Male novine, 02. 08. 1889., str. 1
БРОЈ 222
СРЕДА 2. АВГУСТА 1889
Г01ИНА II.
ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Н» годину 30 динара На по годино 15 ДИ нара На 3 мкеоца динара И РЕТ1Т Јотаи« Оглаз и јевт но, по потреби и с» сдикама.
МДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАЕОГА Претплата из унутр. полгже се само код пошта
За Београд нема претплплате — Лист се продаје на број
ПиСМА и рукописи ШАЉУ се ВдАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17., на горњвм спрату Претплата се лрима код свмју пошта у Срби.и
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на чет;Ертој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стајв 50 пр. д. од петит реда кшнЕ штш
За свако оглашење плаћа < е држ. таксе 20 пр д.
ВЕЋИ ОГЈГАСИ ПО 110Г0ДБИ
ДРУГЛ ЛВГУСГ Значајан је данашњи дан. Значајан је с тога, шго се данашњиКраљ Србије родио тога дана 1876, када се био мучан и нераван бој аа ослобођење и независност српску. Значајан је с тога, што данас први пут прослављамо рођен дан Краља Александра. Значајан је још и с тога, што то прослављање пада баш за иочетка живота новога Устава. Значан је најзад и с тога, што данас просчављамо рођен дан првога миропомазаног Краља Ср бије. То су четири момента, пред којима морамо стати.
висности Србије, а за тим об нављање Сриске Крал.евине, која и ако је дана ■ сведена у најуже границе, што су јој као мрвице могле бити добачеие с дипломатског стола у Верлину, инак је стожер васколиких надања и уз дања свеколиког Срнства. Данашњи дан нрославе рођења Његовога Величанства Краља Александра значај н је за то гато нада баш онда, кад су одредбе новога Устава тако рећи тек ступиле у живог; кад се њима у живот Србије хгело да унесе што вшпе слободе и мисли и кретања, што се њиме хтео да отвори иочетак новога живота у Србије. Рекосмо хтео , јер је то био смер новога Устава, од чијих слободоумних одредаба иод вла
ности и сгучајности, да се вољом народа инаугурисаии Устав изиграва и гони на штету и народне слободе, и личне и имов-
тва 1грал>а
Пред једним, првим моментом имамо да се помолимо Богу и| дом Његовог Величаес од њега испросимо да нам дуго : Алекса" м ерећтто ножмки -- ј ллрчду вера, падање и нонос за I дику сриску, Његово Величап бољи и срећнији будући живот ј ство Краља Алексаидра. ; — риски се народ надао , и с Уз успомеиу на дан Н>егова нравом иадао другом, оољем жи- ; рођења везана је и успомеиа иа | воту који ће му осигурати п ону тешку и мучиу борбу, којајслободу савести, и слоооду ии -ј је стала Србију и многих мате | сања, и слободу говора и сло-1 ријалних, и многих физичких и ; боду састанака, и слободу лич ; многих моралиих жртава, борбу, иости и слободу имовине, једном; које је носледипа било иајпре речи све оно што може гра! а | увећање и нроглашење неза-јиину једне државе створнти ус-1
лове за потпуно слободно раз вијање и његово и државно. Али на жалост нашло се љу ди који су могли и умели да помраче незакоњима и прве ие безбедности; што је уверен дане в адавиие Његовог ВеЈт Д» ће га н.егова узданица Краљ чанства Краља А^ександра, и да; Александар новести лепшој и убију веру у С1ободу и јемства | ејајнијој будућиости, што иеће која сваком српском грађанииу хтети дозволити нојединим владаја нов Устав, — једном речи стољупцима да иа рачун Његов, нашло се људи хоји су умели на рачун интереса и будућносда убију веру у силу н власг ти народне задовољавају своје Усгава, под којим наша узда -ј личне партиске иитересе и проница, сраспа дика и понос, има хтеве. да се однегује у духу слободо- 1 А с највитие уздања, надања ум.ва и иравичноеги. и вере најрадосније ирослављаНајрадосније иак нрослављамо 110 и поздрављамо данашњи дан даиашњи дан за то, што први за то, јер у њему као рођен пух нрослављамо рођед дан ир - дану Његовог Величансгва Кравог лироиомазаногКраљч, Србије. ља Александра, гледамо залогу
адосниЈе га прослављамо
УЈедињења и унапрећења вас-
за то што смо пјни онравдаие коликог Сриства, које у њему Величаиство први мп^оиЊшшл ј где Да св "! Краљ Србије и хтети, и умети 1 дама дапашн.и дан . не можемо и' моћи да свој народ новеде; а Д а с це-окуииим народом сри-
оним нутем, који ће га одвесги до с чаве и величине какву је он
зас ужио; За то, шго је с И: авом и поносом уверен, да ће иод в •! адавином Његовог Велнчанства првог миропомазаног Краља С{)бије престати могућ-
ским не узвикнемо. Жизело Његсво Величанство први миропотазани Краљ Срби-
српски народ јв ^лександар
Дао би Б(Г д.ч се под његсвом владавином оотваре нЈде и жеље васколик^т Српства. којз ће ујед^и»ено под Његевом ру-
п
ТРИ СИН1
и
од
АНРИ ЛАВЕДАНА
Са својим високим прозорима који су гледјали на улицу Варенску; са степеницама мермерним, и плаФОнима дивотно извајаним, палата е изгледала тако мирна и тија, као да у љој нико не ;киви ! Три сина очекиваху крај лекарског саветовања ! За час и :ш два, до .чнаће из уста првака и величина леварских, да ли остаје још ма какве наде, да ће остати жива Габријела — Ана СоФија —, маркиза, власница иалате „Гебријанж" љихова мајка, и удовица Маркиза Херкула од Гебријанжа ! Г. Маркиз, висок и сувоњав, лица правилно дотераног, иогодило би ее лако да има једва
тридесет година! Коса његова са укусом очешљана, већ је иочела проређивати се! Он је носио „монокл" — просто округло стакло, уоађено на левом оку, без оквира и гајтана ! Падајући једном са коња нребио је ногу, али стакло није мрднуло са ока! Ово му свет рачуна у врлину ! Г. гроФ, руменијих образа но старији му брат, подносио је са мање умора досаду, од својих двадесет и три година! Његови бркови црвенкасти, заишљени као у војника, показиваху природу одважну, бујну! Он је важио као најдаровитији. Најмлађи г. Викаот и ако је био тек у почетку своје двадесете године, изгледао је веома ! стар ! Његово млађано лице беше изорано раним борама! Веома мршав, подривен од кашл.а којн му ; је раздирао и трошио тесне груди! I ' * * * Врата се у томе отворише и четири господина, декорисана, уђоше редом један по један, носећи у рукама своје цилиндере. Они поседају. Најстарији „декан", специјалиста, онај кога су остали пустили да испитује, и ирегледа, говорио је озбиљно, лагано, мерећи сваку реч као неки Ироповедник. Он претресе бблест и њеи разви-
так, поче на дугачко објашњавати о: труљењу доње иартије гркљана наведе као могућност да су и бубрези иопустили и заврши сав говор са тачке „чисто лекарске." Његови другови само су климали главом у знак да се са њим слажу. Кад је довршио, устане, лице направи жалостиво и уздахне; потом окрене се младим л.удима, и тужно скоро да занлаче рече им: господо млада, ма како да ми је тегако... али ви сте људи... овде је крај животу... Потом, уздигнув очи кнебу и потпуно 110 божно, што исто учинише и остале његове ко леге додаде: — Сем ако провиђење хтедне ! Врата се затворише и у предеоб.љу могао је се већ чути њихов разговор: — Хоћете ли и ви на моју страну ? — А немогуће ми је! — Онда у уторак видећемо се у Пале Ројалу ! —
Три еина уђу у собу, у којој „шалоне" на ирозорима беху затворене, завесе навучене и где горијаше једно малено кандилце! Ту стадоше као скамењени један уз другог, поред постеље гди је лежала њихова мајка већ на умору!.. —