Male novine
БРЈ 330.
НЕДЕЉА 19 НОВЕМБРА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗМ С8АКИ ДАН
БРОЈ 10 П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 30 динара На ио године 15 дивара На 3 месепа 9 линара Х.Е РЕШ Ј0ШЈ1 Оглас јбвтино, по потреби и оа слинама.
ПиСМА и РУКОПИСИ шаљу се ВлАСНИКУ .Малнх Новина" Тоадичин венац бр. 17., на горњем'спрату.
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА
Претплата из унутр. полаже се сато код пошта
За Бееград нема претплате — Лист се продаје ка број
Претплата ее прима код свију псшта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страки од петит. реда 20. пр. двн. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ЛРИ1ШСЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит редаШШЕ ШТШ
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕИИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ
квалитета деном.
ТРГОВИНА Петра ПетровиЂа на Теразијама Добила јс разних врста енгелеских каљача од гуме доброг , и продаје умереном - 887 1—10 дуката цес. дају се под интерес на нмање у средннн вароши Извешћа даје М. Миловановмћ. адв. — 3—3 у књ. Михајловој улици КАО ПОЗНАТА I РЕДА ШКШ ИГРЛЊ5. Блетоја Ж. Јовановића, от"очела је часове од 5. новем. у кући Шоповићевој преко одН. Банке. За унис пријавитн се у трг. г. М. Ристића кнез мих. ул, у дуванџ. код „Гардиста" или у самој школи 834 4—6
)
АКМЈЕ добре клековаче има на иродају. Цена умерена.
Бр. 867 3—3
Упптати код Дммитрија Перовића гвожара на савп.
Добра стар црна неготинска вина
у Флашамч, на аков и на иише, има на продају код Мпјајла Кр. Петровића Спмана ул. бр. 34. испод гл полии. 889 1—4
силазак: С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА ВАЛКАНСКИХ НАРОДА кСЗБСКА II готова је и може се добити у књажарници г. А. Пурића, и код свију књижара у Србији ио I грош свеска. Ко се претплати на прво коло> 25 свезака, и пошље 5 дин. у напред, добија корице за исто дело израђене од финог енглеског платна бвеилатно. ишли него што сам принции налаж а , онда је уставност у неку
Не велимо, да се то хотмино хоће да чини, него замишљамо,
руку притешњена те ће спона;да је парламептарност новина у
П,
јку&1л1 ^шдј јгјегт
Р О Т -ЈГр књижари А Пурића у Београду. :
између уставности и парламентарности олабавити и лакосеможе једно с другим сударити. Тесногрудост опих, који су нозвани да негују, оснажују и чувају уставност од свију могућних штетних уплива, може ако не одмах а оно кроз најкраће време, да поремети основ усгавног живота у опште, па нехотице да убрза другом једиом животу, који личп иа нешто друго
нас, те се ие обраћа она нрава брига и пажња како би ее уставни и парламентарни живот бабарар одгајивао у оном духу и нравцу, како то већ давно видимо у других нанредних народа, где ,је ово двоје тако рећи символ вереНа здравом основу заснована зграда уставности денеће благодатне нрактичне резултате, а |сваки противан рад, долазио од
I владе или скушнтине, наноси ]ак Кад ово спомињемо, ондахо - вред уставном и иарламентарном ћемо да уђемо у нашу скуп-1 жнвоту.
штину, те да у њој, као дому где се делом, речима и понашањем увода и остварује и уставност и парламентарност, уве римо, да ли досадањи рад од
говг
Нашем двбром и непрежаљеном еину Ђоиици даваће мо шестомесечни парастос у четвртак 23-ег Новембра у У часова ире иоднеуI{ркви Палилулској Ожалошћени Отац Јован А Живк >вић Мати Јелена - 885 1 ?>
Скупштина и уставни ншвот Мма ли кога, ко се није радовао новом уставу, има ли кога који није замишљао, да ће иарламентарним животом, ова красна и драга наша отаџбина коракнути у свима правцима јав ног живота напред и стећи право као друга у коло културиих и нанредних држава, код којих је већ давно одомаћена права уставност и иарламентарни жи вот. Нема. И доиста нема. И онај који је иокретао и онај ко је замизамишљао као и онај ко је једва нешто схваћао уставни и парламентарни живот, били су одушевљени и иодгрејаниистип ским патриотизмом, да се и уставност и иарламенгарност унесу у наш јавни живот, како би кроз све дамаре и крвне канале нашег друштвеног слоја, нрогекса чила и неномућена крв нове слободне уставности. Борба вођена око та два приниииа била је и дуга и оштра. Надмоћност и увиђавност народа, однела је победу. Правило је, да и плодове својих папоршо. трудЈша жил,
или се она и у колико удаљава од тога и зашто. Ми признајемо, да је садања скушптина прави израз слободних избора, на основу устава. Прнзнајемо и то, да њен склон може одговарати нарламентарности. Признавајући то двоје с правом смемо упитати, да ли се развија нарламентарност у оној мери, како се уставом и начелом слободе тражи.
И влада и скуишгина имају подједнаке дужности. Блада је у чешћој прилици да греши противу устава, а скупштииа, ако томе не стане Јци Ј л. V ЛЛ *ли. * и одобрава грешке владине, те тако обаје наерћу на уставни принцип. Да ли ових појава већ има у нашем садањем уставном животу, није место о томе сад говорити али, да се од тога треба јако клонути, неће нико порећи. Није нам никако намера узнмати у заштиу скупштинску опозицију и све ово што смо-рекли, то је у јединој и чистој на;мери, да се навикавамо усгав.
Нама се чини, да се ово но- ј Н о радити и иарламентарно жи следње не укорењава онако, ка- ј вети.
да ће бити чврст темељ и базис будућег парламеитарног жрвота. По уставу ујемчена је мањина изборна могућност, а то ће рећи, н онозицији гарантованје улазак у скупштину. Кад владајућа странка има своју већнну, без које не би могла парламентарним путем доћи на владу онда има све, што се уставом тражи, али, није довољно што има своју већину скунштинску, него јој известан иринции налаже, да не само трпи мањину, него да и њену гарантност очува и не да никоме на њу аасрнуги или јој прааа суЗИТИ ЕЛИ окрњити. Ми нећемо тврдити, али морамо спомепути, да опозиција у еадањсј ванредној скупшгини, нема шдједнаке нракгичне равноирашосги и слободног нар-
То двоје дужне су све владе без разлике и чувати и одома ћавати. Ми смо наше казали.
Но, ако прохтеви буду даље |ламент1рног кретања.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Манастир Дечани. Бечкој „Пол. Кор. к јављају из Београда на основу поузданих извештаја, да напад Арнаута на манастир Дечане није учињен у цели нљачке, јер манастир не може даизазове такву жељу но ноглавито на личност архимандрита манастирског, Рач>аила, који ј е аркаутска иасиља у околини Деч;ана увек достављао турским властима и тражио њихову заштиту. Тиме је изазвао највећу мржњу у Арнаута. Цошто су архимандрит и сви калуђери благовремено побеглн из манастира те нх арнаутски напад није ј ту затекао, Арнаути су се иовукли I НО пуСТОигЧгИ ов&ј »СГСОЈШШ! 1ШШ1тир. Али су у толико дивлЈачније Арнаути беснили у околини, сагоре