Male novine

Фипансије у разумевању устава, но кад министар обећава да ће подиети извештај из рачуна прошлогодиш њег, он се онда задовољава. Исти секретар чита интерпелацију Љубе Ћирића и другова на мини стра правде о знатној крађи марака у суду окр. Шабачког, коју су постепено мзвршила два практиканта и сматра за одговормо< л судију г. Е. Столповића. Пошто нвје присутан Министар Иравде, Председнпк рече, да ће интерпелацају упутпти одбору за м<>лбе п жалбе. Мстп секрегар чвта нредлог Виће Радовановића и друттва да се породици пок. Вељка Јаковљевића одузме издржање, које је пре 3 године, скуиштвна одредила. Упутиће се одбору. -— Рибарац хоће да чита неке интерпелације, алп му председнпк з.чкрати, пошго пису нретходно предате председништву. Рибарац покушава ( доказати нословнвком умесност његовог захтева, али му ни то није усвојено, вего их је морао цр дата председништву на даљи постунак. Известиоц одбора В. Младеновић прочита извештај а за тпм .законсвн пројект о изравнању рачунске и калепдарске годиие и најпосле п пвсмо државног Савета о томе пројекту. — Јоца ЈоваповиЛ , као члан одбора, доказује умесност пројекта и предлаже, да се закон прими! Иосле кратког објашњења још неколвко посланвка и Министра Финансн;е, саупштина усвоји овај. 4 закоа и у начелу и појединостима. За тим је секретар Ђорђевић прочатао указ којим се Министар Правде овлашћује, да поднесе пародно.) скуиштини пројектзакона о среским судоввма. Пре^седник изјави, да је дневни ред иецрпљен и закључен састапак, а идући заказа сутра у 9 час^ва пре п >дне. | ДОМАЋЕ ВЕСТИ Подл ?. Нншка ,.С. Србија" доноси под тим насловом ову белешку : „Под имсном емигранта, пађоше у овој вароши прибежишта и гостопримсгва три Бугарина, који се по њином казивању зову Борђе Великов бивши начелник мшшстарства, ТенеФ 1иеФ пошта, Бојчев полицај, у Со-

фији . За све време свог бављења овде пису нашли каква занимања нити нотражили друштва у редовима чиновника, за как^е се они нрестављају, него прпстају за ђацима овд. гимназије и учитељске школе, да међу њима покажу своЈе образовање у космонолитизму и своје братство у бугарском шовинизму. Могу наши по неки ђаци имати и то чудно задовољство да видс и чују такву госноду бугарску, али образовании поштени људи немогу и не смеду се тако нонашати у месту где су иашли прибежишта и гостоиримства". * Да ли је истина. Нишка „Стара Србија" доноси под насловом „вапај" ову изјаву Младена Миљковића с браћом, бив. преставника либералне листе : „Власт среза Масуричког већ месец дана мене и браћу држи у/фитвору, неке оковане, за измишљени нанадај на Тодора Радовановића посланика из Џепа. У притвору нас полиција злоставља и сва средства принудна унотребљава да признамо оно што не постоји Храну нам нс даје редовно, а воду но једанпут дневно. Ово власт чини нчднами за то што сам ја као нреставник либералне листе заступао партију, па сумња да је нанад извршеп од мене и ако сам ја са Тодором био за једним асталом када је нападај извршен. „Ако смо криви, дело ће показати а суд надлежпи изрећиће пресуду. Противно је законима и уставу, да се над н а м а врше притисак и злоставе. Ово је не само казнимо но и иечовечно да се са нама овако постуиа. „Данас смо сс жалили Министру и тражили заштиту, и молили да се што ире спроведемо суду". Ако је у истини да се над овим притвореницима врши притисак, ако то није речено из партиског ината оида је то за најцрњу осуду. На надлежнима је да ову изјаву иобију, ако није истинита. * Српски памук у сеЛу Ореовицн срезу моравском. онр. пожаревачкаг „Грађании „јавља:" Јанко Марковић трговап из Ореовице, друга је година да чини пробу са сејањем памука у долини моравској. Он је ове године засејао само једну десетину од ектометра и добио је неколико кила гако

фииог памука да је дале.со бољи од пекадашњег „колач намука". За уверен.е да се и код нас може памук да однегује, он је две стабљике с кореном, на којима има више чаура, предао овдашњој гимназији за збирку биљака а поред тога и један завијутак очишћеног памука. „СемекоЈсје први нут засејао добио јс из Маћедоније од једног свог пријатеља, а овс године од ирошлогодишњи чаура добивено засејао и врло добро исиало. „Ми честитамо трудо.љубивости г. Јанка Марковића, желили би да се многи на њега угледају и отпочну овај производ неговати, који може многом лепу корист да донесе. „Ми би још и са наше стране препоручили г. Јанку, да овако ироизвдено семе непрекидпо и даље сеје, јер ћс се тиме исти памук тако временом да акламатшира да ће му жетва иостати поступно и у каквоћи и у количиии млого боља и сигурнија." И ми се иридружујемоовим жељама. ПРИПОСЛАНО 8А СТВАРИ ПОД ОВОМ РУБРИКОМ УРЕДНИШТВО НЕ ОДГОВАРА. Морал г. Бадера директора дувансие Фабрике. Да наведемо јошт један пример, па са овим да завршамо ову рубрику. Пре две-три године, док је монопол дувана јошт био у рукама закунног друштва бејаше неки г. Ламси чпновнпк агевтуре лозничк?. Као пријатељ г. Бадеров позајми он овоме, кад је на пруги Лесковац-Врања као иплсињер радио, неки 170динара. Г. Ламси до ових својих новаца нпје могао доћи никако. Срећом постаде г. Бадер дпректор Фабрике, те разуме се — иеимађаше нпкаквог хитнпјег посла но да се своме иоверпоиу што нре оду;к:1. Узме га у Фабрику за чиновнпка и постави га са $00 динара месечном платом за шеФа одељења за шкартпрање, у којој се служби овај г. Ламси и иротиву воље централне управе и данас наоди. Зли Језпци говоре ; да му г. Бадер више ништа није дужан. Не значи ли ово продаватп чиповничка места ? ! Узгред нека је само напоменуто, да је и овај г. Ламси странац. Нзега Је за чиновнпка монополског јошт за Блуме Фелд >ва доба увукао његов земљ к тада биншп главни пншиектор познати г Лицикас, коме је за

време лпФвровања „Кавала РеФузо" и при купорини и нри предаЈ*и тога дувана бпо десна рука. Радило се на томе, да се г. Лицикасов одбачени „Кавала РеФуз>" прими ■— али шкартирањем. Да се то усвојило, ко би други оеај носао имао да изврши но овај исти г. Ламси — и г. Вадеров и г. Лицикасов пријатељ. — Ми мислпмо, да]е дбвољно јасно, за кога би ово шкартирање у овом случају корисније пспало. М.

Вагаа Екселени,ија, У скупштпнској седнпцч од пр шле суботе, одговарао је г. К. Таушановић, министир јнутрашњих послова, на пнтерпелацију г. Срећковића. посланпка, и том приликом нанео је на моју лпчаост јаку и неосновану сумњу, тако. да сам иринуђен замолити Вашу Екселевцпју за дејствовање нуашог и брзог корака, нако би могаО на два дана доћи тамо, јер овде је у питаљу моја част, коју само на овај начин могу опрати. Част ми је нзјавиги Вам моје високо поштовање 22. Октобра 1889. Земун Нонизан Р. Вајц с. р. Коресповдент „Делп ЊусБ" Његов -ј Екселепцпјп Госаодину Савк Грујићу г.пниетру предсоднику Београд.

ЕснаФСка уредба и њено право (свршетак) Јосиф Вохор Лезер ироизведен је за калфу у Београду 8 Јула 1881 год. а приизведеа у Шапцу за мајстора 6 Октомбра исте 1881 год. Дакле био је калФа само два месеца и 28 дана па јоште није то све, но на мајсторском писму гласи да је произведен 6 Октомбра 1881 гој. а нотврђење Шабачког Начелништва гласи 26 Септембра 1881 год. и тоје јасно да је после потврђења, јдатум издатог нисма умегут. И т >је руководило еснаФ кројачкн ла га за свога члана не ..рими. —

СИЛАЗЛК С ПРБСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА (ЈАЛКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (.Писац задржава сва ирава) (61.) Мајмун је био у авлији на клупи и ту лизао своје ноге и руке, умазане сосовима и дру гам јелима, по којима је скакао на столу Кад му се весела дружина приближи, он прво утсче, иа стражару, пооле се дочепа једног дрвета; на дрвету, скачући с грапе на грану, закучи панталоне за некакав суварак и стане га дрека тако да се чуло чак на улици пред конаком. Једва у зло доба суварак се нребије и мајмун падне доле на земљу. Његови гонитељи склептају се око њега, али нреплашени мајмун вешто скочи иреко њих, Сашу добро огребе ио врату иутече преко зида у башту Ови иојуре за њим и у башту. Трчали су, дрекали, викали, пеитрали се но дрвећу, вукли некакве огромне мотке а они су гоиили мајмуна с дрвета док сс овај најиос-

ле не дочена баштенска зида и утсче на поље Госпођа се крстила — Божс чудне бруке! '1удне бруке! Рака продужи. За мајмуном послати су били жандарми да га траже. Тек јутрос кад се већ лепо свануло, нашли су га у порти код гробља. Морали су звати и.з конака онога момка што обично чува и хра ни мајмуна, те га једва он домами и ухвати. Светина се била искупила гомилама. Ишли су као на комендију. Жандармски наредник црича како су многи правили досетке и иодсмевали се Једни су се препирали, да ли је мајмун иолковник или ђенерал, кад већ носи ОФИцирско одело - Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новипама. — Право имају — речс госиођа — кад ви горе терате сами комендију с офи цирским оделом, што да се не руга светпна. Рака је причао дал,е. — Међу тим они махом попадају да су седели у соби, где су били, можда им се не би ни толико познало да су препили. Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно иентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и ј'ело и ииће, и вино их на један пут ухвати, на како јс кога етигло, онда је и падао Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.

Госпођа се стресе: Ух-х-х! чудна гада! нримети она. — Неки су заспали но клупама — продужи Рака Он се добатргао до дворских стенена иа се ту скљусио (И ако Рака ни једном речицом није напомињао ко је то он, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира). Срећом истрчи дежурни ОФицир тек га унесу у спавајућу собу. Шта нису чинили да га наговоре да се свуче и да легне у кревет. Аја! Једва допуети те му скину ципеле, па се онако обучен, а сав умазан од просута јела, прући на канабе. Кад сам јутрос добио рапорт о свему овоме, дигнем се сам у конак да видим шта је. Пођем његовој соби. Пред вратима нађем дежурнога официра. На моје питање: да ли је кнез будан? рече ми да ће но свој прилици бити будан; мало час вели, тражио је воде, а сад овога часа чуо сам га да кашл.е" Куцнем веома иолако. Не би никаква одговора. Најлак отворим врата. Баш у тај мах кнез се накашља и мени се учини да је будан. На прстима иређем дивану. Кнез је ле жао полеђушке са затвореним очима. На нољу је већ био дан, али овде у соби горела је лампа. (Наставиће се) <00>