Male novine

БРОЈ 166

ПОНЕДЕЉАК 5. ЈУНА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН Шр1н; МАЛЕ НОВИНЕ за стране земље днввни лист за свакога На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца , 9 динара Р2Т1Т Ј01ЈЕИЛ1 *ж жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжјжжжжј&жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжЖжжжжжжжжжжжЖжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл'жжлж&!1*х*>&*!** г**г**> ЈЕДДН БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ. За свако оглашоње плаћа се држ. та^с 20 пр «.

ПрКТПЛАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу се Власникј- „Мјлих Новина" Тспличин венац бр. 17., на гораен спрату. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четвртсј од петит реда 10 пр. дин. шкнЕ штш

В^ЋИ ОГЛАСЛ ПО ПОГОДБИ

ТРКЕ 7 ДШХЦУ (од ВАШЕГ НАРОЧИГиГ ИЗВЕ1ПТАЧА) (Свршетак) Од прилике иосле иола сехата огиочела је трка коња из среза посаво тамиавског. За ову је трку нријављено 15 коња. Пријавили су своје коње: Димитрије Каежевић из Круина; Милош Лекић из Крпуна; Нинко Павло вић из Махова; Ненад Матић из Јеловика; Андрија Мирковић из Скупљена; Милан Лекић из Крпуна, Јов) Димитријевић из Јеловика; ИлијаЂу рић из Дебрца; Миленко Живановаћ из Јеленче, Стеван Станић из Церов да; Павле Ђоккћ из М. Врањске; Андрија Ђурић из М. Врањске; Петар Ђаковић из Л »јаница; Петар Илић из Церовца; и Рајко Кузмановић из Скуаљена. Први је стигао (за 2 мин. 55 сек.) коњ Павла Ђокића „Контон" длаке зелене, 4 год. сгар; Други је стигао (за 2 мин. 56 сек.) мрко доратаст „Станлеј" коњ Миленка Жиаановића из Јеленче. ТреИи је био (за 2 мин. 58 сек.) коњ Андреје Ђурића из М. Врањске. После ове трке била је трка коња из целе земље, за коју се јавило свега само њих тројица: један с Уба и двојица из Лознице. Од тих коња прва је стигао (за 3 мин, 33 сек.) коњ зеленко „Ацко« Миливоја Вићентијевића из Лознице; други је стиго (за 3 мин. 34 сек.Ј коњ Ристе Ковачевића из Лознице; а трећи је био (за 3 мин. 36 сек.) коњ Јаноша Кармоша, трг. из Уба. Од оФицира учествовао је у првој трци само г. Маринко Илић, коњички

чотноручик из Крагујевца, коме је досуђена награда од 200 дин. и један велики доглед, који увеличава 18 ну« ј та; доглед је поклон унука мишарског коњичког Оарјакгара. Доглед вреди 240 динара. После подужег одмора дође најиосле на ред и победна трка, у којој су имали нрава на учешће само они утакмичари, каји су у нрве четири трке стигли нрви други и трећи. Учествовало их је, дакле свега горе побројаних дванаесг. У иобедној трци стигао је први (за 2 мин. 59 сек.) коњ „Станлеј" Миленка Живановића из Јеленче и добио је награду 500 дин. То је награда министарства народне привреде. Дру ги је стигао за 3 минута коњ Драгутина Максића из Табановића Сакупљеа свет је свакога победитеља дочекивао одушевљеним узвицима „Живео !" и „Ура!" На тркалиште се стекло 7 — 8000 гледалаца, али се свет брзо растурио због олује , које је била око 4 и ио сахата. Око 5 сахати г. Куртовић је раздавао горе побројане награде. Кад је Миленко Живановић из Јеленче добио награду од 500 динара, он је од радоати и узбуђења пољубио свога коња „Сганлеја", г. Милоје Тадић,чл, Фирме Тадић и Ај дарић из Београда који је чл. утемељ.„ Колајахача" није могао доћч на трк у због женидбе али је наредио те се за његоз рачун изнело 10 акова пиваа, које је ску пљени сиет пио. Свет се разишао у најбољем расиоложењу. Гости из Бзограда, њих 40, били су иоручили засебну лађу, којом су се кренули <к>8 сахати у вече. Али

лађа је била тако мала, да се у њу јздва могло сместити оно 40 људи а киша, која је ночела падатл , начилила је незгоду још већом те се свет није имао где смесгисти но кабиницама. Г. Куртовић једао Веограђанима 5 акова нива, али ресторатер на лађици, да би нотрошио своје пиво, рекао је како нема славине да удари на бурад те је тако то пиво осгало непопивечо код рестоуратера. Гости из Веограда стигли су у Беооград у среду око 3 сахата изјутра. % На крају не могу цропустити а да не напоменем љубазност и предусретљивост евију Шапчана а нарочито чланова управе „коло јахача". Г. Малосаву Куртовићу припада највећа хвала са његове заузимљивости, која је најаише допринела те ово корисно подузеће тако лепо напредује С. Д. Ј.

БЕОГРАДОКЕ ВЕСТИ Заборављени. Добијало протесте с многих страна, у којима сд људи жале што су заборављени приликом косовске црославе. Ти протеети махом долазе од бораца, који су учествоввли у првом и другом рату за независноот па многи том ириликом б ли и осакаћени. „Кад се нрославља Косово, ваљда не треба да будемо заборављени ми,

који смо у истини и на Делу били осветници косовски, ми, који смо крвљу и костима нашим светили Косово, ми, учесници ирво у устанцима у Херцеговини и Босни, а иосле борци у Србији." „Зар би наше присуство било стидно за прослављање Косовсве успомене? „Зар онда, кад су се приређивачи ове еветковине сетили чак и дворских камердинера, да останемо заборављени ми, који смо на први позив полетели да светимо Косово? „Зар то не би уздизало јуначки дух, зар то неби охрабрило људе на ножртвовање и јунаштво, кад би видели какве се почасти указују нама, који сло у два рата, светили Косово „Шта је сметало да је бар изашао прост позив, да се на ову свечаноет нозивају сви они који су учествовали у два рата за независносг, а осакаћенима да се да и нека иомоћ да могу доћи. „Нас стотине борца, који смо у светим ратовима за независност погубили ко руку, ко ногу и т. д. били би, и ако смо богаљи, најлепши украс те чисто вој шчке светковине, а признање, које сс нама указује, будило би код омладине дух да не жали јукачке муке, кад то народ плаћа таким признањем." „Жалост је што на то нико није хтео мислиги, но можда још није доцне; можда би се још могло што поправити." Саопштавајући ове протесте, ми налазимо доиста да су они у многоме оправдани. * За косовску прославу. Сва она уредништва наших листова која би

подјгаст

ПРОЗИРАЊА (САВ У ЛЕТЊОЈ НОЋи) ('наставак) (?) — Ја верујем у светињу моје мисије, верујем у ползу, коју ће мој рад имати од мога суделовања у народним пословима — прекиде старац ону ирилику. — Вера твоја нека те спасе —- рече ирилика полако! За тим повиси глас. — У том случају требало јеоставити цркву и не увлачити је у вртлог променљиве иолитичке борбе. Од тога не може бити добра. Господиве дипломато, свуци црну нокајничку калуђерску ризу, а обуци црн дииломатски каиут место ирвосвештеничка жезла, задени за уво дипломатско иеро и пођи на иоса са срећом, рад ти може бити и усиехом крунисан. Ирилика се за тим окрете целом збору. — Децо људска, нсмојтеникад заборављати да сте по облику и створу своме сви једнаки, да су вам заједнички болови и радости, да је сваком од вас мило кад му је добро, а тешко кад му је зло, да сви појединако осећате

кад вам се чини ненравда, кад се мучите. Срби ! И ако сте подељени ио странкама, памтите да сте браћа по крви и језику. Ово је крваза и страшна година, у којој живите. У њој ће бити много илача, много беде и јада! капа ће много крви и много суза. Немојте општу беду увеличавати још вашим узајмним личним згодама и пакостима. Будите добри људи и добри Срби. Живот је човечији као прамичак дима,који се разлети док пирнеш на њега. И у обичне дане свет је пун муке и туге. У бурним и крвавим данима тога је још и више. Немојте све то утростручавати вашим рођеним узајмним растрзањем, — Срби, у овој крвавој години жреба се ва ша народна судбина. На коцки је целокунна народна будућност ваша. — Посаадиће се људи што носе круне на глави, и брат ће на брата потегнути крвав мач — Тешко вама, ако се на њих безумне угледате, и ако иођете за несрећним примером њиним. Изноеиће вам се саблазни са сваке сгране; мамиће вас свакојаким цреварама, иоказиваће вам нутове утрвене којима иде кукавичлук и викати вас: — „Овамо људи, овуда вам је лакше!" Тешко вама ; ако се занесете за варљивкм звуцима. Отварајте и очи и уши, по трипут нитајте да би боље разумели; станите и ослушкујте, да би добро чули, и кад све разберете како је у истини, идите онамо где вас чека ваше народно јединство, иошто је само у свесрпској заједни--

ци истинско спасење ваше. — Благо ономе ко верује у народ! Српски је народ као и сваки други. Он има својих мана, склон је заблудама и грешењу, лако се поведе за лажним учитељима и лажном науком, али поред свега тога, у народу има једна света, жива сила, која преноси све несреће, издржава с«е ударце, залечује све ране, и за трен ока ноиравља што је ранијим радом покварено. Ко с народом држи, он иде сигурној победи на сусрет. Може проћи кроз дуга искушења, кроз тешке иатње, али ће на иослетку ипак победити!... — Срби! у овој години почеће се големо дело које може на двоје изаћи! Или ћете из њега испливати као велики народ. Или ћете утонути у бурном мору, којеће се склопити над вашом главом, у коуе ћете можда и подуго остати невиђени, али у коме не&ете аогинути. Једно или друго — зависиће и од вашег држања од вашег родољубља, поглавито од вашега јунаштва. Чујте моје носледње речи: У племену вашем има један човек који је до скоро оио моћан и велики. То је Фаталан човек; за њим узастоице корача црна несрећа; мрачна коб виеа над главом његовом. Чувајте се тога човек а, бежите далеко од њега не везујте за њега никакво веће народно дело, јер ће све одвући са собом у страшну тмушу мрачне злокоби из које је и сам поникао. (Свршиће се)