Male novine

рилаовим путем Једно опасао начело, отворида овим кључем вуата кроа која би брзо прошли и сви остали рударски предмети и многобројна рудишта у којима се они налазе. Ј1ако је поправити и оборити једну погрешку којуучини један министар. Мало воље и један потез пера па доста. Али права стечена и добијена директво путем скупштане тешко јс унпштити. Па и да је лако, као што вели „Дн. Лисг", оает као шго знамо из пскуства пралачао скупо кошта. Но и дг не кошта скупо и да лема рударског законикг,- но да .је сам зак«н о потпомагању иидустрпје, зар је вла ^а обвезана да кад јс ннко не бије по ушима, да и нова иредузећа ради по законима који су пггетни и оеуђени од сви ј у паметвпх економа и индустрнјалаца ако мора да п штује_ права већ на освову њих стечена. То је жалостан изговор. ,1а хоћу-да закољем еквиомски живот народни зато прво што су већ други направили за то нож и што су други богме мало и нриклади већ тим истим ножем. После, тај нож ни најмање није н не може бити штетап, Јер има закон који одобравада се њиме коље. Инајзад, једно што је легалан, а друго што на њему не^пише нож за клање но „за потномагање економског живота пародног" нека се наши иријатељи не устручавају да нам одобре, да ]Биме мало и рударство прикољемо. Нанослетку рударство дударство, енчси бир индустрија велите ви Оваки изговори само су кеђу децом добри. Озбиљни .људи испитају сваку ствар којом оће да се користе, а они који су!,иоред тогапатриоти и поштени, веће се никада нослужити једним сретством, макакодаје оно легално, ако се тиме штете животни интереси народни у корист гг&чвжипана, па били они домородци а камо ли странци, који су умелн вешто да св01 е .»итарлдд т> - јг о а МЈН31в -р6С6 Н6КИХ домородаца Да је закон о „потпомагању индустррје" штетан но здрав економски развитак народни, уводећи систем индустријских монопола, о томе имаћемо мало примера и код нас, а ниједна Ни старија а ни млада држава немага у оној Форми и онаквог какавје код нас. Онјетребао да надне т. ј. његово монополно начело иосуђеноје да падне према новоме нројекту који је израдило мин. привреде и која је ушао у саставни део рапорта, која јеминистар тво у самом почетку ове године однело било нијвпшем месту као

п

скицу економског ирограма Србаје*.! Дакле ту осуду изрекли су људи који су имали годинама нрилпке, да; прате развитак наше индустрије и њен уплив на економско стање у земљи, као и развитак индустрије у другим нарочито млгђим земљама и услове који су оаај напредак изазавали и потискивали у напред. Ти људи међу којима ј *е био и садањи министар привреде као начелник оделења, тражили су дасесрпској ивдустрији даду друге помоћи и олакшице које ће је ие само моћно помагати но и множати, Тражили су да се укине монополан систем за индустрију који под закриљем своје ладовине, само индусгријске печурке ствара. А индустријске печурке господо тако исто брзо угину и по-; вуку за собом у прОпаст све оно што се је око њах подигло, чим^ се дигне монополиа ограда као под што угину печурке кад се дигне трулг пањ иза чије су ладовине оне поникте.. Само нска је ааконито па кад нема шта друго добро је и ово мало печурака велите ви. Морамо признати ^да нас је мало зачудило кад смо приметили да о«и заступнпци „светлости и сдободоумл >а" тако воле произво^е мрака и ладовине, али баш кад воле морамо им ту нову пасију оставати. Само им морамо праметита да индусгријске печурке могу за.њихи оне које они заступају бити врло добра храпа, ала да су иездрава и недовољна храиа за пародно тело, па ма рескиралн да нам је иоред „гледишга" и укус наш „застарио". Ма не само да се надамо да мпнистар привреде после његовог пОтипса у поменутом рапорту неће вашс сервирати скупштаии индустрпјске печурке ио да ће јој поднета израЦ-вич :д»вгв ттројокч! оои >на о «лтпстагању пндустрије, из кога је истиснуто монополско начело, и т>> ноднети пре но шго пзнесе »ахтевв бпти имајућих монополџија. УеДегето. 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Прогнани. По вароши се говори, како је влада прогнала преко границе наЗОО досељених Црногораца, који су почели властима правити ненрилике. Ми чисто не можемо да верујемо овом гласу, али га ипак по нашој *) Види „Отаџбину" ва Март, Анрил н т. д. ове године.

дужности бележимо онако како смо га чули, очекујућп од владе потврду или деманти овога пронесеног гласа. Надати је се, да се овај глас неће обистинити, јер се добро сећамо каква се осуда сппала на владу, кад је пређашње једне године нрогнала на неких седам Црногораца. Оболео. Г. Алко Бр. Ђ. Нуша, „ппдначелник" министарства спол.них иослова у политичком одељењу, како га познаница зову, оболео је од неколико дана и не дозази у кчнцеларију, 301г че г а су иослови јако застали. Пријатељи г. Нушини јако су се забринули да не болује од нове болести „инФлуенце". „Вонту у бзограду", тако се зове бедешка коју је пре неки дан донео „Д. Дист" јавл»ајући да ће Бонту, аво затреба, доћи и у Београд да потврди изношења^„Моп Аппа-а" у ,Бомбама". А одмах испод те белепгке етоји друга, да се образовао неки одбор, који ће скупитп нрилоге за потребне трошкове да „Моп Апн" оде до Париза те да прибави потребне доказе. Не знамо која. вест у истини поетоји, јер ако је Бонту обећао дати све доказе па чак и сам доћи у Беогрчд, ако затреба, онда каква смисла има да се „Моп Апи° иетља чак до Париза ради набавке доказа. После како се ова последња вест „Д. Л " слаже с тврђсњем „Моп Ат1-а" у „Вомбама" да он има у

ложено цреко 300 корпа разне врсте. Све је то рад сироте деце, коју васнатава „Друштво за потпомагање и васпитање сироте и напуштене деце". Изложене ствари могу се и куповати. * Нов лист. — Дознајемо да ће г. С. Видаковић иокренути нов полнтачки лист од1јануара 1890 год, * Приспела. Прекјуче експрес возом приспела је амо сестраЈБ. Величанства Краљице Наталије, * Пропутозала. Истам возом про путовала је и иринцеза Клементина са својом свитом 31 Бугарску. * Народна Скупштина, како чујемо , распустиће се за божићне празнике 18 о. м. а састаће се опет 14 јануара. * Оздаааља Г. Ранко Тајсић, наро-, дни посланик, који је у по следњ време био јчко оболео, на путУ је ое здрављења, а шјош не сме напуштати постељу. * Грозница У Београду је јако овлакала грозницл с неком досадном кијавицом, Куд^го* се макнете, чућете како се свет тужи на грозницу и киј шацу. У самој војној академији, како веле, разболело се од грознице 30 патомаца.

рукама нотребае доказе. | Зрањска »Фера, кало смо сазаала Све ово не даје карактер веро-ј у минастарству слољаах послова, ватности тврђењима у „Бомбама", и сзртдће се повољно по Србпју-

сва је прилика да ће се потврдпти глас, којисеод неколико дана нроноси по вароши, да су „Бомбе" написане онако на памет. Ми се у оцену оних тврђења не1;емп упуштпФИЈ—двн је на „Моп АгаГ-у" да на суду докаже њихову истинитост, у ком случају ми ћемо први осудити свакога онога, који је за рад својих личних користи >влачио земљу у дуг и несреће. Дотле, нак ма 1 јСмо верчо бележити све што се о томс чује иа „Моп Анп" и даље давао изјаве како се зна „чије су „М. Н." и кога оне заступају". * Нзлажба у кући сиротие децв У недељу, 3. ов. м. у 10 сахата пре подне отворена је изложба корнарских ствари, које су радила сиротна деца у овоме заводу. Прпстуц је бесплатан и свакоме слободан. Изложба ће трајати 14 дана. Биће из-

Преговори Између српске владе и друштва за монопол соли отпочеће ових дана преговора за нзравњање * Шта ћутите ? Мп смо пре неки дач долели извеппчј бугарске полузваничне „Свобо*е" о убнству српскогд грађанана Дпмитрија Јонпћа и тражала смо од владе да и она о томе поднесе пзвештај преко својих полуслужбенвх листова. Владн ћути а нишга пе говорп о томе, те је онда сва прилика да је извештај бугар^ког полузваничног листа истанат , а ми не знамо разлога томе ћутању, >!' Одложвн претрес. Јуче је бао трећи дан претреса оптуженпма Даници Орешковићки, Јовану Карајанковићу и Милану Богдановаћу због браколомства. Испитани су оптужени

Д8А САВЕТА ПРИПОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) Бајбак црекиде говор и окрену се на страну да кришом сузе убрише, које му беху потоком грунуле из очију. Пошто се мало умирио, окреау се и продужи: — Та већ о томе пе треба ни да ти говорим: ти и сам све то знаш као и ма — та нас знаш све скроз.... Нека ти је хвала, наш мила Иване!... И ту добри газда загрли и ндљуби своју верну слугу.... Ивану у три маха грунуше сузе, а не па дагае ни на ум да их крије и брише.. . — Али доста је! рече економ; поплакасмо ј мало, али пе могадосмо их улдржатн... А сад да ј

гледамо за чим смо. Ту Бајбок опет мало поћуга, на настави : — Иване ! Ииаш ли ти потпуно вере у мене ? — Имам ли вере у тебе ?... Штј говориш то газда! Та како не бах ја пмао вере у тебе]? — То ми је мнло, Иване, томе сам се п надао од тебе... Кад дакле имаш кере у мене, онда бала ти хтео пјшмити од мене на растанку, два добра савета ? — Гаео и весело, газда; како не бих хтео Још ти се обећавам: да ћу по њпма и поступати.. . — То ми је јотп милије, Иваве . .. Слушај дакле!... Ја имам тебн да даде* у имо твога трогодпнњчг а лука хаљцу и двеста рубаља' Је ли тако ? — Јесте. —■ ■ Е лено! Хоћеш ли ти Иване, кад велнш да имаш вере у мене, да у ме то тих новаца, примига од менн два добра савета?.. Кад будеш кући својој стигао, ти ћега се, Иване, а сам уверити : да, су тп та два моја савета, вредила тих поваца.,. Но, говори!.,. Хоћега ли, пли не ? . . . Немогуће је готово на замислити: к.чкавје утисак учинио ово пптање ва Икана! Бао је

Формалио п »р»жен !... До душе, он је слушао да људи за добрам саветима иду бог те пита куда, долеко; исто тако њему^је бало ознатпо да се адвокатама грдне суме пла! ају за савет, а опет пз новина му је бало познато и то, да у свама државама пма свакојаких саветника: п титуларних и разних другах, који вуку велике плате п свакојаке награде; Бајбока је он већ савршено рачунао у нпшта мање паметннје н глупље, од свију и разних других саветн жа: Тоцорков је био потиуно уверен о часности Бах бокмвој и дубоко је поштовао њ з л'0ву вчсоку му дрост; — али ппак, при свем том — неочекивана предлог домаћинов толико га је задввио и збунио, да носле дугог премишљањз једва најзад одговори: — Е баш си ме, газда, бацио на големе муке !... Тако је 5 ја вадам да ма се смејеш; па н јесте б-^ље увек сс смејати , но плаката .... И на лицу Иванову беше изражена сва збаља, за коју у опште може бпти способан је дан Вологођанин у сличноме ноложлју. Мећу тнм. Бајбок се беше престао смејати; он свеч-но цонова Ивану свој предлог, а тиме га потнуно уверч, да се он баш заиста не шали. — Та са три годвпе поштено одслужио