Male novine

// I

БгОЈ 177.

СУБОТА 17. ЈУНА 1889.

ГОДИНА

И8ЛАЗИ СВАЕИ ДАН

ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годхну 12 динара На по године 6 динара На 3 месеца .... .... 3 диннра ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: Оа годину 30 динара 13а по годкне 15 динара На 3 месеца 9 дикара № РЕТ1Т Ј0Ш А1 ЕД >Н 6Р0Ј 10 ПАРА ДИН*РСКИХ.

МАЛЕ НОВИНЕ дневнм лист за свакога

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЈБу СЕ ВлАСНИКу „М ајгих Н овина" Тспличин венац 6р. 17., на гораек спрату.

За свако оглашсње пла1>а се држ. та се -ЈО пр. д.

Претплата сз гркма код свнју пошта у Србији. ЦЈВЈНЕ ОГДАСЕМА На првој етрани од реда 20 пр. д., а на четвртс ј •>д иетит ш-да 10 пр. дин. ПРИПО ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда кшнв штж В1ЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Г .г. иретнлатнике из унутрашњоети молимо, да нам више не шаљу нретплату, јер ми је не ћемо примати, но који желе и даље држати наш лиет, нека ее изволе аретплатити код својих пошта.

ХХФХ*Х»Х»ХФХ«ХФХ4Х»Х»Х»Х*Х»Х«Х»ХХ*Х»Х*ХФХ4Х^

♦ 5 X ♦ X ♦ ■X ♦ X ♦ и ♦ х џ х ♦

ЛАМПИОНА 2 ФЕЊЕРА великом избору и е најјеФтинијом ценом препоручује

кр^љ. срп. дворски лимар ВАР01Н КАПИЈА и УЛ. КЊАЗ МИХАЈЛА

бр. 361

8—8

X X ♦ ♦ X ♦ X ♦ ♦ ♦ X ♦ к ♦

♦Х«Х*Х»Х*Х*Х*ХФХ»Х*Х^ХФХ«ХФХ*Х4ХтХ*ХФХФ»Х

оглас Алберта V нгшем лнсту 394

Читај Кона Сивови

НА ЗНАЊЕ Ппшто је телеграФСка школа свој течај (курс) свршила, то јављам иоштованој публиди, да сам салу у г. Бајлоновој каФани на ново украсио и стојим на услузи поштов. публици у свако доба за свадбе, коннерте и балове. Послуга је тачна. Јела и нића добра са умереном ценом. Арса СимиЛ, кафеџија. 3-3 13 15 17 394

Читај!

Предаје се -радња бакалска добро сортирана са врло лепим једиком иа врло добром и најживљем месту. Са повољвим условима а за готов новац. Обратити се уредништву ових новина. 5—5 10 13 16 19 22 374

РИБАРСКА БАЊА Посетиоци Рибарске Бање имаће у месту, поред лекарске помоћи, и апотеку потпуно снабдевену са свима потребним лековима. Крушевачки апотекар. Д. КеАровиИ. 364, 4.4 (И 7, 9, 11, 15)

ПОЗИВ СРИСКОШ ЕАРОДУ за прилагање за споменик косовским јцацима Данас се навршују пет тужних векова < д кобнога и страшнога дама, од славне битке на пољу Косову. Народ српски, уједињен нод сјајном круном Немањи&а, беше к ракнуо далеко у политичкој моћи и хринЈћанској просвети. Под његовим крилом прикупл>аху се у државчи савез и целину сви остали народи Балканекога полуострва. Исток и Запад погледаху е дивљењем на младог српског дива, који се једком руком хваташе Јегејск(јга мора и Византије. а другом Дунава н Јадранскога Приморја, уаврђујући с приј^тељима и савезницима мир и братсгво, и тим одбијаЈући азијску најезду од Јевропе. Ну још не бејаху довољно утврђени оспови и спове, које ностави великој држави Српској у половини XIV вска силни цар Душан. Његовом прераном смрћу прекиде се иснфијско дело дј»жавнога савеза балканских народа под сриском заетавом.

Области Српске заљуљаше се и от> кинуше од зајчдничкога царског ста '*">ла засебним династичклм нравцима, а тиме нада главни бедем, који би могао уставити освајачко наступање Мухамедства, које, одушевљено вером а чврсто војничким уређењем, крену у густим гомилама преко Хелеспонта у Јеврону. Ирви већи успех задобише освојењем Једрена и поразом Срба на Марици. Тада кнез Лагар прегну, да из Крушевца прикуни снагу српску, и да обнови бар један зватнији део државе НемањиКа те да с новом снагом дочека турску силу на Косову. Светле успомене Душанове царевине опет оживеше. Српски народ, као и сви велики и храбри народи, није могао изгубити своју самосталност без велике и славне борбе. Ну снага српска, на Косову искупљена, беше према турској малена, а раздором међу војводама још и ослабљена, Кнез Лазчр, Милош ОбилиЛ и ЈуговиКи оставише диван пример јунаштва и прегоревања , арославише на Косову име Сраско за вечита вре-

мена — али не могоше одбранити самосталност српске државе. На Косову сукобише се два света, два супротна историјска и културна начела. Мусломански свет задоби нобеду, а хришћанска просвета с државом срнском на Балкану би потиснута за више векова. Али из пепела „ Косовских јунака" поникла је нова мисао и нова слобода срнска, која се у брдима, у народним песмама и манастирима није никако ни гасила. Нова краљевина сриска ево чини у Крушевцу иетстогодишњи иомеп битке косовске и диже ирилозима сраскога народа сиоменик, као видљиви знак иџизнања и захвалности косовским јунацима. И као што је у страшном и судбоносном часу битке косовске било у кнезу Лазару и његовим војводама оличена вековна. мисао , историјска слава и част свеколиког срнскога народа: тако у скромној светковини Косовске Нетстогодишњице и у подизању овога спомепика огледају се света осећања садашњих Срба нрема светлој народној прошлости и њиове пле мените тежње према будућности на■ -[«.Д1Н'ј. Истина, најлепши споменик и најдостојнији знак захвалности косовским витезовима живи у души свакога Србина, који осећа тугу мајке ЈуговиКа који се ноноси славом Обили1>а, који се одушевљава јунаштвом КраљевиКа Марка и СтрЛхињића бана, Хајдук Вељка, СинђелиКа ц РајиКа , који живи и крепи се надама и идеалима народним. Овави сноменици трају вечито, и сваки млађи срећнији вараштај прилаже на њих нове неувеле венце родољубивих жеља, високих идеала на пољу политичког и духовног народног живота. Али и поред тога, светковина Ко совске аетстогодишњицеу старој престоници Кнеза Лазара не треба да остане без видљива саоменика, који би путнике и млађе иараштаје подсећао на вечито светле прим ре јунаштва и родољубља Косовских јунака, а у једно и будио дубока осећања дивљења и поштовања, која гајимо п г }ема њиховом спомену ми с-и, старији н млађи, који дсживесмо овај велики и значајни дан у слободној краљевини Србији. Свете мошти кнеза Лазара и кости његових аитезова зарадоваће се, а њихове сепи благосиљаће нас с небеских висина, гледајући, како се Срби одазивљу топло, скромно и побожно њиховом светом спомену. п Главни ириређивачки одбор за свет-

ковину Косовске иетстогодишњице и обраКа се овим иозивом свима Србима оиштинама, задругама и иојединцима да ириложе колико ко може и милује на п Сиоменик Косовским јунацима који Ае се иодиИи у Крушевцу, и коме Ке сад о светковини иоложити основ Његово Величанство Краљ Александар I. Сваки и најмањи прилог биће угодав и ви!>ен пред браћом.

За прикуиљање ових прилога саставиће се нарочити одбор, к'>ји ће објавити како да се прилози скупљају и куда да се упућују. Док се тај нарочити одбор не састави, главни приређивачки одбор примаће прилоге. На Видов дан 1889. у Крушевцу Главни ириређивачки одбор светковине Косовске иетстогодишњице.

ГОБОР ЧЛАНА ГМВН0Г ПРИРЕЂ- ВАЧК0Г 0ДВ0РА ЈОВАНА ДРАГАШЕВЕЕА Пет стотина година навршило се давас од овога дана злокобнога, кад је на пољу Косову, на бранику домовине, проливена витешка крв у црно завила ту домовину српску. Иет стотина година,. то је пет пуних векова, протекло је и вапувило се од онога доба, кад је на мерилу народне снаге, зла судбина претегла добру. Пет стотина год. избројалаје српскатуга од онога Видовог дана, кад нредци наши, косовски јунаци, попадаше сви један до другога за част отаџбине и слободу народа свога. И данас, кад се тих пет стотина годива навршило, ми, потомци оних јунака, великим дугаама њиховим одпојасмо „вјечнаја памјат." Величанствено је то „вјечнаја памјат." Оно је било пуно побожности, пуно признања, и истина тужно али и поносно. И јединствено је ово „вјечнаја памјат." Колико је год народа развих и различних на овоме свету, никоји и никада још није одпојао овако величанствено „вечнаја памјат." Поеле пет стотива у туги проведених година, иекупљају се потомци славних предака својих, искупљају се у престо ницу цара и војводе оних јунака, и ту, у дубокој нобожности, са усаренутом душом, појесенима својих славних, за слободу народа свога почадалих јунака, на нетстогодишњем подушју њиховом, овако поносно „вечнаја." Има ли кога од нас, од синова петнаестог колена, који не би у души својој осећао ову досад нигде невиђену величину и сјајност овога дана, кад благодарни потомци овако свечано и ионоено чине помен онима својим претцима , који , и ако не могоше да сузбију неодолевну силу, која на њихову отаџбину насрну, али и отаџбину и част њену бранише и јуначки, и витешки, и славно, и попадаше за њу онако исто радо, како су јој радо и служили. Али њихова крв, коју ови продише за отаџбину своју, и ако се у њој утопила круна српска, — она је иста и ватопила душу сломијеног народа мишљу исто тако поносном, као што и смрт косовских јунака бијаше славна. Како би нама, који овај свети помен чинимо родољубљу предака сво-