Male novine

^1,

БРОЈ 261

НЕДЕЛ >А 10. СЕПТЕМБРА 1889.

ГОЛИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН -=«5;0т& г »'

БРОЈ 10.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ча годину И0 динара 0а по године 15 динара На 3 месеца 9 ипнара РЕТГГ ЈОРНДГЛI Оглас јевт^нб, по потреби и са сликама.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА ■<«вШТЕ©&Претплата из унутр. полаже се сгмо код пошта Забеоград нема претплате — Лист се продаје на број

Писмд и рукопиеи шаљу се Вјгаснику „Мајгих Новина" Топличин вена(, 6р. 17., на горњем спрату.

Претплата се лрима код свију пошта у Србији ОЦЕНЕ ОГЛАСИМА 11а првој страни од петит. редч кО. пр. дин. а на четвртој од пе?ит реда 10 пр. дин ПРИП0СЛАН0 стаје 50 нр. д. од петит реда ШШЕ 2:вгтр^&

За свако оглашење плаћа се држ таксе 20 пр. д.

већи огласи 110 <'огодви

КР1ДИТНИ ЗАБОД

600, 2—31

шдао јо лозове са вгодитцима за светску изложбу париску текуће 1889 године УПИС ЈЕ ЈАВАН & За ове лозове са згодитдима гараитују држава Француска, а новац добивен од њих даје на зајам на ненокретна имањч. Дакле ови лозови сасвим су сигурни, а норед тога дају изглед на згодитак један. Јер има 15 213 згодитака од 100 до 500.000 дмнара. Лозови који нису добили ни један згодитак купују се алпари, (но правоЈ цени) за готов новац ио 25 динара но вучењу. — Извлачеља овогодишња биће сваког месеца. оооооооооооооооооооооооооооозосооооо ^ИЗВЛАЧЕЊА БИЋЕ18. СЕПТЕМБРА 1889.^ ооооооосоооосоооооооооооооооооосоооо 1 ЗГОДИТАК у 500.000 динара 5 „ „ 100.000 ,/ 10 „ „ 50.000 71 „ „ 10.000 „ 65 ., ■ ., 2.000 . 160 „ „ 1.000 „ 11.900 „ „ 100 ..

Цена оригиналног лоза је 23 динара Особе које би хтеле купити ове лозове, уиољавају се да се пријаве и упишу најдал.е до 12. Септембра, у агентуру за брзојаве и огласе, Скадарска ул. бр. 15 у Београду. Особе из Србије које би вољне биле узети ове лозове, такође се умол.авају, да се обрате са поручбином и уплатом, било у поштанским маркама, или упутницом, на Агентуру за брзојаве и огласе. Скадарска ул. бр. 15 V Београду.

* I 10

((|@у>

******** ННИКХХИХКНХХ

I * 25 Ћуковић продаје ^ А/ једпог "јгчра 2 и по године П и стар од краљ. ајгира (] Ј уса) ^ у 162. сан. м. Длаке вране без у белеге добро одгајен подну- гу 4< но здрав, ванредноразвијен )(• * »

Два стана, засебна или обауједно, једам са 4, а други са 5 соба тапецирани и свима осталим удобностима и водоводом у кујне и нужнике — издају се о Митрову дану у ку!ш „Стари ТелеграФ." 608,1 —:о ихкххикххкт

ШТА ХОЋЕМО? да буде краљевина Србија? Је иродужење чланка „или или" ли опавећ свргаена, сређена, иотиз прогалог г.роја . пуно заокружена држава, која _ ,је свртпила свој сиољни задатак, Продужујемо јуче започети на сад има само да се брине о »азговор. ^ што бољем унутрашњем уређењу Питање је гата је и штахоће своме, трогаећи искл.учпо на то

главну спагу и главпу орпгу своју'? Ако је тако, онда, као гато јуче рекосмо, можемо заита водити бригу да ничије бпрачко Ираво не буде окрњено и да шппја летииа не остане несређена, за то гато ће домаћип отпћи на војничка вежбања Али ако је све то тако, опда бн крајње време било,. да вигае пе заваравамо нагау нукавну, неослобођепу браћу надама на ослоббђен.е н васкрс, који ће од нас потећи. Ако ;је све то тако, онда треба преко кукавне Г>осне и крваве Херцеговнне спустпти ирну завесу заборава да вигае не гле дамо ове мучепнце, а и да оне в,1гае у иас не гмгледају и вигае се ничему од нас не надају. Ако је то тако, оида робињачн ,!>'тарој Србији и нссретној Јхакедоннји треба послати црн абер, нека трпе ако могу, нека се буне ако смеју, нека раде шта зиаду — краљевина Србија не мисли више о њима, нити се они имају чему од Србије надати. Ако је то тако, онда треба што пре да игачупамо из срца иагаих крвава и славна имена Косова, Призреиа, Дечана, Кра л.евић Марковог Охрида и других старих и славних имеиа, гра дова и земаља српских, које још чаме у туђинском ропству; онда треба да умукну српски песници, да нам више не позлеђују крваве ране споменима Косова и његове освете, а место Косовског споменика који се спремамо иодићи треба да ударити само један црн камен српског проклетства с натписом: Кра љевина Србија одриче се Сриства. Ако је све то така, онда треба разлупати сриске гусле, да нам впше не певају сгару славу и јунаке; да нас пе нодсе ћају и не буде на Фангастична прегнућа, која иду дал.е од купљења узреиих гаљива и храњења дебелих свиња. Јес, ако је све то тако, онда сви ми грађани краљевине Србије треба да се одречемо сри ске прошлости, да заборавимо сва славна предања наша, да на нустимо све сјајне снове о обновљењу негдашн.е славе и ве

личипе српске — да се оградимо од оста|ога <рпства кинеским зидом, да занушимо уптн на п.ии јаук и запомагање, иа да гледамо мирно пагае пт.т.иве и иагае домаз|уке * Али ако ми то не можемо учинити; ако све то неможе бити, ако се Србија пе сме и не може одрећи и оцепити од осгалога Сриства, а да тиме сама себи гроб не ископа; ако се //арод у Србији не сме и не може одрећи од осталог Српства; ако ми доиста морамо јога тек ослобођавати и уједињевати — онда ми нитамо шга је ово, какве су ово жалосне нојаве и црни, злос ; 1утни знацн што их ево сретамо и виђамо у нашој књижевности, у нашем новинаоству, у нашем дру-гатву ! Кроз читав низ година преступно су пренебрегаваие мпоге неома важне војепе дужиостн; нису .сазиваие резерве, пису држана војена вежбања, нису вођенн војени сппскови, пису ттопуњавани кадрови, све је запуштено, пренебрегнуто , забата л.епо, зарђано. И кад се после свега тога јавља један родољубиви глас у новипарству, који ономиње да има вигае од иоловине резервиста који никад нису ии у руле узели нагау нову пугаку, а камо ли да умеју п.оме руковати, и подсећа да бн било крајње време да се једпом сазову резервисте на војеиа вежбања — кад се тај глас јавља—-ондаса свију страна лете том" уреднигатву погрдна писма, писма нуна грдње и претње, нисма у кома се вели, ако је њему „бестосличару" до војничких сиграчака, и.има радним људима није до тога; и.мај у оии много преча посла. А кад се најзад, после дугих скањерања, једва једиом одређује десетодневно вежбање, онда излази да од свију обвезника тшје изагала ни једна трећина, а и оно што је изашло каје се што је то учипило и једва чека да бега кућама! Међу тим, док се отто мало скупљених резервиста војновеџбају, дотле српски песници и новипари, место да подстакпу војнички дух код својих суграђана,