Male novine

БРОЈ Г70.

ПЕТАК 9. ЈУНА 1889.

ГОДИНА П

М8ЛАЗИ СВАКЖ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годану 12 дииара На но године 6 динара На .4 меседа .... . 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину. . 30 динара На по године 16 динара На 3 месеца 9 дхшара 12 РЕТ1Т ЈОЦЕШ ЈЕД^Н ВРОЈ 10 ПАРА ДИНДРСКИХ.

МДЛЕНОВИНЕ дненни лиет за евакога

П исма И рукописи шдљу СЕ ВЛАСНИКу „М алих Н ов и н а " Топлечин веиац 6р. 17., на гораен опрату. Претплата сз прима код овију пошта у Србијк ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четкртгј (>д иетит реда 10 пр. дин. ПРИПООМНО стаје 50 п. дин. од петитног реда

шше хтт

За овако оглашсње пла1»а се држ. та се '.-0 пр. ».

НЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Г.г претплатнике ив унутрашњости молимо, да нам више не шаљу претплату, јер ми је не ћемо примати, но који желе и дале држати наш лиет, нека ее изволе аретплатити код евојих пошта.

ХХ»Х*Х«Х«Х«Х«ХФХФХ»Х«Х«ХФХ«Х«ХФХХФХ«Х«Х«Х«Х« • ЛАМПИОНД и ФЕЊЕРА *

ј< ј великом избору и е најјеФтинијом Ј ♦ ценом препоручује ј ј* огкез^ОГЕЗ: 8 ♦ кр;.љ. сри. дворски лимар ц ? ВАРОШ КАГШЈА и УЛ. КЊАЗ МИХАЈЛА ♦ и 3

♦

^ бр. 361 Б_8 ♦Х^Х^Х^хфх^Х*Х^Х^Х*Х*х^Х*Х»ХФХ^Х^Х*Х^Х^Х ♦*♦♦><

ТОВАРНИХ ЛИСТОБА ЗА ЖЕЛЕЗНИЦУ може се добитк на мало и више у књижари А. ПУРИЋА У БЕОГРАДУ 872 6 11 13 1 — 2

РИБАРСКА БАЊА Посетиоци Рибарске Бање имаће у месту, поред лекарске номоћи, и апотеку иотнуно снабдсвену са свима потребним лековима. Крушевачки апотекар. Д. КедровгсИ. 364, 2 4 (И 7, 9, 11, 13)

СЛУЖБЕНА ПОТВАРАЊА

(свршетак) У своме заносу да нас што теже окриви, „Одјек" је чак заборавио и једну најобичнију праксу коју он и његови сваки дан врше, па се чуди и пљеска рукима како се то могло десити, да у Пешти знају за садржину чланка из „Малих Новина" пре но што се тај чланак у Београду и појавио. Боже мој, боже мој! Баш заиста велико чудо! А знате ли како се десило то чудо, госиодо ако „Одјека"? Онако исто као што бечки кореспонденц-биро, „Пол. Коресподенц." и многи други јев ропски листови знаду на по два три дана у напред све оно, што ћете тек после 3—4 дана ви и ваша влада учинити овде у Бео-

граду. Ето тако исто дознали су и пештански лиетови за оадржину нашега дланка „Да отворимо карте," Као год што ви похита те па у напред јавите кад вам што треба да се зна у Јевропи тако исто узели смо слободу учинити и ми. Сели смо, написа, ли депешу, казали у њо.ј садржину чланка и нослали је пеш т&нским листовима. Је л' вам ја сно, јесте ли сад задовљни, и имате ли што нротив/? Ала је то доиста велико чудо, или како га „Одјек" зове, прави „нов проналазак" кад когод унапред ]ави какву стзар, коју сма тра за кажну а намеран је да је учини сутрадан. И „Одјек" је чак и у овоме најобичнијем и свакидашњем поступку нашем нашао нешто чудно и тајанствено и ваљда опет срачуњено да њему и његовима шкоди. Умирите се, господо. дао би вам бог да ни од кога не претрните веће шгете но од наших „злоу мишљаја." На „Одјекова" мудровања о револверској нреси рећи ћемо само толико, да је госнодин писац тиме засведочио да и не зна шта значи израз револверска нреса. * Да пређемо сад на клевету да сам ја измислио вест о српско руској војној конвенцији. Ја сам ту вест дознао у су боту пред подне- Истога дана после подне посдао сам о томе

I телеграм неким страним листови: ма. Али тек што је денеша отпра вљена, добијем хектографисн телеграм, унућен нашем министарству спољаш. нослова, у коме се јавља да је инглески лист „Дели Њус" донео вест о срнско-руској војној конвенцији. Дакие, та је вест печатана пре у Лондону, но што сам ја за њу у Београду и знао. Госиодина дописника „Дели Њуса" не познајем, никад га видео нисам, никад никаквих веза с њиме имао нисам; црекјуче је био код мене први нут, па на жалост и тада је отишао пре но што сам га могао примитм. Дакле, госнодин дописник „Д. Њуса" пије могао ту вест од мене сазнати. И тако неистинит је глас расирострт у страној штампи, по варедби наше владе, да сам ја измислио вест о конвенцчји. У ооталом ја и данас држим да у тој вести има истине и да она није са свим измишљена. Ако влада неће да остане обе лежена као растурач неистинитих гласова, њена је дужност да цреко онога истога свог пресбироа, преко кога ме је обележи ла као човека, који измишља сензационе вести и опозове то своје тврђење. Ииаче, на њој остаје ружно име клеветника. А да ствар сто.ји онако како ја горе рекох на расположењу су јој Факта — наш број од недеље и телеграм министарству спољ них послова примљен у београдској штацији. Још да напоменем ову пакост владиних агената. Из нашега прес бироа телеграФише се у свет, како П. Т. има један мајушни листић (тп21^е8 В1аМ) који употребљава да преко њега растура лажне и измишљење вести. Господо, и лажно је и измишљено је да ја и мој лист растурамо лажне и измишљене вести. Покажите ми где сам, кад сам и какву сам лажну и измишљену вест протурао. Свакоме се листу може десити да као глас, као говор који се чује у публици саоншти понешто што се после не обистини. То се до сад сто пута дешавало самоме „Одјеку" То се по некад могло и нама десити. Али све то далеко је од стидне оптужбе, да један лист само зато постоји да ■

растура измишљењеи лажне вести Таквим оптужбама могу теретити један лист без икаква доказа само људи са врло мутним појмовимао о части и поштењу. Занимљиво је и то како се иста госнода труде да „М. Н." нредставе као мајушан, безначајан листић, који јамачно нико и не чита. И то је хришћанска, братска услуга „Одјекове" дружине- Но милом богу хвала наш „мајушни листић" скоро је два пут већи од великог радик. „Одјека" јер излази сваки дан и укупно даје читатељима двојином више садржине од „Одјека." А што се претплатника тиче, ту би морали поклонити „Одјеку" бар неколико стотина, те да накрми бар једну трећину колико их имају „М. Н." Но ко зна, можда баш зато онако и разглашује по Европи „мајушноет" иашег листа. Тако, тако, господо, измишљајте, ружите, грдите и даље, а број наших претплатника све расте и расте, а наша је тврда вера да томе напредовању ништа неће нахудити ни све ваше службено клеветањеП- Т.

Пољаци о нашој косовској прослави. (Т ^аУМоу-Зап 1389 Рјехш вегћзкге о ковотаклт ђоји и поуит рггек1а(121е рвгеж Јгус1ога Корети-иеао г рггоЗтоига Т. Т. Јега). Мило нам је, што можемо нашим читатељима саопштити, како су наша враћа Пољаци дивно исказали своје искрено и топло саучешће у нашој нрослави косовској. Учени нроФесор универзигета у Крзкови, г. Исидор К-перницки, преве,> је 14. наших народних оесама о боју косовском. Тај иревод, пропраћеннаучним историским погледом на нашу историју од стране г. Т. Т. Јеже, отштампан је у веома укусно израђеној књижици под насловом Ћ На Видовдан 1389—1889. — Песме сраске о косовскоме боју а (Краково, 1889. стр. 111.) И ову дивну књижицу своју г. г. Коперницки и Јежа посветили су Народу Сраском у име срдачне благодарности,што су бесмртне иесме о Косову нашле топлог одзива у души Пољака. Па како чујемо, ова наша браћа упутили су на Приређивачки Одбор једну скромну племениту жељу: да се једав примерак овог дела положи у камен темељац споменику, који ће се, у Крушевцу, подићи јуначким нретцима нашим, који славно изгибоше ва Косову, брансћи слободу и отаџбину своју.