Male novine
БРОЈ 173
ПОНЕДЕЉАК 12. ЈУНА 1889.
ГОДИНА
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара Иа по године 6 динара На 3 меседа 3 динара
ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На но године 15 динара На 3 месеца . . 9 динара II РЕТ1Т Ј01ЈШ1
МДЈ1Е НОВИНЕ дневми лист т свакога
Писма и рукописи шдљу ск Власнику „Малих Новина" Топличии венац бр. 17., на горњеи сгсрату. Претплата се прима код сеију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГДАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четвртс ј ■д ш"1'ит р«да 10 пр. дин. ПРИПО мно стаје 50 п. дин. од нетитног реда
■А | )» , : \' ШЈ4 4^ I*
2Е1ТПН5
ЕДАН БРОЈ 10 ПАРА ДИНДРСКИХ.
За свако оглашење пла1>а се држ т се 20 пр. д.
В ЂИ ОГЛАСч ПО ПОГОДВИ
Г.г, претплатнике из унутрашњоети молимо, да нам више не шаљу претилату. јер намје не ћемо примати, но који желе и даље држати наш лист, нека се изволе аретплатити код својих пошта.
ХХФХФХФХФХ^ХФХ4>ХФХ^Х*Х^ХФХФХ4ХФХХ4ХФХ*Х*Х4Х* X
ЛАМПИОНА и ФЕЊЕРА у великом избору и с најјеФтинијом ценом препоручује СИМОН кр^љ. срп. дворски лимар ВАРОШ КАПИЈА и УЛ. КЊАЗ МИХАЈЛА
бр. 361
6—8
«Х4Х«Х*ХФХ«Х4Х*Х*Х«Х*Х>Х«Х«Х«Х*Х«ХФХ*Х^Х#Х«*Х
I
1
Џ ш
Наш добри и непрежаљени супруг Димитрије М. Лази -ћ трговац, оснивач штедионице куприске и преседник љен, члан утемељач „Друштва Св. Саве", као и добротвор, који је на последњем часу своје доста ведико не.пок{етно имањо завештао Фонду Коларчетовом ноћу око 9 сати 30. маја о. г. несрећним елучајем испусти рево.чвер из руку, који се окине и зада му смртну рану, од које на нашу велику жалост после два сахата испусти душу. Молимо наше сроднике и иријатезБе за саучешће у превеликој тузи нашој , а у исто време благодаримо госп. архимандриту Кирилу, г. нроти Вучети и осталом свештенству ћуприском, јагодинском и нараћинском, певачкој друживи јагодинској и грађанетву који га до вечве куће испратише, а особито благодтримо г. Лази Теодоровићу, књиговођи штедионичком, који је у иркви држао надгробни говор, у коме је у кратко изиео врлине нашег непрежаљеног Мите. Нарочито некај је велика хвала Главном Одбору Напредне Странке, управи штедионице ћунриске, госп. Петру Д. Тирићу, г. Радовану Петровићу и г. Лази Теодоровићу књиговођи, који положише венце на гроб иокојнику ; лекарима г.г. Васићу и Мавделбауму, а варочито д-ру Владану Ђорђевићу, који не пожали труда, но је одмах на нрви позив дошао изБеограда. Ђулрија , 1. јуна 1889. ожалошиева :
I 1 1
363
Супруга Милева, мати Живана , брат Ђока, нсћака Зораида с осталом родбином.
6—10
Дунавско-пуковска војна музика иод ГЈи .равом свега каиелника госи. Драг. Чижека у уторак 13. о. т. у башти код КОЛАРЦА приређује КОНЦЕРАТ са н^јодабранијим програмомУлазница је 50 аара дин. од особе пр01рам на каси. ПОЧЕТАК ТАЧНО У 8 САТ. У ВЕЧЕ 379 3-4 *лљљљ.
ЛРОКЛАМАЦИЈАПо целом свету иробрујала је вест да су у једној овадашњој штампарији похватане некакве тајне ирокламације, на немачком језику, управљене на српски нарс д да устаје против АустроУгарске и да извојује своју сло боду. 0 тим прокламацијама. различно се говори. Из владиних кругова проносе, да су те нрокламације потекле из напредњачког извора и да им је смер да оптерете данашњу српску владу пред Аустријом и Јевропом, као некакву револуционарну дужину, која прети да норемети мир на балканском полуострву. Из напредњачких кругова, опет, тумаче ову ствар као ради калнуујдурму да нодмету напредњацима нов злочин, те тиме да добију један нов новод за гоњење, а уједно да маскирају своја истинска ривења, ширећи уве рење у свету, како све што се говори о некаквом преврату у Србији и на Балкану, долази из де нунцијантскихнапредњачких кругова, који измишљају свашта само да комнромитују владу. Има једно треће нагађање: Вели се да су радикали подељени на двоје: На Грујић — Милосављевићеве мудријаше, који сад ревносно изучавају негдашње Ристићеве ма риФетлукекоје сматрају као највећу политичку мудрост, и старају се да је препочну. Покрај њих креће се друга радикална струја, која осуђује ово шепртљарење владино, тражи да Србија заузме одлучан положај, да отворено стане на страну Ру
сије и да се користи овом приликом, тако повољном да се што учини за српско јединство. Нагађају дакле да је штампање прокламапије подстнкла ова група, која хоће мимо владу да се користи овим приликама и да покрене српско питање. По новинарској дужности ми бележимо сва три ова гласа, не јамче&и ни за један. ТТТто се пак тиче поменутих нрокламација, наше је мишљење овако: Биле оне умесне или не; Потицале оне од стране нисских спекуланата, или од стране људи, доиста убеђених у корисност тога посла; Били њини творци напредњаци, радикали или либерали, или ма ко други, — влада, као влада, има и право и дужност да не да да се ишта ради мимо њу и без њеног знања, за што одговорност мора дасти на вл&ду. Према томе ми очекујемо од владе и ми тражимо од ње, да ову ствар најстрожије и најсавесније испита, да творце овога дела пронађе и да с њима поступи онако, како захтева суштина и характер дела које су учинили. Ова ствар не треба да нрође заташкана и забашурена, јер буде ли то, у публици ће остати сумња да је влада забашуривала своју рођену бруку. Дакле, истину на среду! Грађани српски имају право да траже да се овакве ствари једном почну изводити на чистину, те да се једном пресече клеветничко шапутање по буџацима. П. Тодоровић
ИСТОРИСКА ЛЕКЦИЈА Дође време да и евемоћни краљ Милан буде ограничен! Намера му је била да по повратку са свога пута по Истоку дође у Београд, али влада је похитала да га извести како би његов долазак у Србију у данагоњим приликама био и за њега и за земљу неугодан и штетан и да му према томе најозбиљније саветује, да ни пошто не долази у Србију. Но ако би он то ипак хтео учинити, влада му је дала на знање да је она толико убеђена у одравданост својих разлога, да би морала употребити све да своје гледиште одржи. Шта то значи просто речено виде и сами читатељи. Чујемо да