Male novine

стре продседнике; српске допломате, који се у Веограду налшили буду; министре на расположењу и мннистре саиетнике и генерале у пензији; предсе,»нике и чланове касационог и апе лационог и ирееседнике првостепеног и трговачког суда; председника ичланове Главне Контроле; ректора и проФесоре Велшсе Школе, директ.)ре средњих гакола и управитељацу Више Женске Школе; више чиноввике грађанског реда, и то : Из манистарств 4 нравде: начелника одељеља илн његовог застуиника; Мз министарсгва нросвете н црквевих ппслова : начелннка одељењ:. за присветне послоле, библиотекара Народне библи!'Теке, управнтеље штампарије и «ародног тозоришта; оастора евангелске вероисповедп. Из минпстгрства иностра ихдела: начелника одељења или њег>>вог застуннвка, благајнвка министарс^ва, српске нонзуле (а..тивне) који се у Беогрнду налазиди буду. Из мивистарства унутрашњнх дела: вачелнике одељења или њихове засту^^ннке, иншпектора санитетских заводо, иачелмика београдског окр. Ис министарства Финанције: на челвик« одељења, или њихове заступЕвке државног правобраниоца, уиравника народног зајма, надзорника царинарнвца, нреседника порескеу»:раве, директора уираве монопола дувана, царвнара београдског. Из министарсгва грађевина: дпректора желе;:нвчког одељења, начелвике одељења пли њихове заступнике. Из мшшстарств^ нар. дне нривреде: начеливке одељења ила њихове заступнике, управника Фоедова. Упрпвитеља вароши са преседником в одбором београдске општинс и свештенством других разввх верогсп "Ведп. У 12 х / 3 ОФПЦирскн кор. Примедба: ири додаску у Двор кола ће улазпти кр. з капију до нсвог Двора, а взлазиће кроз ону до минвстарства * Пропале Вароши Јагодина , Г. Милановац и Лозница пропале су у нарОдној скупштини, јер је решено, да те вароши не буду окружча места. * Иротвран. Управа вар. Београда протерала је јуче у Бугарску г. Давида Шпољарића, сарадника „С. Независносги".

* Стање водв код Београда за 20 Фебр. 1890 године: Код главне Царпнарнпце 2-42 метра. ! Пролаз исиод моста желез. 11-58 мет. Опала је за последња 24 часа 0"3 сан. <2- <!&• ! Народна Снупштина 83. РЕДОННИ САСТАНАК ДРЖАН 19. фебруарл Председавао г. КатиА. Бнла су сва г г. министри сем г. Милосављевпћа. Секретар ЈоксимоаиЛ чпта протовол 82 састанка, г. ЂорђевиК молбе ! п жалбе и пгтања Љ ЈоксимовиКа па мин. ун. дела, да ли му је позна; то и шта мисли предузимоти против тога што је пропала Фирма браће Солдатоваћа из Нодриња предузела посао од 50.000 дин. п чпме масли надокнадитп тај губнтак. Диље прочита ^каз Крал> Намес ника, којима се озлашћује мин. ин. дела, да поднесе скуншгини иривремени Трговачки уговор између Србије и Велике Британије. Прелази се на дневни ред. Мин. ин. дела олгок^ра на интерпелацију ГенчиИа, односно ухапшења срп. грађанпна Цветва Стојановоћа, м( х. са В. Чуке. Ире свега вели, да ово нпје интерпелацаја већ оптужба и дајемислио и да не одговара на ову иитерпелацију, али једино пз разлога што је г. Генчић ирви пут посланик решио се да му одговорп. Вели, како је, чим је ухапшен Цветко тражио <>д срп. ^аступништва у Софији објашњења о д н о с н о тог ухапшења. Српско заступннштво затражи објашњкње од бугарског мин. ин. дела, а он одговори, да је Цветко ухапшен због ризбојнлштва, кОје је извршио вад неким странцем 1888 г. Поеле три месепа, затражи понов ) да се ства;> убрза, а бугарско мив. затражи д казе о његовој вевиности. Ја затражим доказе од зајечарског начелства и оно прибави нз којах се види да је онда, кад је извршеко злочинсгво био код своје куће. Па пошто он није после овога пуштен, срп посланство у Софијв затражи понова од бугарског министарства да сс пустк, а оно одговори, да се не мбже пустити док не поднесе тужб; апелационом суду. Из свега овога впди се да овде

нити има лаоавости нити н емара мннистровог. ГенчпА вели, да не тражи од г. министра да га учи како се пише интерпелација, а односно онога опроштаја, што сам још млад скупштинар, имам дд кажем т.>, да не тражам опроштај. Навода како је Цветко један од пајугледвијих грађана велико изворских; како је одличаи Србин, јер је учествовао у сва три рата. Не задовољава се одговором г. министра, пјто није предузео одмах потребне мере да се Цветко ослободи, него је само питао срп. посланство у Софвји , што га бугар -ка власт држи у затвору, а кад оно одговора да је учинио некакво разбојништво, г. Министар пунах три месеца не предузпма никакве енергичне кораке. Ево н 9 месеци прођ ше а бугарска га власт још пепутта и ^ако је поднео доказе о сво.јој невпностп. Т. К. СаасиА се чудп г. Геичвћу, гото он учи „опробаног" „државног" чпновннка, какве ће кораке да предузима, те да се Цветко пусти из затвора. Одобрава рад г. миопстра. М. Грујић одобрава Генчићу што је подигао интерпелацију, кад је у питању част и жввот једног срп гркђанинм, алн пз говора г. Гепчаћа видн некакву „братоуб.глачку политпку". Одобрава рад г. Минастра. Др. Л. ИлиЛ велп да је Цветко д исга одличан грађавин п да Се не може ни на;мање посумњатп да је учинио оно разбојпиштво, за шта су га оптужпле буг. власти, али ипак пе може се пребацити г. Министру да ;е био лабав и немараз. ЋирчК брани г. Мин. пн. дела. С'реИховиК вели да је г. Миниетар учпно све, што један паметан човек може да учипи, али треба знати да нија л:1 ко изаћи на крај са „сопаџијама". ГенчиК се чуди г. Мпниетру како пе може да на1>е пута и начина да се тај невнни срн. грађчнин пусти из затвора. Што се тиче г. Ћирића, изгледа му да је иравобранилац бугарске владе. А да је г. Министар доиста лабав, види се нз послелњег догађаја у Београду, где је бугарско аген-

ство развило сву своју нронагднду, а г. Манистар не нредузима никакве мере да стане томе на пут. Рибарац одговара Ттрићу, К)д у ов ш догађају видп некакву |братоубилачЕ .у политику, па вели у политици нема братства, него „братство за браство, а сирењ-з за паре". Из радње' бугар. владе видн се злонамера да кпњп срп. грађанина, срн. владу и срп. народ. Рад г. Минисгра је за похвалу. Стога преллаже ову резолуцију: Надовољна досадањпм радом г. Миин • стра председника, и очекајућа од н>ега п даље мере у правцу заштите иатересе отачаствених — Н.чрсдна скупштина — осуђујући досадчње нешравлане поступке бугарских властн у ово.ј стаари — прелази на дневни ред. Та резолуција нропаде, јер је већина скупштинска била противна, М. ПоаовиК одбпја у аме владе п скупштииске већине напад на бугарску лржаву, да је ова држава „сопаџиска," како ју је назв <о један посланил скупштиаске мањене. Ћири1 предлаже да се пређе на дпевии ред. ЋириЛ одбпја од 1себе „гадна" иодметања Рибарца п Генчнћа што му вел: да је он бранио бугар. владу. Шга впше вели, да се од њих јшпе бољем на надао Рибарац одговара Ђирпћу ва његов напад, па вели: г. Ћирић има најмање коме да пребацује за подметања, који је и сувише познат са своје љуб<вп прем» исгина из догађаја, еојп се једнмко у штампи п трже, вз к га се види његова љ бав према друштву „св. Саве". Подаред. ставм на гласање Ћирића иредлог, да се пређе на дневни лед и скупштина прими. Даље изаести с*упштину, да су краљевски Намесницп утврдпли закон о подожчју и плата држ. саветника. | Прелази се на дневнн ред Известилац нрочита законски предI лог о адмав. подели земље. | Наетаје начелна дебата. СреИиовиК мисли да од о в о г нредлога нпје било важнијег , јер јвели, он задире у све гране народ| ног живота. Као главаносвов иодели I наше земље вели да треба узети | орограФију и хидрограФију. Па полазећи с тог гледишта, мислп | да се Београд не сме вккако обићи

РБ&1А ГОДЕЕД (Дневннк једнога реба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(33) Чланак, „Изволте само" иојавио се у 102. бр. „Самоунраве" од 27. августа, дакле таман на два меседа пред тимочку нобуну. Карактеристично је да се још тако унанред овако јасно нредвиђало шта нам спрема бииска будућност. Месец август завршен је новинарским урнебесом и крупном нсовком по нартиским листовима. 20. Августа изаВгао је био у „Само-

управи" онај доцније толико глнсовити чланак у коме се говори. Ама капетан ће довести војску." „Одби и војску", и око тога се беше разбуктала по новинама запенушена препирка. Дође септембар — избори су били па прагу. Главне принрсме већсу биле извршене, Још се овде онде дотеривало по што шта ситније. С пуним пушкама у руци. борци су још загледали окде онде око чивија, очекујући команду: „Пали." На три четири дана пред саме изборе, „Самоуправа" је у 2—В маха била забраљииана. Из унутрашњости стизали су гласови о хапшењу. Главноме одбору жалили су се радикали као некој својој власти, али та њина власг била је немоћпа да им помогне. Најпосле освану и 7. сентембар. Ми смо га дочекали тако рећи с лупањем ср ; ца. У Београду било је живости због бе оградских избора, али ми смо се за то слабо интересовали. Знали смо да ће у Београду иолиција увек б«ти јача, наше наде биле су управљене на унутрашњост. Сћућорени око једнога столакод „Златног Крста",-ми смо са страхом ишчскп

! вали прве вести. Пред подае стиже први извештај из Зајечара: „До овога часа Пашић 144, либерали 5 гласова." „Ајирли, да бог да! Како ' први тако и све осгало." Дај да се иије, Никола части, и на нашим забринутим лицама указа се ведрина и расположење. Од свију другова ја сам најцрње гледао на иоход изборне борбе. Зпајући ка. кве је мере предузела влада, а мало поу.. здан у народну издржљивост, на коју су оетали тако много иолагали, ја сам јако стрепио за ове изборе и веровао у могућност страховитог Фијаска. 0< о подне дођоше још 3 — 4 депеше. Све су јављале успех. Бера се полако поче и у мени будити. Око три часа ио подне прођем кроз варош. Сретао сам познанике и личне пријатеље из напредне странке где ужурбано забринуто грабе кроз улице. Кад их засретнем они чисто оживе, развеселе се, и веле: „А? чујете ли кахо вам иде у општини? Баш ! ака и Таса, тамо амо, на ће бога ми да дотерају до нреко двеста гл«. с ова А ми до сад имамо само 900." (Нзсчавиће се)