Male novine

БРОЈ 3 <4.

ЧЕТВРТАК 2 НОВЕМБРА 1889.

ГО^ИНА »

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годииу :;0 динара На по године 15 динара На 3 меоеца 9 аинара 1В РЕТ1Т ЈОПННЈ:! Огласм ј^втгно, по потреби и са сликама.

ДНРЈВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА

ПиСМА и рукописи шаљу се ВлАСНИКУ „М алпх Н овина" Топличин ввнац 6р.^!7., на горњемЈспрату.

Оретплата мз унутр. полаже се сато код пошта

*•*«

За Бееград нема претплате — Диет се продаје на број

реш/пб се г р! ка ксд свију псштв у Ср6»|и ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ва првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИИ01ШН0 стаје 50 пр. д. од петит реда шга е штш

За сваио оглашеше плапа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 110Г0ДВИ

|Ш§0МИКМ*НММН*М»Н I т

ЗМЕ ј Дк, ЈМ1Е РАДИ СВАКИ ДАН т За мушко особље од 5 изјутра до 8 сати цре ио- @ ш дне и од 5 и по но аодне д<> 9 сатл увече. ц| Петком, недељом и сваког празника цео дан §

ЦЕНА КУПАЊ

Дин. пара 0.80

За мушко оообље у кабини од особе . . На галерији . ,0.60 @ За женско оеобље у кабине од особе 0.60 ® На галериј и 0.40 |Ц За децу од Ш година половина цене || 817 1—5 © || ЧАСТ МИ ЈЕ СТАВИТИ п. публики ради знаља да је градско кунатило уређено и оправљено како с иоља тако и у локалу самог кунатила — а нарочито снабдевено са довољно текућом еавском водом без икакве сумње као што је се чешће дешавало до нре 2 месеца Сада могу насигурно сваког увервти да је преетала она нецравда кој у сам вигае од 1 и но године триео усљед неуредвости бнвшег машиниста јер од 2 месеца до да нао није кунатиио ни 5 минута без воде лежало у нерадњи. Узимам слободу изјавити бла годарност г.г. надлежнима који су увидели ову неиравду, која је јако штетила и мене и државне интересе. С поштовањем: 818 1,1 Коста ДимитријевиЋ

о 22 динара метарски ®ат вуиова дрва, добро ухваћеиа код Делиграда навинарском стоваришту продаје Ф. Тоболар на Сатзи 810 2-3

Испод пијаце зеленог венца У КУЋИ УГРИЧИЋЕВОЈ Абаџиској улиди иродајем. Говеђе месо ио 60 иара дин. Свињско — — 70 Маст — — — 1

11 11 )1 По^ребујем 2 шегрта одрасла

ЗЕЈТИНА ДАЛМАТИНСКОГ сасвим чистог и Фина у кантама по 20 кила, добила је на продају комисионска радња Хаџи Томина на малој пијаци. 812 1-6

816 1-3

Ник Г. Вуловић месар

ЈООООООООУ^ООО^ Ф у кафани < Код Позоришта | л У 0 од данас па сваки дан Ј Ф вечерња забава са пе-0 1 вањем и свирањем 0 0 814 0 оооооооооо оооР

НА моју славу 3. текућег иије ми могуће примти посјете. Јова Ђор/јавиК. аудитор. 819 1—2

ПЕНЗИОНАРИ — АДВОКДТИ Американци пе трне Хинезе у својој земљи; Француски се радници буне нротив немачких II игалијанских радника; у Румунлји и Русијикраге Јеврејима нрако на слободан ра г а у Србији, па још под владом слободоу .';ше иародно-радикалне странке, тражи се, да се пензибнарима закрати да могу бити правоза стуитшци. Све су то појаве нагонске борбе за опстанак; свуда груГ>° иитање о комаду хлеба! КС јчч ' америкалски и Француски републиканци штите животне интересе својих земљака од нретеране стране утакмице, то је лако разумети: народност је капија кроз коју се улази у човечаи ку заједницу. Ниједонекие мучно разумети ни то, што се, ттонегде, и Јеврејима ограничава право на слободан рад; јер, што год пеће да се својим животним ннтересима издвоји од оигатих интереса, то се самим тим из гања из те животне заједиице. Али, какве су то огромне користи, које би требало да нагнају један народ, да адвокатима без кл јената тражи муштерију ето то је што не можемо да разумемо. Хајде, да се, за часак, ставимо на уско партиско гледиште. И онда, руку на срце, ми отворено призиајемо, да радикачи имају данас нрвенство, и према либералима и према напредња цима, на сва места државне службе и за све послове, које држава треба да изврши, као што су лиФерације, предузећа разна, и т. д. Ми не ћемо, за овај мах да питамо ии за научну спрему, ни за таленат, ни за осведечену способност. Све то треба да дође тек по ле дипломе, која се добија уписом у чланство слободоумне народнорадикалне странке. А тако је и право да буде. Зар нису тако радилн и либерали и ианредњаци? И нгга ? зар после толико дуге и очајне борбе за радикална на-

народиа права; зар после толиких прескупих жртава. од којих се ево створила ова висока нолитичка иирамида, која је узнела радикашу партију па власт, — зар носле свега тога да се онет траже не ки услови од ирекаљених бораца за народна права и иолитичке страдалнике ? !! Не, доиста, ми све ово може мо да разумемо и само иажљи-<о пратимо ток и развој догађаја, обузети неким сграхом, да кака невешга рука нре времена ћасу не изврне. А 1епг 1хшг, радикали имају нраво, дакле, да данас они све најбоље знају, да су иајвреднији и најпатриотичнији, кад је реч о државпој служби , и о пословима с државом! Ми им све то, без спора признајемо Али, поред све добре воље, ми им не можемо одобриги, ии њима нити ик јо| политичкој странцп, да ради нартијских циљева иападају на нриватна нрава грађана, и да се зову слободо умнима кад назадњачки хоће да раде. Не можемо да трнимо њихово самохвалисање како нас у напред воде, а овамо нас силом у средњи век гурају; да се величају поштовањем закона и уставних и парламентарних начела, и поносе ноштовањем закона и уставних слобода, а овамо газећи и преко Устава и закоиа, уредиике листова полициски казне за новинарске члааке; да се, најзад хвале несебичпошћу и одапошћу интересима народним, а овамо раде чисто за себе и своју рођену душицу. Забрана да иензионари не могу вршити правозаетупничке послове не може се иомириги ни са слободоумл>ем ни са начелима на којима ночива сувремепи друштвени политички живог. Од средњега века па овамо шириле су се непрекидио границе слободнога личног рада, а све се више сужавале границе државнога утицаја. Некада, држава беше само циљ, а личносг срество његово. Данас је обратно, држава је ту да руководи и потномогне свестрани развитак, личности, у колико то ова сама собом, у друштвеној заједници, не може да учини. Привилегије стаЈЕсшке