Male novine

БРОЈ 200

ПОНЕДЕЉАК ''ЈУЛД 1889.

ГОДИНА II

Г13ЛА8Ж СВАКИ ДАН ВРШ К) II. д!

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ :

МДЈ1Е НЗВИНЕ дневнм лиет за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ Г10Ј1АЖЕ СЕ САМО КСД НОШТА

На годину. . На по године На 3 месеца .

30 динара 16 динара 9 динара

II РЕТ1Т ЈОПЕШ

ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА ЕРОЈ

'Ј г ЖЈГЖЖЈГЖ Ј РЛГЈ'*Ж4'Ж*4ГЖЖЖЈ'ЖЈ'Ј'ЖЖ *'Ј» , ЖЈ'ЈГ&ЖЈГЈ'* , ЈГЈ г ~.ј'Ј?ЈГ/гЛ V

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

овако огхашоке Зма*а ое држ. ; се ?.Ј р. д.

Пксма - и руеописи шаљу ое Влдсаикт „Малих Новина" Тсадаин вевац бр. 17.,. на гораен спрагу. Претпдата се- прима иод овнЈу пошта у С.бији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА Ва првој страни од петит. реда 20 цр. д., а ка четврт4 ј д петит реда 10 пр. дин. ПРИПОЈЛАКО стаје 50 п. дин..од петитног реда. ШИЕ штет - ЋИ 0ГЛАС4 ПО П0Г0Д6И

Читај

оглао Адберта Кона Синови у нашем листу. 399 12-19

13ПСР1Ж.1-2

ВЕОГРАДСКВ ВЕОТИ Момен у ратовима за веру и отацбвну мзгивулим борцима, који је до сада ио сиима отачаственим црквама и манаСтирима чињен нрве суботе после 22 Фебруара, држаће се од сада 15. Јуна сваке годике. * Стављен под суд и у пригвор. По тужби уираве вароши Веограда, суд вароши Београда ставио под суд а да се из цритвора брани, г. Ђоку X. Живковића , бившег кмета оиштине Леш;раде&е г -&а ваше—утајл. . * Железничка веза са Савот. Говори се као аоуздано, да се г. министар грађевине р&шио, да (за сада, ма и привремено) сиоји железничку станицу са Савом, среством једног обичног насииа за колосек. Ако је ова вест истинита , ми јој се само можемо радовати ; јер, одиста само на тај начин моћи ће да се убрза иренос робе са железнице на Саву и са Саве на железницу. Као што се вели, тим ће насипом прелазити локомотива и превлачити товарне вагоне с робом са једног места на друго. Разуме се, да ће то »ћи брже и изгледати савршеније, него кад се, ио дојакошњем начину, један иовећи терет, — н. нр. збирни вогон или бродни шлеа робе пренаша по неколико дана на таљигама шш рабаџиским колима. Ако се не сматра за сувишно, да и ми, у нрилог ускорења овога корака коју проговоримо, — обратили бисмо пажњу само ва ту околност, да дотични насип (и ако ће да буде привремен), ваља подигнути тако и онде, како ће и где ће он, као тавав, моћи да буде и остане од исте користи и сталне уиотребе и онда, кад наступ^ прилике, да се нитање о спајању железиице са Савом реши и предузме да изврши и у појединостима, једном за свагда. Кад се већ троши, и кад нам је тај трошак неиз ежан, онда бар такав трошак ваља учинити мудро, поштено и целисходно. Дужност је сваког натриоте и сваког јавног носленика да тако мисли и ради. * Из војске. Министар војни издао је следећи распис; Из огласа неких окружних команада, у „Срнским Но-

винама", којима позивају ђаке оа .Ово иије први случај, да грађани

служење у сталном кадру, изгледа да неке команде мисле, да и ђаци рекрутовани но закону од 1886 год., за то што служе о Феријама, имају служити само два пут о Феријама као и они рекрутовани по закону од 1883. Овоје сматрање, ако доВста где такво влада, погрешно, јерје узакоау потпуно јасно одређено да ђаци, рекрутовани по закону од 1886 год., имају право на скраћеви рок тек ако и кад служећи у кадру, положе пспите : они средњих школа — поднареднички, а они из велике школе — потпоручички, а што је наређено да и они, подобно ђацима, рекрутовааим по закону од 1883 год,, служе о Феријама, то је за то да се не би иначе прекидали у своме школовању. Ово се саопштава командама ради знања и управљања.

Коцкарница у Веограду. Страни листови доносе, да је неко американСКО друштво понудило Н8Ш0Ј ошптини осам ммлиона динара за дозволу, да у Топчидеру отвори коцкарницу. ДрухшЕва би V Топчи тчгу,-ез,3идало оа . лате и иавиљоае о евом трошку и ' обећава, да ће општина имати још

добијају по ародавницама буђав ду:»н. Такав исти елучај недавво је ивио „Народни Дневник." Говори се ■Ја је цела једна партија буђава ду»нна и разаслава по свој з<* >љи па •гродају. Веле да је продавцима прегмручено да тај буђави дуч. н што -ре продајт:, а раније п. )ен у 0 -т љ зоГ)ат) ..'-•уван да пригачеде. трук. I *н1а Ш'а ово зн&чи? Какв* рто . ' од Ј е и '.улација на рачун народног*.-, ј аеем Л сме ли се држава упуштати* 1 ? м >ужне с п е к у л а ц и ј е! Није ли ч> проста обмаиа и отимица кад се 1'рађанима за њине лепе паре даје ђуб4е од дувана! * ' А

ули ваљда упрчва монопола дуванрачува : државни ;е дуван, а и

е државни, на што не би пуЈиио к буђу,,само да се господа из

»аро.и а

праве дуванске покажу као мудри ! чнанси;.зри, који су умбли и за буђу лавући з& државну касу лепу парицу. То је 1 ишака и тековина и уш,геда. трећину чистог прихода. У опште, друштво би у Топчидеру уредило неку коцкарницу, налик на коцкарницу у Монаку. Ми не знамо ништа о овој понуди и, по новинарској дужн >ети, бележимо је онако како су је стране новине донеле. Али ако би ова понуда одиста постојала, ми ни мало не сумњ мо да ће она бити одбијена. Истина ошптива би добида у готову 8 милиона динара и трећину чистог прихода, што би га имале те коцкарнице у Топчидеру, и предтаким приходом општина би врло лако могла да пристаие. Али, кад се узме у обзир колико би општинских грађана пропало у тим коцкарницама ; кад се узме у обзир да би од свег нашег новаца вукло користи друштво, а општина само једну трећину; и најзад кад се узме у обзир деморалишуће дејство такве установе, онда ми ни мало не сум ј амо да ће така понуда бити одбијена, ако би она била учињена.

Позоришно друштво, које под управом г. М. Рисантијевића даЈе преставеухотел „Империјалу", приказиваће данас „Граничаре" или „Збор на Илијеву". Црте из живота у пет чинова с певањем, од Фрајденрајха. * Буђав дуван. Уредништву је донео један грађанин кутију цигарета турског дувана, II врсте, цена 80 пара дин. Дуван у овим цигаретама буђав је, веома љут и врло непријатан при нушењу. Кутија је у новом завоју — знак да је дуван тек пре неколико дана (после косовске иросдаве, пуштен у продавнице.

Хајдуци „Тимочанин" доноси ову белешку: „Синоћ (4. јула), прилично доцкан, превео је један Трновчанин хајдуке, 6 на броју, преко Тимока на бугарску страну Једно дете, које је то опазило, јавило је о томе кмету, и тај је сељак вечерас (5 јула) доведен у Рготиоу капетану, где је и за вореп. Вугарска полициска власт извештена о преласку хајдука, пред/зела је енергичне мере. У потери за хајдуцима било је, вели се, до 100 жандара буг^рских са једним ОФициром. Хајдуке су успешно говили и претерали на нашу страну. Колико има истине, не зпамо, али се чује, да је из бугарске потере пало 6 жандара. Да ли су наше власти знале за овај корак бугарске полиције, не знамо, али је поуздано ово, да су иаши жандари, у то време спавали. Један од њих, пробудивши се, пође у шумарак више Трнавца. Хајдуци га спазе из далека и ране. Куршум га је ногоцио у слабину, и, пошто је био из велике даљине, није могао изаћи напоље. Са сажаљењем морамо констатовати, да овоме рањенику није учињена брза иомоћ. Хајдуци су отишли . гоњени жандарима. пут Јелашнице. Капетан и начелник су у Рготини са жандарима. Тако исто је кренута потера и из Неготина. Хајдуци су сада, по свему изгледа, очкољени. Војска отишла у помоћ."

ИЗ СРПСКОГСВЕТА — Косовска петстогодншњица у Америцн. Срби који живе у Чикагу, прославили су такође петсгогодишњицу. Овај посао извршило је друштво „Милош Обилић". У овој про-

слави учествавали су не само Срби, већ и Хрвати и Чсси. Дворана, у којој је држана свечаност, била је украшена српеким тробојкама, американским заставама и цвећем. Свечашјс<-» је отпочео говором секретар г. Ива^"#^^ 0 *^. Ноеле -ф говорчо г. Крс^ ^ " г ;јЈ^е"вић а за љим уредк ш' , •'" м1гг га листа ,, Зворност и , ' 'ански, који је том првликом ' у .тао лист, што га је чешки ,,Сопослао својој браћи Србима, ко|ој изражавају сво^у наклоиост. За тим је говорио г.-Нико Поповић, преседник друштва „Словенска Слога", а на свршетку говорио је г. Вјенцеслав Морцеглиа. Декламације су иримљене с допадањем. Певана је песма „Онамо онамо , за брда она., уз пратњу музике. Свечаност је трајала скоро до 5 часова у јутру.

ИЗ

— Стогодишњиц!!. У Габрову, у Бугарско), прослави ће се 21. ов. м. етогодишнлца од рођења Василија Евод најватренијих радника на бугарском препорођају и добротвор габровских школа.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — Ухапшен. Мелхиор Фаркаш, чувен са свога взликог згодитка од 480.000 Форината на темишварској лутрији, ухапшен је. Још до пре неколико дана многи су га сматрали као особита љубимца среће. Имади су право они који су сумњали, кад је Фаркаш на једанпут метуо на лутрију 1000 Форината. И најзад толика срећа његова претворила се у криминал и превару, веома вешто за--|)шљену. Још пре неки дан са сЛј^.бене стране тврдило се, да о превари не може бити говора, па се с тога мислило, нарочито кад се видела мирноћа Фаркашева, да ће усие ти да увери темишварског судца како нема никакве преваре Али, било је баш противно. Најпре се судија предомишљао, а носле изјавио да га на основу досадашње истраге мора притворити. Фаркаш је одговорио: Учините шго год хоћете, само тражим решење суда. Њега ухапсе. Фаркаш је и сад био миран, разговарајући о свачему са женом хапсанџином, 0 самој истрази зна се, да је Фаркаш врло мирно одговарао на сва иитања. Само ка А се иочело говорити о његову бављењу у Темишвару на дан пре вучења, заилете се у свом казивању. Фаркаш је суочен с многим особама. које су све у њему познале онога човека који се лружио с оном гоепођом одевеном у црно. Она се зове Ковач; и до сад су и њу ухапсили. Веле дг»