Male novine
БРОЈ 222
СРЕДА 2. АВГУСТА 1889
Г01ИНА II.
ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Н» годину 30 динара На по годино 15 ДИ нара На 3 мкеоца динара И РЕТ1Т Јотаи« Оглаз и јевт но, по потреби и с» сдикама.
МДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАЕОГА Претплата из унутр. полгже се само код пошта
За Београд нема претплплате — Лист се продаје на број
ПиСМА и рукописи ШАЉУ се ВдАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17., на горњвм спрату Претплата се лрима код свмју пошта у Срби.и
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на чет;Ертој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стајв 50 пр. д. од петит реда кшнЕ штш
За свако оглашење плаћа < е држ. таксе 20 пр д.
ВЕЋИ ОГЈГАСИ ПО 110Г0ДБИ
ДРУГЛ ЛВГУСГ Значајан је данашњи дан. Значајан је с тога, шго се данашњиКраљ Србије родио тога дана 1876, када се био мучан и нераван бој аа ослобођење и независност српску. Значајан је с тога, што данас први пут прослављамо рођен дан Краља Александра. Значајан је још и с тога, што то прослављање пада баш за иочетка живота новога Устава. Значан је најзад и с тога, што данас просчављамо рођен дан првога миропомазаног Краља Ср бије. То су четири момента, пред којима морамо стати.
висности Србије, а за тим об нављање Сриске Крал.евине, која и ако је дана ■ сведена у најуже границе, што су јој као мрвице могле бити добачеие с дипломатског стола у Верлину, инак је стожер васколиких надања и уз дања свеколиког Срнства. Данашњи дан нрославе рођења Његовога Величанства Краља Александра значај н је за то гато нада баш онда, кад су одредбе новога Устава тако рећи тек ступиле у живог; кад се њима у живот Србије хгело да унесе што вшпе слободе и мисли и кретања, што се њиме хтео да отвори иочетак новога живота у Србије. Рекосмо хтео , јер је то био смер новога Устава, од чијих слободоумних одредаба иод вла
ности и сгучајности, да се вољом народа инаугурисаии Устав изиграва и гони на штету и народне слободе, и личне и имов-
тва 1грал>а
Пред једним, првим моментом имамо да се помолимо Богу и| дом Његовог Величаес од њега испросимо да нам дуго : Алекса" м ерећтто ножмки -- ј ллрчду вера, падање и нонос за I дику сриску, Његово Величап бољи и срећнији будући живот ј ство Краља Алексаидра. ; — риски се народ надао , и с Уз успомеиу на дан Н>егова нравом иадао другом, оољем жи- ; рођења везана је и успомеиа иа | воту који ће му осигурати п ону тешку и мучиу борбу, којајслободу савести, и слоооду ии -ј је стала Србију и многих мате | сања, и слободу говора и сло-1 ријалних, и многих физичких и ; боду састанака, и слободу лич ; многих моралиих жртава, борбу, иости и слободу имовине, једном; које је носледипа било иајпре речи све оно што може гра! а | увећање и нроглашење неза-јиину једне државе створнти ус-1
лове за потпуно слободно раз вијање и његово и државно. Али на жалост нашло се љу ди који су могли и умели да помраче незакоњима и прве ие безбедности; што је уверен дане в адавиие Његовог ВеЈт Д» ће га н.егова узданица Краљ чанства Краља А^ександра, и да; Александар новести лепшој и убију веру у С1ободу и јемства | ејајнијој будућиости, што иеће која сваком српском грађанииу хтети дозволити нојединим владаја нов Устав, — једном речи стољупцима да иа рачун Његов, нашло се људи хоји су умели на рачун интереса и будућносда убију веру у силу н власг ти народне задовољавају своје Усгава, под којим наша узда -ј личне партиске иитересе и проница, сраспа дика и понос, има хтеве. да се однегује у духу слободо- 1 А с највитие уздања, надања ум.ва и иравичноеги. и вере најрадосније ирослављаНајрадосније иак нрослављамо 110 и поздрављамо данашњи дан даиашњи дан за то, што први за то, јер у њему као рођен пух нрослављамо рођед дан ир - дану Његовог Величансгва Кравог лироиомазаногКраљч, Србије. ља Александра, гледамо залогу
адосниЈе га прослављамо
УЈедињења и унапрећења вас-
за то што смо пјни онравдаие коликог Сриства, које у њему Величаиство први мп^оиЊшшл ј где Да св "! Краљ Србије и хтети, и умети 1 дама дапашн.и дан . не можемо и' моћи да свој народ новеде; а Д а с це-окуииим народом сри-
оним нутем, који ће га одвесги до с чаве и величине какву је он
зас ужио; За то, шго је с И: авом и поносом уверен, да ће иод в •! адавином Његовог Велнчанства првог миропомазаног Краља С{)бије престати могућ-
ским не узвикнемо. Жизело Његсво Величанство први миропотазани Краљ Срби-
српски народ јв ^лександар
Дао би Б(Г д.ч се под његсвом владавином оотваре нЈде и жеље васколик^т Српства. којз ће ујед^и»ено под Његевом ру-
п
ТРИ СИН1
и
од
АНРИ ЛАВЕДАНА
Са својим високим прозорима који су гледјали на улицу Варенску; са степеницама мермерним, и плаФОнима дивотно извајаним, палата е изгледала тако мирна и тија, као да у љој нико не ;киви ! Три сина очекиваху крај лекарског саветовања ! За час и :ш два, до .чнаће из уста првака и величина леварских, да ли остаје још ма какве наде, да ће остати жива Габријела — Ана СоФија —, маркиза, власница иалате „Гебријанж" љихова мајка, и удовица Маркиза Херкула од Гебријанжа ! Г. Маркиз, висок и сувоњав, лица правилно дотераног, иогодило би ее лако да има једва
тридесет година! Коса његова са укусом очешљана, већ је иочела проређивати се! Он је носио „монокл" — просто округло стакло, уоађено на левом оку, без оквира и гајтана ! Падајући једном са коња нребио је ногу, али стакло није мрднуло са ока! Ово му свет рачуна у врлину ! Г. гроФ, руменијих образа но старији му брат, подносио је са мање умора досаду, од својих двадесет и три година! Његови бркови црвенкасти, заишљени као у војника, показиваху природу одважну, бујну! Он је важио као најдаровитији. Најмлађи г. Викаот и ако је био тек у почетку своје двадесете године, изгледао је веома ! стар ! Његово млађано лице беше изорано раним борама! Веома мршав, подривен од кашл.а којн му ; је раздирао и трошио тесне груди! I ' * * * Врата се у томе отворише и четири господина, декорисана, уђоше редом један по један, носећи у рукама своје цилиндере. Они поседају. Најстарији „декан", специјалиста, онај кога су остали пустили да испитује, и ирегледа, говорио је озбиљно, лагано, мерећи сваку реч као неки Ироповедник. Он претресе бблест и њеи разви-
так, поче на дугачко објашњавати о: труљењу доње иартије гркљана наведе као могућност да су и бубрези иопустили и заврши сав говор са тачке „чисто лекарске." Његови другови само су климали главом у знак да се са њим слажу. Кад је довршио, устане, лице направи жалостиво и уздахне; потом окрене се младим л.удима, и тужно скоро да занлаче рече им: господо млада, ма како да ми је тегако... али ви сте људи... овде је крај животу... Потом, уздигнув очи кнебу и потпуно 110 божно, што исто учинише и остале његове ко леге додаде: — Сем ако провиђење хтедне ! Врата се затворише и у предеоб.љу могао је се већ чути њихов разговор: — Хоћете ли и ви на моју страну ? — А немогуће ми је! — Онда у уторак видећемо се у Пале Ројалу ! —
Три еина уђу у собу, у којој „шалоне" на ирозорима беху затворене, завесе навучене и где горијаше једно малено кандилце! Ту стадоше као скамењени један уз другог, поред постеље гди је лежала њихова мајка већ на умору!.. —