Male novine

има то право; у одредбама тога члапа уставног нигде не стоји: нраво решавања о жалбама на полициску пресуду има суд. Истина је, тај члан нигде изречно то не помиње, и то је ма на његова што он то не помиње изречно. Али, он се ипак састарао за то, кад је одредио да се нико не може ни 'притво рити, нити иначе лишити сло боде , до«; суд о томе не донесе своје решење. Да је уставотворац хтео да ове одредбе важе само за стављање у притвор, он не би имао никакве потребе да у тој одредби додаје како се - нико ни ииаче не може лишити слободе без решења судскога. Значи, дакле, да полиција никога не сме ставити ни у притвор, нити по полициској осуди загворити, до* о томе не до несе евоје решење суд. Само ово може бити смисао члана 9 Устава, само се тако може, разумети Устав, који од иолиције одузима судску власт. У осталом и по садашњим законима ако један суд осуди, право жалбе и решавања о пресуди има други виши суд, само је за полициске иресуде било остављено да она и ооудп и решава да ли је та њена осуда умесна или не. И кад је то начело, да о пре еуди једне власти решава друга виша власт, вредила, сем по лициских пресуда, и нод старим Уставом, колико тек више вреди и има смисла сад под новим Уставом, који не дозвољава иолицији ни да суди и осуди а како јш да доноси и коначна решење о својој осуди. Свуда у ^ставу унесено је начело, да жалба иде вишој власти и кад то начело вреди у свима случајевима, мора вредити и толико више овде где полиција само привремено има судску власт

Да члан 9 Устава вреди и за иступе, дакле да судови имају решавати и по полициским пресудама, доказ је и члан 154 Устава који наређује да оптужени и у иступима може имати браниоца. Значи судови су надлежни и за иступне нресуде, иначе Устав не би помињао и иступе у одељку „судска власт". Најзад зар није погажеа и овај 154 члан, који г. Тодоровићу даје право да може имати браииоца? Г. Тодоровић је изјављивао да хоће адвокатеиполиција му то тражење одбила, и тек кад је господин Николић ишао у министарство унутраш њих дела и категорички захтевао, тек онда је паређено полицији да иусти адвоката. Зар ту није погажен Устав? Ствар је чиста и јасна Цео дух, сав смисао и смер Устава у томе је, да је полиција у ствари хапшења г. Тодоровића, по привременој сили накона, имала право да суди и осуди, али ни у ком случају нема нити може имати нраво, да она сама доноси коначно региење о својој рођеној иресуди , да она буде и касациона власт за иступне пре суде. А кад је такав дух и смисао Устава, и кадполицијапрема томе није послала жалбу суду на регаеље, но оиа сама решавала о жалбп, она је онда погазила чл. 9. Устава, као што је погазила и чл. 154 у ствари браниоца. Овако смо ми схватили ствар, овако смо је и изнели као на ше мишљење, које ни у ком случају није могла диктирати . политичка поквареност" но само стање ствари и околности како је г. Тодоровић ухашнен, само тежња да се у овој ствари из несе истина и правда, а оне су оличене у номенутим члановима Устава. Ми смо изнели наше мишљење и не бојимо се за то. Ми

га изиосимо с пуно ув рења да је тако, надајћи се да ће и стручна правна мишљења бити на нашој страни *)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Одлази. Ноћас путује у Беч Њ. В. бив. краљ Милан. * Впа1и се. Краљевски нам е сник г. Јован Ристић враћа се из врањеке бање, где је био на лечењ у? и стићи ће овде сутра у јутру. * Комисија. Г. министар правде био је одредио комисију, која ће израдити нацрт закона, по коме се од полиције одузима судска власт и о истражним судијама. Комисија је овај посао била поверила одличном правнику г. А. С, Јовановићу, члану касације, који је овај посао већ и свршио и сад остаје, да се нацрт претресе и цедокупној седници комисије па по том да се пошље г. министру нравде. * В. Академија. Свипријављеникандидати за нижу школу војне Академије позивају се да 10 идућег месеца у 8 сати пре подне престану управи војне Академије. * Варошки Суд. Од 10. м. отпочели су радити сви судови иа и варошки суд, који је сада премештен у зграду, где је била централна пошта. Садје у варошком суду удешена нарочито сала за суђење кривичних ствари. На једној дрвеној узвишици иамештен је сто за судије и поротнике. -Сем тога намештене су 4 катедре за адвокате, 1 за државног и 1 за приватног тужиТеља, У једној огради намештена су седишта за сведоке, а свуда унаоколо око те ограде налазе се седишта за слушатеље. И иначе је сала лепо намештена. Исто јетако и у другом одељењу нарочита сала за суђење грађанских ствари. Распоред је намештаја скоро онакав исти као и у првом одељењу, само што су за слушатеље намештене клупе.

По намештају, раснореду и укусу сад је то одиста нрави суд, какав је и у другом свету. Што је суд овако намештен и удешен, има се највише благодарити заузимљивости председника г. Мојсиловића, који је за све време судских одмора надгледао и расноређивао намештање суда. * Државни тужитеЉ. У варошкем суду одређен је наредбом председниковом за државног тужнтеља г. Марко Ђорђевић судија, на место г. Мијајла Сте®ановића, који је постављен за судију за несиорна дела. За деловођу државног тужитеља одређен је г. Мијајло Јовановић писар вар. суда.

* Како смо чули, неколико наших одличнијихправника узели су да ово питање онширно разраде, и, у колико смо могли еазнати, они се слажу с нашим мишљењем.

ОРДЕН КНЕЗА ЛАЗАРА Нисмо имали нрилике да видимо овај орден и да према томе доносимо опис љегов, за то опис узимамо из полуслужбеног „Одјека", који је у прилици да га је могао видети и добро проучитн и који вели.: За орден овај, који смо имали прилике да разгледамо до најмањег делића, мислимо да можемо казати да је одлично дело како по замисли, така и но изради. Замисао је изведена самим старо-српским облпцима какви су нам се сачували на назним разним споменицима, као: на новцима, у живописа по манастирима и нисаним књигама и на старинама друге врсте. На златарску израду, која је похвалном брижљивошћу и одличним укусом изведена, употребљено је злато, сребро, драго камење и емаљ. Драго камење — дијаманти, рубини и саФири — одговора срнским народним бојама, а исто тако п емаљ, којег има црвеиог, плавог и белог Орден је састављен од крста и ланца о ком крст виси. Орден с« дакле носи о врату, а ланац је толико дугачак да крст пада на прса. Крсту је дат облик, какав је одавна уобичајен у нашем народу п какав још данас Студеничани израђују од мрамора и који порекло своје води од византијских образаца. Тога облика ни у једног данашњег ерпског ордена нема, а нема га такође ни у једног страног. Крацисуу крста лепезасти, т. ј. горе су шнри а доле ужи, Ужим својим крајем утврђени С У У Ј е Д ан колут, који тако чини средину крста. Шира страна у кра-

је краљ Соломон. А како ће се муж радовати, кад му жени одузму најлеиши украс ? Рабин Мајмон није знао шта да одговори, те се с' тога окрете Јону Кармелину. — ТТГта. ви велите г. Кармелину на то, и како ете могли тако дуго трпети, да се вређа закон ? — Мнидијах ... хтедох .... муцаше овај. „Ћутн кад ја говорим ! —- Пресече му реч његова жена. — Зар ја не говорим и за те ? Ја сам, сама тако хтела, мога мужа нисам питала за дозволу. — Три ствари доносе зла, како се зову? Жена, ватра, море. —Чини ми се, да је то само речено, да се каже рабину Херкелу. — То беше мото, рабину Мајмону. — Ја, у осталом, нисам ни тражио, рабину Мајмону, да вн са мотом ма шта и предузимате. — Дакле, свако зло излази од жене ? упита Јозабета. Образи јој се заруменише, а очи јој севаху и благо и љутито. — Ако је жена заиета тако рђава, а овамо створена из једног ребра човеча, како ди је^т.ек цео човек рђав? — Ви, дакле, Јо ^^Д Јармелинл-. иризнајте да сте криви? — упи^Шрфи рабин. — Одкуда он може бити крив? — викну

Јозабет. — Овај човек, кога ја по мојој вољи, као неки конац водим, који је права овца? И ако ми је дозводио оно, што је у вашим очима зло, опет би га ослободили, јер кад би ви мој муж били, рабину Мајмону, и ви би ми сами дозволили. — Жена правда и рђавштине, — рече рабин Херкел, — ако их је услед њене лепоте починила. — Стоји ли и то у Талмуду? — упита рабин Мајмон. — Где стоји, не знам — рече рабин Херкеле, — али у Талмуду "не стоји. — Не? И ви га знате где стоји рабину Херкелу ? — викну рабин Мајмон љутито. Та то је роман, рабину Мајмону. И ви то сами знате јер сте читали и сами романе, и то веома нажљиво! — На ствар рабину Херкеле. — Да, на ствар, рабину Мајмону. — Пошто је ствар доказана. т— Да, доказана је. — Оида да решимо. Шамес изведе тужене из сале. Кад лх нонова уведоше, рабин Мајмои еаопшти им пресуду већа: госнођа Кармедин да одма одсече косу. — Инак је нећу одсећи! — рече Јозабета.

— Онда ћемо и вас и мужа вашсг и{к»клети! — рече рабин Мајмон строго и с'претњом. — Даље, супруге осудише, да сто дуката синагози, и толико исто сиротињи даду. Саоп штише им и ову казн, да три дана о лебу и води и три ноћи поста у њиховој кући проведу, и да семолебогу, а све то под надзором Шамеса. Јона и жена му одоше, он погнут и жалостан, она с' уздигнутом главом, и гордим осмехом на устнама. — Зар тн збиља мислиш, да ћемо три дана иоститн? — упита она њеног мужа иронично на улици. — Шамес ће се за то побринути. У почетку Јона Кармелин имађаше правб, јер и Мајер Назен-шен дође пре заласка сунца, разгледа целу кућу, уклони сво јестиво, запечати подрум великим печатом, даде осуђеницима сомун леба и крчаг воде, па се прући пред вратпма њихове спаваће собе. И чудовато тог истог тренутка паде ирви снег, и жапци умукоше. Нрве се вечери помогоше осуђеници тим, што дегоше гдадни. Први дан нроведоше по проиисима већа, у збиљи пијући воду и једући леб, али и Јозабета у њеним иостављеним панучама и лепој кацабајци од отворено црвене боје, обгрли њежно мужа, и њеним пол,упцима претвори леб у најлешпе слаткише, а воду у мед, и место да