Male novine
ВРОЈ 189
ЧЕТВРТАК 29. ЈУНА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛА8И СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара На по године 6 дииара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године .15 динара На 3 меееца .... 9 динара ГЈЕ РЕТ1Т ЈОЦКШ ЈЕД*Н БРОЈ 10 ПАРА ДИНДРСКИХ
1АЈ1Е НОВИНЕ дневни лист ш евакога
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНИКу дМ алих Н овина" Топличин венац бр. 17., на гораем спрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј >д петит реда 10 пр. дин. ПРИПОЈМНО стаје 60 п. дин. од петитног реда. шиге штто
"ЖЖЖЖЖЖЖУЖЈГјГЖЖЈГЖЖЈ,
■ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЈГЖЛ 'ЖЖАг*Х%ХХ%ХХХХХХХ*Х.%ХХХ*ХХХХХХХХХХХХХХ%ХХХХХХ!>
За сваио оглашење плаћа се држ. га се г р. д.
НсЂИ ОГЛАСЛ ПО ПОГОДБИ
"37" /\ ттт фтт код СКУПШТШ1Е' У ЧЕТВРТАК 29. Ј.УЛА 1889.
БЕЛИКА МАЂИОНИЧКА ПРЕСТАВА ,на руском језику од Роберта Сименса ироФесора, од Француских и Iенглеских новина ирозваног краља мађиског. — Престава се састоји 1у три чива : физикс , хемије, електрике и галванизма, такозвани цр1 вени ђаво. ■^л^.313:-^. хз ; ебз :^ ео пар^. диш. ПОЧЕТАК У 87, ЧАСОВА У ВЕЧЕ 460,1 — 1
Ш5РИ0 Ш1ШШ0
Д^УТТТ^ИОВОГ РАДИТЕ ОД ДАНАС ОВАКО: Сваког дана од 5 часова изјутра до 1 часа по нодне тушеви ладни и млаки. Сваког дана од 6 час. изјутра до 1 часа по подне пара са свима оделењима. Сваког дана од 3 часа по подне до 9 часа увече тушеви ладни и млаки. ЗА МУШКЕ,
I
СВАКОГ ПЕТКА, почев од данас, ПОСЛЕ ПОДНЕ од 2 часа до 6 час. у вече (Јиће отворено купитило са св»«ма оделенима ЗА ЗЕКЕНСКЕ 446,2,6
ДАНАС
462,1,1
СВЕТОГ ПЕТРА крсно име слави П. Ворота КАНЕТАН удица „2 беда годуба"
Мојој доброј жени Д Р А Г И даваћу полу-годишњи парастос у суботу 1. Јула у 9 и по сати пре подне у цркви св. Марка.
444
ОЖАЛОШЂЕНИ Јефрем Божановик са децом. 2,2
, пд КРУШЕВЦА ДО КРЛЛЕБЛ (17., 18. и 19. Јуна) (НАСТАВАК) У ЈБубостињу стигли смо у мрак. Одседнемо у механи, рачунајући да је манасгир пун других гостију, па се онда упутисмо св. храму, који је на двајестак корака од механе. На манастирској капији сретосмо некаква оца духовника, кога у мраку не м<>госмо распознати ни ко је ни шта је. Унитасмо га, може ли се у манастир и он нам рече : „може, изволте
!«
Манастирска канија била је окићена, па су и свети оци похитали да своје осећаје изразе у стиховима, те на капији стоји један овакав стих: Задужбина царице Милице У наручје прима, Срнства зенице У манастиру нађемо г. Живојина Јовичића протојереја и професора болословије, који нам буде на руци, те ирегледамо манастирски конак, и ако је всћ било доцкан Услужни г. архимандрит покаже нам том приликом и златан крст, што га је баш тог истог данана, 17 јуна, добио манастир од Њ. В. Краља Александра за успомену Косовске петстогодишњице. (Опис овога крста и натпис на њему донели смо у телеграФским извештајима). Прегледање самог манастира оставимо за сутра, па се вратимо у механу, где преноћимо. Око манастира сељаци су разложили ватре и ту се понамештали : неко врти јагње, неко јаре, неко нанизао велики ћевап. Буклије играју од руке до руке. Тако се дуго у ноћ разлегала песма и весела граја. Сутра дан, 18 јуна, нрегледамо манастир. ЈБубос! иња јв лтара задуж5ина царице Милице. Ту је и гроб њен, на који је женско друшво приликом косовске прославе положило леп сребра венац (опис и натнис види у телеграФском извештају с косовске прославе). Манастир је био порушен и напуштен. Обновљен је 1835, када је сазидана и једна кула ма^астирека, која је служила за звонару. Али како је препукла морали, су скинути звона с ње.
ПОДЛИСТАК
БЕОШДСКЕ ШНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА ВОРВВ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЋКЊК (У 10 КЊИГА С ПРОЛОГОМ) (Писац задржава сва ирава) (32.) (НАСТАВДК) „Тако стоји ствар и ја тако на њу гледам Сва је прилика да би Аустрија у нама сматрала опасне неиријатеље евоје, кад би знала какве планове ми гајимо, односно стварања самосталних држава на балканском полуострву. С тога те наше намере треба и поприкрити пред њом, па изаћи просто као устаници, који желе да се отресу несносна госиодарења турска. Аустриска политика позната је као веома лукава политика. Ваља је се чувати. Ја сам дакле за то, да ни у чему не нренаглимо. Нека г. ђенерал однесе вест у Беч, да је овде наишао на
велику готовост за све услуге Аустрији, али што се тиче предаје београдског града, да је ствар ризична и не сме се покушати пре, док се добро не испита све , а за то ће требати бар неколико недеља." Старац ућута. У подземној дворани владала је мртва тишина- Председник баци поглед по дружини, неће ли се још ко јавити да говори. — Рекао бах ја коју — јави се леп, црномањаст човвк, као што га оно Турчин назва Кардаш Јанко. На председников знак, он искочи на трибуну (олтар). То је био црномањаст, леп човек, с црним згодним брчићима и ванредно сјајним очима. Глас му је био јасани пријатан, а говор одмерен, ни спор ни сувише брз. Говорио је о томе, како је главао истргнути ове лепе земље испод стамболског господарења, а с Аустријом ће се носле лако наравнати. „Ја не мислим као она браћа, која се боје да нас може нас Аустрија прогутати. У њој већ живе многе хиљаде и стотине хиљада иате браће. Дођемо ли још и ми, залогај ће бити одвећ вепики да би га Ауетрија против наше воље могла прогутати. Народ на овим крајевима одрас-
тао је на пушци. Наша су племена ратоборна и Аустрија никад не би имала мира, те би се најпосле и сама морала ратосиљати" — рече он. После је свраћао пажњу на то, да је дружина „Ноћна браћа" већ толико нарасла, да су увучени у заверу тако многи људи те сваки час прети опасност да се завери уђе у траг у Београду, а и по другим местима, што би по цело подузеће било кобно. Најпосле свратио је иажњу, како с разних крајева царевине Турци зулумћари све више придолазе у Београд и све већа зла чине пароду. Прилика је да ће народ негде планути, те ће се покрет закувати пре. рока и без потребна д,говора, што би такође могло опасно бити за ствар. Из свију тих разлога био је мишљења, да се ствар не развлачи, да се с аустријским двором ухвате потребне везе што ире и ако ее добије потребна потпора у новцу и оружју, да се почне устанак без разгађања. Пријављивало се и говорило још не&олико говорника. Неки од њих, што су раније говориди, узимали су реч по други пут, да објасне сроје погледе. На послетку дошао је тренутак решав-ња Преседник устаде. Казали сте по души и срцу шта ]е во в-