Male novine

БРОЈ 186.

ПОНЕДЕЉДК 26 ЈУНД 1889.

ГОДИНА II

М8ЛАЗИ СВАКИ ДАН - ^•»8» ЦЕНА ЗА СРВИЈУ : На год«ну ... 18 динара На по тедиие 6 динара На 3 квееца 8 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годииу 30 дииара На ио годкне 15 динара На 3 меееда ... 9 дннара 1Е РВТ1Т ЈОПЕШ

м.уе

дневни лист за евакога

П .ИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНИКЈ „Малих Новина" Топличен Еенад бр. 17., на гораен опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. *• •* ЦЕНЕ ОГДАСИМА На нрвој етрани од петит. реда 20 ир. д., а на четвртсј д петит реда 10 ир. дин. ПРИПО ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда.

ЈЕДАН ВРОЈ !0 ПАРА ДННАРСИИХ.

Г*+**ЖЈГЈГЖЖЖ+:ЖЈГЖГ*ЏЈГЈГ Ж.

V *п -

ж штш

За свако оглашоие пла1 >а се држ. с се »•« нр.

Н1 ЂИ ОГЛАСЛ ПО ПОГОДБИ

Читај

оглас Алберта Кона Сивови у нашем дисту. 399 2-1

Наш јединад, наша узданица СЕКУЛЛ КНЕЖЕВНИ ђак VI. равреда београдеке гимназије (рођен 21. Новембра 1869 год.) умро је 24. ов. м. но поноћи после полгодишњег боловања, а погребен 25. ов. м. у 10 часова пре подне. Лесковац, 24. Јуна 1989. Ожалошћени отац Урош КнежевиК , мајка Емилуја, сестра Јулка и остала родбина. 438,1,3

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Н>, В. Краљ долази у Београд сутра у 6 и по сахати после иодне. По наредби г. мивистра војног, Њ. Ве-

личанству изнћи ће у дочек три овдашња батаљона пешадије, цео дунавски артаљ'фиски иук, Краљева гарда и једно одељсње болничара сви / парадном оделу. Парадом ће командовати артиљериски пуковник г. Драгољуб Марковић. Г. г. ОФИцири ван строја, биће такађе у парадном оделу и дочекаће ЕБ В. Краља на перону. Труие ће се поставити тако, да десно крило буде близу железнвчке станице, а лево спрам велике касарне. Долицисве вести. Из Цариграда је јуче стражарно доведен и нредат овдашњој полицији, адвокат Ричард. Наша полиција предала га одмах аустро-угарским властима да га спроведу у Немачку, где га траже гато је учинио неку превару. * Краљевсва Академија истакла је н* свом стану црну заставу, као знак жалости услед смрти Јаше Игња товића, који је био редовви члан Академије. * Одложен „годишњи скуп". Због одстства и болести благитника -.Лриштва за гимпикЈ. ипу мг одлсн њи скуп друштвени, чаказан за 25. о. м., одложен је за 9. јула у 10 сах. пре подне у просторијама „Грађанске Касине." * Владина обећања. Наши читатељи сетиће се, како је влада у почетку с великом нраском обрадовала српске новинаре, и то у два маха. Прво, г. Таушановић сазвао је у-

реднике свију престолничких листова и објавио им, како ће тужити само за увреду Краља, краљевског дома и намесништва. Преко осталих штампарских кривица нрелазиће се ћутке до израде новога штампарског закона. Д(-уго, свима уредништвима политичких листова послато је писмено саошптење, како ће им се од сад из минвстарства спољних послова давати прибране све важније новости о раду и намерама ^ладиним по свима гранама држ. уираве. Од обадва ова обећања није одржано ни једно. 0 првом ми смо тада одмах рекли да је бесмислен. Али ко је био г. Коју по ушима да га даје. Друго је об^ћање било и умесно и корисно. Донекле је како тако чршено. У последње време запуштено је са свим. Ево већ неколико дааа како нам из министарства увек одговарају „нема ништа", Момак кога шаљемо за вести у министарство доноси нам једнако „нема вишта," а међу тим сваки дан се деси по нешго, што би вредило јавити и што господа врло ревносно јављају чак у Беч и Пешту страним листовима. Ево за то два примера само за изаслана на Рашку Одликовање г. г. Велимировића, Вујића и Милосављевића. Обадве ове вести јављене су „Пол. Коресионд." а прећутане за српске новине. Има и много других прамера, и то за вести од значаја. Даље смо приметили, да у министарству праве разлику између поје-

диних уредништава, и што једнима дају, другима не дају. Наравно да наше уредништво не сиада међу оне, што су у милости. Ми све ово бележимо нек се зна, да је и радикална влада после меденог месеца прешла на онаку исту практику, какву је за време опозиције оштро осуђивала кодпређашњихвлада. Корак по корак, госаода се доследно изједначују са својим претходницама, брже и потпуније по што је ико мислио. * Испити у вој. акаденији. Чујемо да су иснити у вој. академији већ при крају, остало је још 3—4 предмета да се положе до конца овог месеца. У колико смо сазнали, питомци ниже и гг. слушаоци више школе показали су до сада у опште задовољавајући успех. Нас нарочито интересује виша школа вој. академије , јер она се ематра као принремна школа за ђенерал-штабну струку, те за то мислимо, да нам се неће замерити што смо се решили, да бодрим оком пратимо наставу и успех у овој школи. титЖ"с т в*оТе* № да овај чредмет захгева и велики труд и велику умешност г.г. наставника, те да код својих ђака створи уверење о важности и користи, коју статистика даје сваком образованом оФициру. Испит ће показати колико је г. наставник у томе успео. — Желимо слушаоцима више школе добар успех Ј овом предмету, који је ове годин®

подлиет&к СИЈ1АЗАК 0 ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЗКИВОТА у90 гллвд - 0 п0г0в0р0и (писад вадржава сва права) (нАСТАВАК) Све је ово опазило бистро око онога вребала из мрака. Он познаде да се кнез некуд занео у мислима, с тога уграби овај тренутак, испаде из своје заседе, погну се и, што може брже, на прстима иретрча улицу и нечујво долете под сам прозор, где је кнез стајао, па онда једним хитцем десне руке тако вешто добаци кнезу киту цвећа, да она паде управо пред кнеза на прозор. Тек тада кнез се трже из заноса и веома се зачуди, кад виде пред собом лепу киту свежа, мирвшљива цвећа.

Кнез се наже преко нрозора да погледа ко му то добаци ово цвеће, али не могаде видети апсолутно ништа. Улица је била пуста и мирна а наш незнани ноћник већ се беше склонио у оближњу капију, где је у залатку чекао згодну прилику да умакне даље. Кнез управо није ни знао од кух му паде то цвеће, да л споља, или извутра, одоздо ила одозго. Осврте се натраг у собу и виде само кроз отворена врата, чак у другој соби, свога ађутанта, где нешто разговара с две младе женске, Одовуд, изнутра, дакле, није му нико могао добацити ово цвеће. Оно је морало бити убачено споља. Али ко ли га то убаци и за штоР Кнезу се јавише свакојаке мисли, и он већ беше почео да се сумња да ли да га узме у руке, кад опази где око петељке ове ките цвећа стоЈ) ји увијена пантљика од исписане хартије. Ово га заинтересова, он се маши за киту, разви са ње хартију, на којој прочита ове речи: „ЧуваЈте се јела и пића у овој кући. У њима лежи смрт, Пријатељ, који ће се казати доцније." Прочитав ове редове, кнез Мутимир се замисли. Он одступи корак два од прозора, паје

тако замишљен стаЈао још неколико тренутака. После ооет прочита ону хартицу: .Чувајте се јела и пића у овој кући. У њима лежи смрт. Пријатељ, који ће се казати доцнвје." Ко би могао бити тај пријатељ?.,, Кнез се губио у нагађању, али ни приближно није могао слутити ко би то био. „Чувај се јела и пвћа." Па он је већ и јео и пио у овој кући ; јео и пио толико пута а зко се ствар тиче ове вечери, онда је незнани пријатељ ипак доцие дошао, јер и вечерас се већ толико и толико и јело и пило. А после, је ли могуће да би ђенерал Врбавац учинио тако што с њим, са својим рођаком, с човеком који га толико воле, и који је вољан да га обаспе свима владалачким милоштама. .... Али може бити баш то, баш те милоште! Може бити баш оне и гоне ђенерада на таке мрачне помисли. Можда се он осећа увређен, тешко мује, осећа стид и понижење да њега, јуче још свемоћна силника, да га данас обасипа милошћу једно дете. Јер ко чини милост 5 може учинити и немилост, може и лишити ђе» нерала свију тих одлика. Кнез Мутимир био је лак и 'Јбрз на мишљењу. Све ово пролетило му је кроз главу за