Male novine

БРОЈ 114

НЕДЕЉА 9 АПРИЛА Ш89.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара На по године 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца , . . . 9 динара 12 РЕТ1Т ЈОПКШ ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл'* СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МДЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога

ПРЕТПЛАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСнику „Малих Новина" — Хотел „ИмПЕРИЈАл" БР. 24. Може св претплатити и код свију пошта у Србији. *• ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ 2Е1ТПН&

ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

.•уу-ууух.-уух.>.-у>.-уу-ууу-ууу-ууу^)

За свако оглашење плаЂа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ 0ГУ1АСИ ПО П0Г0Д5И

Неприкссновен — прикосновен. Износимо овде акта како је текла ствар с узапћењем нашега листа, а ношто је ствар сама по себи веома важна, јер се тиче важног начелног питања : ко се по нашем уставу и нашим земаљским законима може сматрати као неприкосповена личност и да ли се то суверено право може пренети и на нашег бившег краља? — то ћемо ми о овој ствари у идућем броју нарочито цроговорити. № 4060 Суду вароши Београда На основу члана 22. Уставаземаљског а с погледом и на чл. 10 закона о штампи, Уирава вароши београда шаље ово своје решење — којим Је узапћен бр. 110 „Малих Новина," томе суду на разматрање и решење, Управник вароши Београда, Г. ЂорђевиК л Писар И. Варукић Уарава вароши Београда № 4060 5. Априла 1889 год. Веоград. „Мале Новине 14 у своме 110 броју на трећој страни а иод потгшсом г. Пере Тодоровића, влаеника „Малих Новина" донеле су чланак под називом „Да се разрачунамо." „Врло нам

се занимљив" и т. д. (што је подвучено црвеним плајвазом део чланак од наслова на до власник подвучен.) Целом садржином истога чланка иде се на то, да се Његовом Величанству краљу Милану I. нанесе увреда и изложи презрењу. Како је Његово Величанство краљ Милан члан краљевеког дома — отрд и стараоц Његовог Величалства Краља Александра I., — то Управа вар. Београда на основу чл. 22. Устава земаљског а с погледом на тач, 1. чл. 10 зак. о штампи Решава Да се бр. 110 „Малих Новина" узапти ; о овоме извести овд. пошта; уредник новина. штампарија и по том даље по закону поступи. Одузети бројеви предати Управи Управник в. беогр. Г. ЂорђевиИ Писар И. БарукиК Саопштено ми је Управник поште Свет. АнђелиК

узапћеи 110 броЈ „Малих Новина" због у^реде Његово? Величанства бив шег Краља Милана; — па је нашао да ово решење не одговара закону. У одштампаном чланку иод насловом „Да се разрачунамо" ништа се друго че износи већ оно што је Његово Величанство бивши Браљ Милан говорио како писац г. Тодоровић тврди, о њему и г. Гарашанину. Пропраћајући овај говор за који г. Тодоровић наводи да је одштамиан, у „Застави,* а прештамиам у нишкој Слободи.'' он даље у истом чланку изјављује сумњу о оваком говору и на случај његове истине, моли и нозива Његово Величанство бив. краља Милана да јавно каже и потврди ову истину. Све што би се у одштамианом чланку у крајњем случају могло узети било би то гчто г. Тодоровић не етоји у равном ноложају Његовом Величанству бив. краљу Милану те да би могао на овај начин путем штсмпе да по^ива Његово Велачанство бив. краља Милана, те да он потврди или порече оно што су извесне новине о њему донеле. Н како би увреде оваке врсте

уредвик, Јев. Медицијан за штампарију Радивој ДимитријевиЛ деловођа. * № 4515 Уарави вароши Београда Суд вароши Београда расмотрио је решење Управе вароши Београда од 5. Априла ове год. ЈУ2 4060 којим је

става уништава горње решење управино и моли је, да даље по закону поступи.

5. Априла 1889 Београд

Председник суда Ил. Мојсиловић

Судије: Ант. Боди М. К. Ђорђевић

ВАСКРСНУЋЕ У великој римској даревини, у једној далекој покрајини на Иетоку, живљаше народ мален на броју али велики духом и умом својим. То ]е био народ освојен и поробљен, поцепан и разједињен а у томе заробљеном народу, у малену граду Витлејему, у области јудејској , роди се нејако дете Исус, коме беше суђено да по-

могле о - јги кгжњиве по § 91. б крив. ј стане зежики човек, да буде тво рац једне вере која- ће лити половину кугле земаљске И порасте нејако дете, и постаде моћан проповедник истине, и пође учити народе добру и

зак, само онда, кад су оне нанесене владајућем краљу, краљици и престолонаследнику, а како бивши краљ Милан није данас краљ ни престолонаследник, то се увреде оваке врсте на спрам Његовог Величанства бив. Краља Милана не могу ни узети по поменутом закону за увреду (види IV део Устава) Зато суд вароши Београда на основу чл. 10 зак. о штампи и чл. 22 У-

правди, и огласи рат тираниЈИ разузданих царева римских, и смело нападе на цео друштвени строј искварене царевине. И по-

П0Д1ИСТМ

БЕОГВДСКЕ ШНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОБА БОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЋЕЊЕ (у 10 КЉИГА С ПРОДОГОК) (Писац задржава сва ирава ) (13) (НАСТАВА1)

Око 10 сахата ноћи отворише ее са шкрипом тешка тамничка врата. У тамницу уђе Реџеп ага и још два Турчина а пратио их је начелник осуђеничке страже. На шкрипу врата неки се апсеници избудише. Зачуђени и изненађени они су седели на својим влажним легалима и трљали дремовне очи. Реџеп ага зађе од једног до другог и $од сваког је загледао окове стоје ли чврсто и добро и је ли све у реду. Оне што су спавали гурнуо би ногом и викнуо : „еј, море влаху, устани!" Питао их је

имају ли родбине, имају ли каквих порука за своје, нагласио им је да буду соравни „зашто је дошао земан". Као утеху напоменуо је да сви умиру, да неће нико остати вечито да живи; упита их имају ли болесника. Рекоше му да имају двојицу тешко болесннх и показаше на узвишени банак. Реџеп ага приђе овоме банку, викну болеснике и кад се не одазваше, он заповеди слузи што је за њим носио ®ењер да приђе ближе. Слуга принесе Фењер. Реџеп ага загледа болеснике, дрмну их, опет их загледа и опет их повуче. Хладне лешине лежале су непомично. Реџеп ага викну: — Море рајо, па ови, су вам, болан, испухнули! Чу се звека окова, сужниди се искупише око банка. На хладном зиду дежала су два хладна трупа. Обојица су били крупни, развијени људи; можда су некад били и лепи људи; то се сад није могло распознати испод грднекосурине и неочешљане брадурине, у коју су сужници били обрасли.! Један је од мртваца био још млад, тек ако му је било трајестак година. Други је био просед; обојица црне масти. Један је лежао с отвореним устима; код онога старијега оиет било

је отворено једно око. Ово мртво око страшно је изгледало. И ако је било мртво, оно се сијало као што се сија парче леда кад се одњега згодно одбије сунчана зрака; и ако је било непомично, ово је око гледало; па није само гдедало, оно је чак и говорило, оно је много, много казивало — чинило ти се као да је овај мртвац намигнуо на нешто што само он види у будућности и да се овим мртвим оком разговара с тим нечим, што је још незнано, што је још тамно, што је још скривено плаштом будућности, нешто што не видимо и не прозиремо ми живи али што по некад тако јасно виде мртваци. Ова два мртва човека лежали су тако близу један до другога, да су им се руке додиривале. Главе су били примакли један другом као да је један другом хтео дошанути: „ја умирем!" На обојици су били тешки окови. Десна нога млађега и лева старијега биле су сковане у једно путо. Старији имао је још дебелу алку око врата а на обадве руке, више лактова, по лисицу које су се спајале доста дебелим ланцем што је изгледао као оно конопац код људи, којима вежу руке наопако. Други ланац снајао је вратну алку с оним ланцем што је ишао од руве до руке преко леђа. Нема ништа страшније ни одвратније од