег краља Милана. Како је ово велика добит и како ће од ттоа бити велика корист за земљу, знаће сваки ко иоле прозире у будућност и слути шта би се све могло десити. 0 овој значајној ствари говорићемо доцније опширније. Овде констатујемо само Факт да смо пуно задовољни што су ту велику битку извојевале наше „Мале Новине".