Male novine

Др. Л. ШлиК вели, да ј8 сумн ; коју је одбор иредложио за ботан. батпту, довољна за ову годину. Даље всди, да је пдата лекарима сувише мала, и као такву је одбвцује. Мин. иросв. вели да руска к*тедра постојн на В. Шкоди (само нема прОФвсора) с^тога је треба избрисати из буџета, а односно ботан. баште, веди да је одборска уштеда сувишиа. Суму за ботан. башту скупштина нрими по предлогу минмстра, а суму за лекаре на В. Шкоди одбаци. В. РадовановиК предлаже да се укине додатак ректору богосдовије, ношто има стан, огрев и т. д. Мин, иросв. вели да од кад је богосдовије, тај додатак постоји и да је према раду ректоровом још п мали. Ћирик и Т. К. Скасић су нротив додатака. Мин. аросв. вели да према одговорности, није ведики додатак. Сјрећковмћ вели да је са свим јасио објашњење г. мипистра. Л. Лазаревик ведп да се не може одузетп додатак ректору, пошто сви директори ннжих завода, који су с аим у једном рангу имају додатак. Известилац брари одб. преддог. Скупштина реши да отпадне додатак ректору. МашиИ тражи да се ирОФесорске повишице смање. РужиИ не одобрава укидање додатка бележвицама и библиотекару. Мин. иросв. одговара Машвћу да је тај буџет увећан, зато ппо су установљеие пеколико виших гимназија. 77. ЂорђевиК пита мин. од куд сума бедежника пздоси 2,273. Односно додатка бибдиотекара, мисди да треба да буде, пошто Јв великн посао. Скупштина прими прочитане суме по преддогу одборском. Известилаи, прочита и остале суме скупштина прими. „• • X . ~ ' Г ^ Ј/ОЈ.0. минист. просвете.

Предааи се на дневаи ред. Претрес буџета мин. нн. дела. АванумовиИ вели да је прошлах год. био диспознциони фопд 60,000 дин. кад нпје било консула, а сад је 100,000 дин. зато мисли да треба смвњити на 59,000 дин. Ћг/риЛ вели да треба и више одобрити на ту цељ, те да се путем књиге без тоиа и пушке уједини српство. Пои Вогосав за преддог одборскп. 77. НинолиК је за 50.000 дпн. МашиК предлаже да се укине благајник минист. иа. дела као кепотребан. Сретеновиб^ вели да није место да се ова позпција претреее овде из политичких раздога. 1 М. ПетровиИ је за предлог од- ј борски.

Лешјанин је чрогив сума за исх р а н \ д и в Љ а ч и у Роготу и Крагујевцу. Ммн. фин. вели да се не може дивљач на један пут распродати, а. дотле је треба хранити. В. Радовановг&х сдаже се с поп Марком. СребковиЛ вели не уклпњате чувара парка мин. фин. што ништа не ради, а хокете да укинете установу која поетоји нре 60—70 год. ПрокоаијевиУх вели да је у очи Никољ-днео видео пуна кола срна идући од Лопдона ка Ристићевој кући, на да не би и остале овако прошле, бол^е да их распродамо. Окупштина примп буџет минвст. Фанансије по предлогу одборском. Оретрес буџета монопода дув»на. Мин. фин. вели да ће стање оста-

Скупштппа прими по преддогу I ти по старом ? док се не донесе заодборском. ' к<)н 0 монополу дувана. С овим је свршен буџет мин. ин. | СрековиК нредлаже да се иређе дела. ; преко буџета, док се не вотира нов Претрес пројекта буџета минист. јзакон. уну7рашњих дела. | р ш ПоаовиИ брани одборски преддог. Код позицвје два инспекгора П. : АвакумовиИ велн да чист пршод Пиколпћ преддаже да се укпну та моноцода Д у Ванн , Н ије 8 милијуна звања, као непотребиа и због уштеде 19000 дин Мин. фин. вели да се из буџета

Г ј^ Ш редовни састанак Уторак 12 Децембра Састанак отворен у х / 2 5 нас. по нодне. Предселавао г. Катић. Бпда ]су сва гг. Министри сем Ђурића,. Секретар Ружић нига протокол БУ1 састанка.

Извесислац брани ту исправу као нотребау за контролисање подицијских лдасти. Скупштина прими по преддогу одбора. Код санитетскОг Фонда Авакумовпћ чини напомену, да је иотребан таксатор. Р. Миленкови/1 сдаже с.0 с у\вукумовићем. Известилац не пристаје на то. МашиК вели да је ^потребча контрода рецепта апотекарских такса, због слротиње, која незпа да ли !је по такси иди преко такее напдаћено. Код санитетског савета Машић нредлаже да се укпне награда члановимма савнтетског савета. Скупштина пними по одоорском. С овим је свршен претрес буџета минист. ут. дела. После одмора. Претрес буџета минист. фин. Код суме под IV М. Нетровић предлаже да се сума за набавку хране за дивљач у Роготу, Крагујевцу, и кошутњаку избрише. ЈоксимовиК против уштеда код плата практиканата мин. Финансије.

јасно види да је чист нрпход монопола дувана 3 мпд. и 800,000 дин. а тврдим да ће пдуће год. бита и већи. Пристаје да се персонал неће мењати док се закон не вотира. НесторовиИ вели да мин. фин. и његов управник монопола Пачу, од како је монопол прешао у држ. руке, рукују с моноподом п'1 својој вољи, па отуда онај батаљон чииовника у моноподу, с тога је ои противан буџету монопола дувана д к се з-акон не вотира. Скупштпна реши да се пређе на решаиање буџета моиопола дувана у ноједпностима. АвакумовгЛх мисли да плата управника монопода дувава, не треба да

Ч ППП дпп.

Р. Ћ.иленкови11 мислп да плата од 10.000 дпн није велвка. СреЛковиб преддг«же да ссновна плата унравника буде 5.000 дин. а додатка вели, дајте му колпло хоћете, само да нема велику пенсију. Скупштана примп по предлогу. Известилац прочита и остале суме и скупштина прими, с тим да персонад остане исти до новог закона.

С 1.вим је свршен буџет монопол дувана. Седница трајала до 9 час. по аодве, ИЗ БЕЛА СВЕТА — Атвнтат ка чановника. Пре неки дан десио се у Паризу овај догађај. Емил Рукс, ше® денартманских послова у сенској нреФектури, убијен је у 11 сати пре подне у својој канцеларпји. Убицн је име Ђорђе Ропад а има 29 година. Избацио је три метка на Рукса који је живео још четири сата. Рохад је од 1868 био чиновник сенске иреФектуре и освегио се своме ше^у, јер га је овај ту скоро укорео, Други не верују т ше разлогу и држе да је Рогад аомерио памећу. Убица је рекао: „Ја ћу моје разлоге изнетитек доцније." — Брачна трагедија у Лепоглзви. „Ођгог" ппше: „Надсгражар Алберт Мајерон, родои из Вараждина, бао је у земаљском казненом за»оду у једно и браварски нослОвођч, а ту је дошао дањске годане из казненог зав >да у Штајну са својом суоругом, присталом женском. Оиа се у иоввје доба пустнла у интимније љубавне односе с хвнсенпчкпм стажаром Ш, који је код њах био и на храни. 0 тим односима ироносали се које какви гдасови ади Мајерон сматрајући своју жену за поштену, није им веровао, док му, два љубнвна писма ие доказаше све. Дошлоје пре векп дан — до суда у Иванцу пред којпм је М. своју жепу и злоставио, кад су му показали љубавна. ппсма.Најзад се иомире, Претнрошлесуботе у 7 сати до^е М пз завода кући, нађе жену у соби п испали један метак из револвера према рамену, и рани је. Она појури вратима, али он пред некнм људпмаиснали и другп хитац и ногода је у срединулеђа, а трећим метком у крста, на што она п п дне мртва. Ово тане прошло је кроз трбух и зауставило се ш)д еожом , па је јамачно убпдо и осмомесечао дете у трбуху, јер је била тешка. Пошав натраг у собу, испадп четврти хитац у себе, ухватп се за срце п падне мртав. Све се то десидо за најкраће време а као жртве нале су три ду.ае. М&јерона сви жале као иоштена човека. — Убијен електркцитвтом. У Толе^у, у дрлсави Охио> убио је електрицитет некога сгакдара, кад је на крову пеке куће мерао стакла за

подлиота:

СИШДК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (71.) Но г-ђа СоФија, као да је ногађала ове мисли мужевљеве, држећи се за кваку, она рече: — А оно што сам ти мало час рекла, оно је онако. То слободно знај, и иромисли мало о томе! Што год ви више не дате, други ће све више дати! И њин је изговор лак: „Тако су га други васаитали!" А вама ће бити тешко да се оправдате, за што од дечака који је дошао у ваше руке мек као восак, нисте могли начинити добра човека .... молим те, зете, помогни ми

и ти, обрати се она Ратку — Поткрепи и ти моје мишл>ење да је ваш спас у томе, да од кнеза наиравите што боља човека. Рекав ово г-ђа СоФија рече збогом и изађе. Растислав затвори врата за њом и врати се Раки натиурен. — Не знам шта јој је данас — рече он, као да се хтео извинпти пред Ратком за неупутности женине — Још ми никад није овако говорила. Но Ратко га предусрете: — И знаш ли шта — рече Рака — она има право. — Како има право, — чисто се продера Растислав. !Га има право, тако са свим просто ! Она је сама лепо рекла: што пе дамо ми, даће други; и што год кнез буде раскошнији, порочнији, све су већи изгледи да ћс он узимати за министре л^уде слабе и ншптавне, који Ке му чинити по вољи. Знам, али не треба допустити да таки људи дођу у ближи додир с кнезом и да стеку уплив над њнм — рече Растислав. — Не треба дати, али докле се то може бранити? Донде, док кнел хтедне слушати, Кад једног дана њему прасне ћеФ и рекне: „хоћу сад овако 1, како, чиме ћеш га уздржати

— А! не иде то баш ни тако ! Не може он сам извитп на једну страну, кад сви ми стојимо сложии на другој страни. Само ти пази да ми увек јавиш ко с њим долази у додир. Између Растислава и Ратко развио се дуг разговор о свима потребним мерама, које ваља предузети да се од кнеза одстране сви „опасни елементи" као што су се тим општим именом називали сви они, који су могли на кнеза утицати у другом нравцу , противно намерама Растислављевим. Ту су потанко биле оцењене све прилике, Поглавито је свраћана пажња на ове две околности: Кнез је млад човек, код к га се тек сад развијају мушки осећаји и наклоности. То је најопасније доба, кад би кнез најлакше могао погпасти под уплив какве веште жене! С тога на ту страну треба особито пазити, и тај утицај сачувати у своју корист. Друго, стари консервативци иочињу,Јсе прибирати и мешкољити, они као да нешто спремају, као да се нечему надају; на њих треба живо мотрити, да не не дођу у интимни додир с кнезом. За сада то су сматране као две најважније етвари.