Male novine

Минчови^ева аФвра. Бугарска полузваеична „Свобода" у свон 350 броју ионова се враћа па ствар св. савских ђака, на изјаву г. Минчовића о тој етвари, на сдужбену иајаву ваше владе и ва деманти бугарске владе и г. Минчовића. Велн как> је положај г. Грујићев иостао смешаи, како се у то доба из Нетрограда вратио г. Пашић с новим инструкдмјама. те се г. Грујић окуражио и пзабрао други пут. Напомиње како је г. Грујаћ тражио онозивање г. Минчовићв, јер српска влада нема нотребио иоверење у г. Минчовића, не објашњујући зашто. „Свобзда" сматра тај пут ла најпрввији, јер га изоскује међународна учтивост над једна влада ингуби веру у једног страног преставника, која онда постаје излишан и немогућан. „Положај између нас и С А )ба", вели, „постао је мало друкччји. али наша влада желела је ;,а још један цут даде свету доказа о сво-, јој лојалности, и мирољубивости, па ј је нашла: место да трпе пктереси двеју зеигља због простах каираца, да је боље да се учпии крај питању и да се Гусима одузме могућаост да мешају своје прсте. Пошго је после изјаве српске владе г. Минчовић постао излишан у Веограду ]ер га Срби игноришу, то је из тих разлОга, како чујемо, наша влада одговорпла српској да ће да опозове г. Мивчо.-ића али да ће паљегово место да пошље једпо лице које ће ипак иривремено д^ управљт нословима агенаије; ако српскавлада тражи да Бугарскч има титуларног агента у Београду, онда и Србија треба да прата свога титуларнт .''гента у СоФију. На тај нкчпн наша је илада учин ла више но што треба. Да би взбегла озбиљне сукобе, она се одрекла свога частољубља." ј Најзид „Свобода,, иаиомиње како „озбнљни" лиегови сматрају да ;е бугарска влада паметно урадила, да би могла поступнти и друкчије, ала би онда дошло до конач■ог нрекн/ања односа са Србијом гато ба било само на штету ингереса обеју земаЉа и на задовољствч Руса. Не зна још шта ће ва то одговоритп српска влада, ала ако оаа и иослетога буде непријг.тељски расноложена нрема Бугарима, онда ће и к>;д њих нанћи на друге односе.

Српски зајам. Бугари се ве ма интересују нашим Финавсијсним приликамз. Тако је полуслужбена „Свобода" брижљиво покупила и* свију фрзнцуских ластова у којима се агитовзло против последњег нашег зајма, па све то изнела нредсвоје читатеље да им покаже како је Србпја банкротска земља. Ми смо веома благодарни „Свобода" на оволикој гажљивости према вама, те за то и помињемо да је о-?а све то донела. Али иптересно ба било да је „Свобода" изнела својим читатељима и какав је успех тох агптација био. Ту се „Св >бода и огрепшла, а огрешила се за то, што би онда њеви чшатељи видели да Је за зајам „банкрогске" Срб*је уписано четириј нута више обвезнпца но што јетреблло, па би то могли упоредити е оним што „богат«ј" Бу?'арској у Франц\ ској нико не да ношта. * Каламљење лозе. При управи Топчидерске економије одпочеће киамљење на имеричкоЈ лози 4. апрмла текућо г'динс , Сви који желе да < е упознаду сд номенутим каламљењем и на самој иракси даје им ее прилпка да га науче. Каламл .ење ће се вршити у држава »м винограду више мале „Ги(тионице" на брду. * Сунаб. И? Београда јављају 15 о. м. странам листовима ово: Проносе се гласови да је дошло до јаког сукоба између Краљице Наталпје и г. 1 Ристића. Како пеле, Краљица, је јако : забринута нвчином васпитања Њенога синд, те ,е услед т га писала једно одлучно и врло жпво писмо о Ристсћу, који јој је, како т ^еле, одгјворио истим тоном. Краљ;--чинп пријатељи саветују јој да *а неко време натус^и Београд. * Нек се нико не узда. Он мад у вече радикалнп клуб држ о је седницу, у којо) је раслрввЉао једно важно питање. Веле да је АустроУгарска послала некнкав протест због трговинског уговора, којијеСрбија закључила с Гумунијом. Услед тога опазила се ужурбаност у владнним круговима. Ма ћемо се под| робније обавестити о овој ствари, 1и тада нроговор >ти о њој коју више. I За сад можемо рећи само толико: 1 Варају се сви, која гледајући иа наше унутарње партиске борбе |ра-

чунају да ће нае овако разједањене наћи и спрам спољнпх неаријатеља, па у тој претпоетавци праве чак и читаве политичке планове. Кад год влада буде стала на позпцији, с које брани < пште државне интересе, она може рачунати ка потпору евију Срба, без вкакве и&ртиске разлике На наше унутрушње раздоре, дакле, нек се нпко не узда * Изебрани. Државни савет изабрао је за чланове Кисације: за нредееднпка г. Димитрија Гадовића, за чланове: г.г. Перу Макспмоввћа адвоката, Вас.у Мчнојлсиића алвоката, Милутина Марковића 'адвоката, Косту Гребенароаића нач. окр. алексинач.. ТВ. Ђорћ-вића ! проФ. В. Школе, Срету Јелића прес. трг, суда, Ђоку Симића прес. судаокр. шабачког, Јоцу Д. СтеФановића члана касације, Миту Миловановића члана касације. Ђоку Новаковића чла«а апелациЈе, Стеву Петковпћа судију суда окр. јагодинског, Пају Јанковића судију суда внр. Београда п Јеврема Андоновпћа нач. окр. вал.еиског.

Народна Оиупштина 122 редовни састанак држан 24. марта

Иредеедавао Катић. Сд г.г. мииаетара: Грујић и Т-угаааовић. Сгкретар Вукоеавл.евић чита протокол 120. Јоксимовић 121. састанка а Динић молбе и зкалбе. Катић саОБШтав« да су краљевски намееници нотврдили зак>н о иривремеаом трговинском уговору шмеђу краљевпне Србпје и Велике Брнтаније. Прелази се на дневни ред. Одговор министра војног иа интерпелацију С. Несторовића о пожаревачкој к : сарни. ј ГрујиИ вели да је прсшле године командант тамошњег батаљова подвео рапорг, како је кр&в од касарне поавзрен. Комнснја коЈа је одређена за ту цељ уверила се да је дОиста тако. Лицитација воја је држана ради нрепокривања касарне плехом, изагпла је на Б2 000динарз. Геконетрукција нужникакошта 7.000 динара.

НчсторовиК објашњава како> је грађена та касарна, која се састоји из четири павиљома. В лн д» је касарна процењена 350.000 дин. а са^ кошта, 750.00О дин. Пита ко ће го да платп. Мпсли да треба пнжиљер да п;гати, пошто је његова кривпца. Не з»довољава се с одговтром г. мин. Грујић велп да је одредио меш виту комисију, коЈа ће прегледати све радоне, па ак > буде криваца до инжињера, онда ће га повући на одговор НесторовуК се у неколпко задовољава. После окога прешло се на даљи дневнп ред. Одгонор г мин војнсг на интерпелацију Љ. Ћирића и Д (.»угова о касарнама у Пироту и Књалсевцу. Грујић вели дн је лицитација за грађење тих касарна држана нре 4. године. Јавпо с.* еамо један странац, који је тражио мвлпјун динара само за једну касарпу, дакле дупло но што Је нзносио предрачун. У таквим околностима предузето је грађвње тих касарна, Гешено је дасе са стране не увозп ништа, што се може ва лицу Ј^га набав-ита. Исплаћивање јс наређено тек оад>., ношто је се комисија уверила да су иснуњени сви закопски уелови, еамо се у толико ирекорачило, што <е дркенарија наб ,вљана чак из Пеште, ношто је је®тинија. За пиротску касарну стављеио је било у предрачун 4Н8.738 д. а коштала је 551.961). див., за књажевачку 518.051 дин. а стала је г;а 499.085 дип. Пошто је министарстау ј.чвље -'0 да се- павиљони рулте, из-аслат је један ввша оФицир да учпна извиђај. Кад иоднесе извештај п,рвдузеће погре&не мере. Љ. Ђ ,ирнК не м же да се задовољи одговорам г. министра. Тражи да се ово пе узима као одговор све дотле, док минпстар ве добије реФерат од изасланика. М. Петровпћ тражи ннкнати извешхај и одговор. Р. ПиниК нвје задсдаољан с одговором г. минастра. B. ЋирковиИ вели да. није вашта урађен ■ но уговору. Аваг умовиИ кели да је за еве неиравилности крив не Младе-новић, већ мпн. војнп C. Виденовић, М. Срете^евић, В. Ћирковић н М. ТЗурићеу за, предлог Љ. Иирића. Генчић опомиње скувштинску ве-

Д 42»

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИТх

(47) — Ја знам колико и ти, али свакојако има, има нешто. Видиш шта Аца иише •— одговори Пашић. У говор се умеша Јагаа, и стаде доказивати, како сви знаци говоре да'је „чир већ сазрео." Док је Јаша ово говорио, мени изађе пред очи једна елика |из прошлих година. Било је то 31. Децембра у вече 1881. године. Готово сви радикални посланици и око двајестак пас београђана радикала, дочекивали смо нову годину у гостионици код нрестолонаследиика и у то име ту приредили једну заједничку вечеру. Јасам<.е иекако пашао у близини г. Аце Станојевића.

Већ се било превечерало, те за целим столом беше настао жив разговор уз чашу вина. Некако дође реч о карактеру и особинама нагаега народа у нојединим кр?јевима Краљевине. Пола у шали, а пола у збиљи Аца ми је тада изговорио речи које доцније никад нисам могао заборавити: Ви амо у Шумадији испуцали сте своју снагу у дипавтичким борбама и сад сте малаксали. За дуг низ година ви сте вашу улогу одиграли и сад долази ред на. нас... Говорећи даље у томе нравцу, Аца рече и ово: — Нокушаћемо ди гато учипимо за општу отаџбину, али иајпосле ако баш не иде, ми ћемо оида затворити оно две три клисуре што нас снајају са осталом Србијом, па основати нашу засебну ј Тимочку ренублику. Истина Аца је овај свој говор иропратио осмехом, али мепи су се ове и.егове речи живо урезале у памети; пало ми је у очи, да је Аца о томе предмету премишљао, и сад на Пашићево уверавање да у тим крајевима мора бити „некиђаво" ја се живо сетих ових речи Ациних . — Да, да, Пашић има право; тамо има неки ђаво — ирође ми тада кроз главу

и ја узех мислити о ПаппАевом питању: „Хоће ли народ да се бије?" То иитање за мене иије било ново; ја сам и пређе о њему чешће мислио. Пашићу рекнем: — Шта знам? То често не може да каже ни ђенерал о својој војсци, а какт ћемо ми иогодити о народу: „Хоће лида се бије" ? Па то ће зависити од многих околности, зависиће од разборитих вођа^ од спреме, од огорчености, од нрвих резултата и од стотину другпх околпости. Где се одмах у почетку покрета покаже успех, то ће свет охрабрити, а где одмах претрне пораз, ту ће се народ занлашити и бунтовне гомиле брзо ће прснути. Да верујем у неки успех тешко ми је, јер знам да није ништа снремано за тај случај; пема договора, нема сноразума, нема никаква заједничка илана ва рад. Покрет ће ићи растројено, јављаће се без ред^г, час овде час оиде и док се на једном месту пали на другом ће се гасити, а међугим влади на војска дејствоваће по једном плану и неће јој бити тешко да једно за другим угуши редом све иоједиие помесне переде, пошго код нас нема споразума за општи једновремеии устанак на свима крајевима. |(Наставиће се)