Male novine

ЖАЛОСНН ДОГАЂАЈИ ■ (Наставак) ....У тренутку кад је горњи спрат био у највећој оиаености, пристигао је г. Сава Грујић и наредио жандармима да сузбију гомилу. Затим је наиаднута напредиа штампарија. Свеје полупано и разрушено. Слова иросипана на ул<ту, врата изглављена , каса лупааа , покушавано да се обије. Гомила се разбегла кад су жандарми узели пуцати. Одатле се крене руља ■?. Гарашаниновој кући, некакво оцепљено платно , што се као наслон меће иред дућане , служило им је као застава. Довикујући се и дижући урнебеесломију се сви пред Гарашавинову кућу. Г Гарашапин био је тада опседнут у министарству унутр. послова, код куће је била само госнођа с лецом и старом матером. Прво се оспе на прозоре киша од камења. У хиљадама хиљада иарчади издробљен је сваки прозор; изломљена су ћерчива, поцепане завесе. Предње собе Формално су засуте камењем. Унутра у собама све је полупано. Док су једни кидисавали тако на прозоре, други набаве неке ћускије и почпу обијати капију. Момак је покушао да пуца одозго , но каменице му ниеу дал ока отворити.У најкритичнијем тренутку, кад јегомила већ хтела да нродре у кућу, на прозорима г. Гарашинина покажу се г.г. Макеа Антонијевић и Св. Николајевић. Прошли су остраг из побочне авлије, ирескачући преко зида. Они су нреклињали светииу да се разиђе; доказивали јој да Гарашанин није ту, а гата ће оки са женом ијјдецом, Г. А. Антонијевић је рекао: и Кад је Таушановићу висила глава о длаци, ја сам га овако исто бранио као што сад браним овога човека. Пред вас су изваљали бурад пива, вас су напили; шта хоћете, ево и ја ћу вам дати да пијете, само немојте нападати човеку на кућу." Ово и јака капија уздржало јесветину те није нродрла унутра. Ово је заиста племенит постуиак од г.г. Светомира и Максе. Тако се понашају истински племенити и слободоумии људи. Пред саму ноћ дошла је пред Гарашанинову кућу жандармерија, те растерала светину, која се сурликом разишда по другим улицама. До мркле ноћи еветина је тако јурила улицама и била где кога напредњака нађе. Почињена су читава чуда. Једна пијана булумента натрнала се била у г. Гарашаиинов Фијакер, и приморала кочијаша да их вози. Он их провезе мало, па онда окрене те у Двор ; ту жандарми склептају оне иијанице. Некога поп Јешу из Петровца, јашили су кроз сред Теразија, а један га водио за браду. Нашег администратора г. Данила СтеФановића, испребијали су на Теразијама на мртво име и на два места му нробили главу камењем и моткама. Почињено је још других триста чуда. Тек кад је пао гует мрак, руља се разишла, а жандармерија измарширала и поставила сграже по улицама. Од близу 2О00 нанредњака што је било дошло на збор, многи изубијани, те леже, други су ноћу утекли из Београда куд је ко знао; трећи су нровели ноћ посакривани по таванима, подрумима, и иначе по кућама Тако се свршио овај стидни и жалосни дан. Питање је ко почини ова чуда? Светина. Ко је нодбоде на то? Видећемо. То се мора истрагати , ми за саднећемо да окривљујемо никога. |Напоменућемо само два Факта. 1. Међу нападачима одмах су ви-

ђени људи, за које се зна да припадају радикалној странци. 2. Један шегрт дроби цигљу да се баца. Грађанинин вели жандарму, који то мирно гледа: „Одјури тога, или га ухаиси." Жандарм одговара овим врло карактеристичним речима: „Укини брате устав , па ја знам како ћу да те браним , али овако су ми свезане- руке." ! 3. Неки наиадачи похватани су, одиедени до полиције, па оает и уштени. 4. Држање управитеља вароши београда било је тако да ]е више чодстрекавао неред но што је бранио. 5. Држање министра полиције било је више но немарно и равнодушно. Он је иримао поздраве од људи са чијих се рукујога пушила крв, а светина га, је поздрављала громогласним „живео." 6. Власт је у онгате била врло равнодушна спрам свега овог чуда. Толико за сад. 15. маја 1889. год. Београд. П. Тодоровић. 1 5. маја. Нереди су нродужени и данас. Овог д:<на нереди су почели од гостионице „Касине." Свет се искупио нред гостионицу и разгледао пустош од јучерашњега дана. Било је ту људи од реда , угледних људи, а било је ваздан и беспослене масе. Жандарми су стојали и нису никоме давали унутра, чували су оне ноломљене ствари, сведоке вандализма од јучерашњег дана. Међу беспосленом светином шушвало се како жандарми не даду никоме у „Касину " Један матор човек, не знамо му ни имена, ни занимања, дохватио леку мотку и поввка: „за мном." Света се брзо накупило. Наиђу на Пандилову кавану где тројипу нанредњака испребијају на мртво име. Веле, да су једнога попа, који је дошао из Гатаре тога дана да купује .неке ствари, ухватили, па мислећи да јл на г предњак, испребијали га и ишчунали му косу и браду. •* Једној гомили Мијаило, ћеваиџиЈа код „Албанеза" раздавао је новац и подстрекавао их на неред. Њему је управитељ предао једнога изгредника, кога су жандарми ухватили. * Гомила је бивала све већа , опасност је била толика , да је полиција морала предузети озоиљне мере, ако није хтела да буде несреће. И одиста после 11 сати дође нред „Касину" једна чета жандарма, построји се у фронт. Командир им командова да напуне пушке и за тим с натакнутим барнетима: „јуриш!" Жандарми појуригае у гомилу, која се распргата на све стране, а највише око Дајмакове бакалнице и ту се заустави. Жандарми су направили ланац од бакалнице до каване „Албаније." Ту се свет опет окупљао и накупило га се доста. Одозго с Т< разија прође г. Таушановић на колима. Кад је дошао близу гомиле, она га поздрави са „живео." Он с кола викну нешто жандармима и одјури даље, а жандарми нагнуше на гомилу, од које један део побеже „Коларцу", а други „зеленом венцу." До „Руског Цара" и даље кнез Михајловом улицом било је све чисто. * После поаде био је погреб Мијаилу Мигаковићу, аоји је дан пре погинуо. По варогаи су растурени посмртни плакати, у којима стоји да је Мијаило погинуо „од крвничке руке Гарашанинове." — Иа пратњи је било до 3000 људи. Још одмах после подне један ескадрон коњице стакног кадра крстарио је као патрола улицама. И на погребу је било војске; један

полу еекадрон ишао је испред пратње а други позади. На месту где је Мијаило погинуо, држао је надгробну реч Влад ^мир Кораћ, бивши ОФицар, који је евоје слово завршио са : смрг Гарашанину ! на гата се цела гомила одазвала истим речима Командаат коњице наредио је ОФициру да каже Кораћу да прекине говор, и кад је Официр то саопштио, гомила повика: „доле с пуковником." Код палилулске цркве држао је један ђак надгробни говор. Опомињао је свет, да не прави неред и тиме не прави неприлику радикалној влади, која ће Гарагаанину већ судити. Ту је, вели, војска а с њом је тегако изаћи на крај; „не можемо се бити с војском." Светина је викала: „Гарагаанина, Гарашанина хоћемо! Ми хоћемо да му судимо !" Г. Таушановић је умирио светину речима, како је г. Гарашанин у рукама власти и ако је он убица, да ће му казна бити смрт. Тако умирена светина крене се на ново гробље, где је држан још један говор и светина се доцкап у вече поче разил-лзити. Ме1>у тим је жандармерија посела све улице а ескадрон коњице с голим сабљама обилазио је по улицама. * У вече су нападали на проститутске радње и где су год стигли , све су излупали и поразбијали. На Дорћолу ударен је каменом у главу коњички потпоручик г. Милоје Ивановић који је с коњицем патролирао. * У болници леже тешко повређени: Ђорђе Тошић из Бубашинца, Живан Рајковићиз Дрмна, Младен Вучковић Жиако Ташковић, Рајко Живковнћ, Димитрије Стојановић и Миленко Бачић, сви из Пожаревца. * Светина је у вече пошла на кућу г. Ракића, али је жавдармерија растерала. 16 Маја И овога дана жандармерија је чувала улице а коњица патролирала. Нереда није било. * Државна комисија, која је процењивала штету учињену гостионичару „Касине", нашла је да штета износи 21.000 динара. С. П. Ј. Како је било 14 маја Главни одбор напредне странке позвао је назбор напредњачки од 14 маја све новинаре , домаће и стране. Тако је мене уредништво „М. Н." послало као свога извештача на збор. Ја се са збора нисам вратио одмах поппо је збор закључен, но сам остао и даље јер је остало много људи на ручку па сам очекивао даће и ту бити материјала за новинара. И било га је. Оно што се овде нрича о жалосним догађајима од 14 маја сушта је и стина; ту нема обзира ни према коме, до према голој истини и нравди. Овде су изнети догађаји онако како су текли, како су се одиста збили. Одавде се види ко је виновник оним жалосним, оним стидним догађајима од 14 маја , који пуне тугом и бригом за судбину ове земље свако поштено српско срце. Да почнемо. Главни одбор напредне странкеорганизовао је овај збор тако, да је на њ улазио само онај који је имао нарочито за то издате улазнице. Новинари су такође имали нарочите улазнице и нарочито спремљени сто.

! На збор се, дакле, улазило само с картама. Пред улазак у багату в. пиваре и око баште, у парку министар. Финанеије, скупило се досга света, махом дечурлнје, који нијемогао ући на збор из нростог разлога ш^о су деца, те им се већ и с тога није могла дати улазница. Збор је радио свој посао све до 11 сати у реду и миру а тада се из парка министарства финавсије чу најпре звиждање и вика а за тим се осу камење на збор. На ударцу је Гио нрво новинарски сто и јадни нованари, и српски и страни, морали су писати извештај под кишом од камења, које је неколико њих и ударило, кога један нут, кога два пут, а кога и неколико пута. Ту је био извигатач „Одјека", „Срн. Незавиености" и других београдских листова; ту је био и г. Вандори, дописник бечкога „Согге8рош1апсе <1еГЕ8*-"а, ту еу као гости били радикали Рака Миленковић, Таса Ђикаћ, Мијаило Марковић и други; Мајаило Живадиновић и бивши бугарски асиниетар преседник г. Цанков. Неколицини чланова је разбивена глава. Кад је гомила почела бацати камење, у нарку министарства Финансије било је неколико жандарма, који су еви били иоскидали своје нумере. Неколико чланова збора говорили су жандармима да раетера ту дечурлију и они су одговорили да им не могу ништа учинити. Упитани где еу им нумере, одговорила су да им је наређено да поскидају н>мере Забележена су имена и нумере тих жандарма јер су их ноказали. То неколико чланова збора кад су видели да се од полиције немају надати никаквој помоћи, узели су сами да растерају ту дечурлију да ие би опет коме ргзбили главу и да би збор могао продужити свој рад. Они су и успсли. Благодарећи њима и жандарми су се сетили своје дужности те помогли да се гомила разјури. У то доба изишао је у парк и сам г. Гарашанин да види шта је. Ту се десио и радикал г. Мијаило Марковић пшедитер. Он приђе г, Гарашанину, пружи му р>ку и рече како он сажаљева што се тако десило. Завршио је речима: „Госнодине, ја нисам члан напредне странке; ја сам радикал па се инак гнуша.ч овога што је урађено. Ово је стидно, срамно." После су се чланови вратили на збор и наставили рад. Г. Гарашанин као да се бојао даљих нереда, те је брзо завршио рад. Чланови су се почели разилазити. Међу тим, светина, које се накупљало све више, разјурена из парка, скупила се на главни улаз у башту и чланове збора дочекивала погрдама, звиждањем звоњењем, чегртањем. Од прилике једна стотина напредњака остало је у башти да се не излаже погрдама светиае а можда и нападима. Остао је и г. Гарашанин. Они су ту хтели и ручати и да око 4 сахати сачекају остале чланове па да сви заједно оду на Калемегдан на концерат, који се давао у корисг подизања споменика Хајдук Вељку. Ја сам остао да видим шта ће даље бити. Свет се међу т»и све вигае скупљао и почео довикивати нанредњацима погрдне речи, које су нарочито биле унрављене на г. Гарашанина. Село се за ручак. Таман је донет ручак и почело се јести а светина прође у улицу која води железничкој станици, па одатле нређе у авлију неких привитних станова, а нико им није гтео стати на пут, ни жандарми, ни укућани тих кућа. Из те авлије ночну се тако бацати камењем на људе око ручка, да су морали устати с ручка и склонити се код кућице, која за башту служи као келнерај. Али светина продре и у башту, те се напредњаци мораше уклонити