Male novine

једиог дана да се призна моја иотпуна непристрасност спрам свију и свакога. Ја сам се решио да у српском друштву извојујем себи скромно име и место независна, непристрасна поштена новинара. То вме биће моја титула целога МОГ века. Ја је никад ниЕсаквом другом нећу заменити. Ја ооећам да је то мој позив, да саа за то рођен и да је то мој задатак у срп. друштву. И ја ћу то скромно име себи извојевати; раније, доцније — ја ћу га извојевати. Више ништа не тражим а мање нећу. Ова је моја исповест. Сад се можемо опет вратити нашим новинарским колегама. * И владин цресбиро и радикални „Одјек" чине ми голему не правду кад ме криве да сам ја питање о Босни и Херцеговини потегао да правим влада ненрилике и да је омразим код Аустрије. Јес „Оддјек" је самовољно салио калуп, по коме „Мале Новине" и мене трпа у напредљаке. Сад долази моје нисање о Босни и Херцеговини, које ие може да стане у тај калун и он се нричуђа одкуда то сад, и кад не може да нађе паметнија тумачења, он и његова влада бацају у свет клевету како ја потежем питање о Босни да оштетим владу. Каква беемислица! Збиља, поштена и наметна господо изпсресбироа и „Одјека", кажите ми како то ја могу нахудити влади онаким писањем, на је чак и омразити још код АустроУгарске ! Откуда то? Како то? Пишем ли ја у име владе што? Говорим ли ја што за њен рачун да због мојих речи АустроУгарска може и вас омрзнути! Нисам ли ја одмах поштено и отворено рекао, и то баш с намером да на вас ни сенчица не падне, како „Мале Новине" говоре само у своје име, а немају никакве везе ни с владом, ни с полит. странкама, па ни с појединим личностима што су у власти. Том оградом почео је мо! чланак и ви ми опет недостојно подмећете да сам хтео вама нахудити. Ружно, ружно господо! Поштени људи тако никад не раде. Ја сам говорио о Босни и Херцеговини с тога, што сматрам да је сад време да се проговори о те две српске робиње; говорио сам с тога што сматрам да независна српска штампа има дужност да каже једном јасно и отворено, и пријатељима|и|непријатељима да српски народ сматра Босну и Херцеговину као своје земље и да се од њих неће одрећи док траје и последњег Србина. То исто говорио је „Одјек" до јуче, а ни данас не може друк-

чије мислмти. Ако он сад, као полуслужбени орган, не сме о томе да пише, бар нека буде то лико поштен да не подмеће другим независним листовима ружне смерове, кад они о томе говору Г. Св. Милосављевић седи у министарству и цензурише сваку речицу која ће се проговорати о косовској лрослави, брину^и, да се нигде чак и не наговести што о српскем јединству. И то чине људи који су тако рећијучејош јавно корели председника друштва Св. Саве, што спомиње небратске радње Бугара, а ни једном се речи не дотиче Босне и Херцеговине. И ми вас опет не кривимо да сте и сувише сервилни спрам Аустро Угарске. Али кад ваше удварање догн^ чак дотле, да слободне изјаве једног независног листа пањкате пред Аустријом као намеру да вама шкоди — онда тако жалосно држнње ваља бар да се забележи. Господо, сувише сте рано почели да „глонцуете" грубе Тисине чизме и ф и н е Калнокијаве лете. Умерите се мало. (свршиће се) "ТГ" 1 1—'«—П-Т

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ АрхијереЈСка слуакба. У недељу 11 ов. м. служиће у овд. вазнесенској цркви ББегово ВИсокоореосвештенство Госиодин Митронолит Михаидо. На службу зововиће у 8 иио часова пре подне. * Друштво за гижпастику и борење држаће 25 о. м. у просторијама. „Грађанскг Касине" у 10 сахати пре подне свој редовни годишњи скуп, на коме ће се ; адити гви послови : бирање управе друштвене ; бнрање контролора за друштвене рачуне; предлози цојединих чланова и, најзад, извештај о целокупном раду годишњем. * Ухваћена преписка. „Загребачком Двевнику" тедеграФИшу из Веограда да је „влада ухв тила ирениску, коју је један поверљив човек бившега кра ља Милана а ио наредби овога водчо сједном ивостраномсилом. Преговори се водили о томе да се обори данашњи систем. Пошто је преписка пала у руке влади, ова се побриеула да бив. краљу Милану сиречи повратак у БеоградОвде се свула верује тој вести." Акад певачко дружтво „Обилић" које ће у друштву с другим невачким дрштвима ићи у Крушевац да суделује у општој народној светковини 15 јуна, решило је да том приликом, после номема погинулим јунацима на Косову, освешта своју заставу коју је добило од Њег. Велич. Краља. Кум ће му бити његов узвишени заштитник Његово Величанство Краљ Александар I. „Обилић" даље намерава, ако се укаже згодна прилика, да може да приреди концерат у Краљеву или у Врњцима, на коме би певало своје најодабраније и најновије несме: „Закликните," намењена „Обилићу" од Ст Каћанског; „Поздрав" Њег. Вел. Краљу Александру ; „Бели Орао", ,Еј Трубачу" и друге нове прерађене

композиције свога вредног и даро витог хоровође ЈосиФа Маринковића. * Јавпо предавање У недељу 11. ов. м. држаће јавно предавање, г. Раша Милошевић, иредседник „Занат. удружења* у гост. „Булевару" „0 привредним реформама, које може учинити ова влада и без законодавне скуиттине.* Улазна је цена 50 п, д. Чист приход намењен је радницима, који путују на страну, ради усавршавања у своме занату. Прилози примају се са захвалношћу. * Отнутовао. Г. Езанс, отпутовао је са својом госпођом натраг у Еиглеску. Он јако жали што није могао присуствовати Косозској прослави као што је намеравао, јер га је позвала натраг његова редакција „Манчестар Гвардијан" и управа оксФордског музеја, којега је он директор,; да присуствује раздавању награда тога музеја. Срећан му пут.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Косовска прослава у Боспи. Архијепископ и Митронолит дабро бо сански Ђорђе Николајевић, издао је 27. априла следећу окружницу ! Бр. 667. Окружница. Свему свештенству и српско-православаим општинама Дабро бос&нске епархије. Ове 1889, год. 15. Јунија на В;1довдан навршује се тужнијех геег стотина година, како се угасила срнска слава, српска моћ, на бојном пољу Косову. Да би спомен тога дана, и ову тужну успомену за наше хабре јунаке, који су т Косову изгинули за крст часни и слободу златну, достојно прославили, нашли смо за оправдано препрепоручити Вам: „да се тога дана има обавити у црквк божествена литургија и парастос (опијело) свима погинулум срнским јунацима и Христијанима — са додатком у јектенијама : јешче молимсја о упокојенији душ усопших рабов божијих, за вјеру Христову и своје отечество погибших војев на брани косовској, и о јеже и проститисја им вејакому и т. д." На парастосу има свештеник говорити сходну на основу јеванђеља састављену бесједу, а потом ириуготовљено кољиво прелити, и завршити са вјечна им памјат у иароду српском!" Сличну окружницу разаслао је и архиеписком и митрополит херцеговачко-захумски СераФим Перовић.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Несрећа на железници. Код Армага, у Ирској, десила се грдна несрећа на железници. 0 томе пишу из ЈХондона, да је та несрећа највећа од свију које су се десиле, од кад постоје железнице у Ирској. 1200 деце веслејенске недељне школе, заједно с учитељима, рођацима и пријатељима, имали су излет у Варнпосит на источној обали.Онисуса заставама били подељени у два воза, али је 16 дупке пуних вагона возила само једна локомотива. Услед тога је већ на деветом кишметру воз морао да заоетане због узбрдице. Машиниста је морао да мете камење под точковс позадних вагона а с предњима се кренуо даље, па да се за остале врати доцније. Али локомотива је тако ударила у те откаченс вагоне те се они еве брже и брже почеше кретати у правцу црема Армагу и ударе на један путнички воз, који је стајао. Последња кола с људима размрскана су. Погинуло је 73 душе, махом деце, 12 су доцније

умрли. Раљено је 130 особа а многе тако тешко, да ће тешко оздравити. — Еарлеп Силва и волапик. Румунска краљица Јелисавета, коЈа је као песникиња позната иол именом Кармен Силва, дозволила је др. Ледереру уреднику „2л уо 1 1оИк", дисту што излази на општем језаку волапику, да преведе на волапик њену лепу немачку гатку „Иесма" и да изда једно издање на петнајест језика. Ова ће гатка изаћи и у најбољим листовима петнајест разних народа, ако је могуће^и једновремено. Таквих петнајесг новина скупиће се у једно и послати краљици румунској. — На АјФеловој кули. Еиглески престолонаеледник, цринц од Уелса, који се бави у Паризу, посетио је ових дана Ајфезову кулу заједно са св <јом супругом, кћерима и синовима. Као прави Енглези пели су се не само на последњи спрат, већ и на огромну светиљку, дакле на сам врх. На грећем спрату, дакле 300 метара над земљом, дочекали су их чиновници енглескога посланства и преседник енглеског одсека на париској изложби. Сем тога принца су пратили Ај®ел и његови енжењери.

КЊИЖЕВНОСТ Учитељ у шестој свесци доноси: Очигледн ост пошто пото , — У колико читање читанке у основ ној школи утиче на морално васпитањс. — Цртање у *оеновној школи. — Важна просвстна наређења од 1840 год. — Мале чољопривредне и трговач.чо-занатлиске школе. — Из школског живота, — Јавност. — Књижевни преглед. —• Записници Гл. Одбора Учит. Удружења. — Рад месничних зборова Учит, Удружења. — Листићи, Васпитање принчева, — Јавна благодарност. — Књижевни прикази. — Одговори уредништва. ПРИВРЕДД Кад треба млатнти орах Врло је шкодљив обичај млатити орасе пре но што су потпуно сазрели. Кад се ораси као обично млате још док су зелени, онда се то не може друкчије радити него тачкама или моткама при чем се покрхају младе гранчице с очима или пупољцима, који ваља догодишњи род да донесу. Због тога треба дочекаги, да ораси цотпуно сазру, Ако се у том чекању нешто мало и изгуби, инак се нећемо ништа кајати, јер ће род до године све то богато накнадити. Да ораси понајвише тек у средњу руку роде, томе је већином крив неваљ .ли начив брања. _ Тежак"

СМЕСИЦЕ — Мз живога великоварошке варалице. Бечка полиција разаслала је ових дана окружницу, којом обраћа пажњу полициским властима на варалицу, која се зове барон Ханри де Куртије, Бечка штампа доноси много података из живота „баронова". Варалици је име Драгутин ХоФман а рођен је Карлзбаду. Отац му је био стаклар. Драгутин је починво многа чуда. Добро изображен, знајући више језика, врло учтив и фини , умео је заслеиити највише кругове у Бечу, Берлину, Лондону и Петрограду. Називао се барон ХоФман и издавао се за нећака бившег аустриског министра Финансија. У Лондону се издавао за самог министра ХоФмана, и све су новине донеле како је министар ХоФман дошао у Лондон, али су доцније морале да опозову ту вест. Успео је толико да је наименован за генсрал-