Male novine

ОДГОВОРИ-РАЗГОВОРИ Није гака. Бугарски „Славјанин" говерећи о нашој белешци у 91 броју, да су неиетииате вестп бугарсквх дистова како је једна гомила до.ила аред овд. бугарску агенцију и грдила и ружала бугарско пме и бугарски народ; како ми позавамо самог г. Минчовића и особље бугар ске агенције да кажу својим супородНИЦИМ1 колижо у томе иаа истине, — велп: „Велошка је веома скромна и истинита, само је неверна је^на ствар а то је да су сви бугарски листови нисали како је једна необуздана гомила нападала и ружила бугарску агенцију у Беогр»ду. Ми бар тако што нисмо јављади, а колико се сећаио, то је први пут саопштено у сриском листу „Вбчерњим Новостима". Мп смо веома благодарни нашем колеги у Рушчуку, што нам је признао да је • на наша белешка „скромна" и „истиеита". Нама је мило што можемч оабележити глас једнога бугарског листа, који иризнаје да су неистиаите вести које су у свет разаесене о нападу а увреди бјгарске »генције у Београду. Али, благодарећи овако „Славјангшу", иека нам дозволи да му учииимо неколкка примедбе. Нре свега, ми нисмо тврдили да су сви бугарски листови донели ону весг, већ смо рекли да су је донели СКОрО сви буг рсви листови. Нисмо мислили Д4 је иотребно поименце набрајати изузетке. Али овде р до бележимо, да је „Славјннсн" у томе ■инио изузетак, а није га чинила чак ни поаузванична „Свобода", да и не говоримо о осталим ли товима. Друга паша примедба тиче се тврђења „Славјанинова" да су ту вест прво донеле бе градске „В. Новости". И ако је ово тврђење уирављеко снецијалнона „В. Н." ипаксеоно дотвче и нзс, јер се белешка „Славјајанинова" тиче нас, те за то напомињемо ово: Из бугарских владпнпх кругова послата је у страпе листове, па после прешда и у бугарске, вест о тим нападима иа бугарску агепцију. „В. Новости" забележиле су ту вест страних лнстова, и, са свим природно побијале је. У осталом, њима је, као и сваком другом српском листу, било у дужности да ту вест забележе и оповргну је. Оне, као и сви други срлски лпстови, то су и учинили. Према томе не стгји тврђење нашег рушчушког колеге да је ту вест донео прво сриски лист, Л В. Новости". Та је вест пуштена у свег из бугарских владиниж кругова. Сматрали смо за своју колегијалну дужност, да исправимо оно погрешно тврђење „Славјаниново". -^в^ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Глад у Херцвговини. Из Пле•вља у Херцеговиви пишу ово: У овом нашалуку: Плевљима, Иријепољу и Приједору глад влада, те је бидо некодико смртних сдучаја од гдадн. Придози се купе у санџаку од богатијих. Султан је посдао 1000 цес. дуката — Овде је владада п „инФлуевца" а после ње тифус у више места, те је доста света изумрло. Бивало је случајева, да је у једној кући умрдо за кратко време по 6—7 особа. <О а

ЦАРИНСКИ ГЛАСНИК Примећено је с извесне стране да се чине одступања од правила, које важи за олакшвце приуаозу српског жита у Аустро-Угарску монархију. Услед тога, овј , цес. краљ. конзулат, као меродавни Фактор за констатирање порекла жита, биоје принуђен, те је чинио примедбе своје за извесне товзре, доводећи у пвтање и саму ствар, рад које су и дате олакшаце Да би се ово одстранило, царинарнцица београдска чинп пажљивим све и свакога на ово што сљеди: 1-во. Олакшице, које су у 1885 г. учињене за исплату царинв ири увозу жита у Аусгро-Угарску монархију, имају само српска жпта, постањем у Србпји на српском земљишту. 2-го, Жита странога порекла (Вугарског, Румунског, Турског) ма се и ватуралпзирала ту олакшицу неуживају. 3-ће, Према томе, царинарница ће издавати уверења о пореклу само за она жита, која су у истинп постањем у Србији на српском земљишту пропзведена. Ова уверења издаваће се псаључив» у Главној Царинараици на Сави са потписом Царинпка Београдског и то само у онолМ с .учају, ако никакве сумње о томе неби било 4-то, Ост.чли ред послова који се претходно имао да изврши у ц. кр. конзулату п о чечу је дато израза у 287 бр. „Српскох Новина" од пр. годиве остаје и даље уважносте. Овако од данас. Из канцеларије главнјз царинарнаце у Београду 13. Априла 1890 год. СЦЛШ99. т БћЛА С8ЕТА — Интереоан инат. Минхенски ^тановници учиниди су један инте ресан инат. Оаи су се обвезали да не иијуЦбаварско пиво, јер су пивари за 2 1 / 2 нФвнига повећали цену за литар пива. У овој, тако да је назо вемо, заверп учествују апсолутно сви како радници и војници, тако п чиновниц 1 п грађани. У жеде шичким радионицама мпнхепскпм, у којима раде неколико хиљада људи сви су се потписали да свакн ко попије чашу минхенскога пива, плати нет марака казне. Она су решили да ову своју реч држе све дотле, док пивари не попусте и не ночну продчвати пиао по ранијој цени. За сад нпју само пиво, које се довози из Штразбурга и Франкфурта. — ИнФлувнца. У Индији се иојавила инФЛуенца и јако се шири. Нарочато је ој .ажено, да је најјача у узвишеним крајевима. — Наполвонови аутографи. У ЈГондону ће у скоро бити издожена јавној продаји писмЈ Наполеона I, све аутограФи. Зна се да је Наполеон, чим се попео на нресто, преотао сам писати нисма и обично их диктирао своме секретару. Чак и многа од његових љубавних пвсама ЈозеФини писао је секретар, а Наполеон их само потписао. — Жвнски лекар у Аустрији. Аустриски цар дозволио је лекару госпођи Кершбауер да у Садцбургу отвори болницу за дечење очних болести. То је први сдучај да се у Аустрнји даје женској право декареке праксе. — Интврвсни пројвкти Међу проектима, који су преддти у Лондону за грађење куле, која би надмашила АјФељ ву, стране н< вине јављају да

два пројекта тарочито изазивају чуђење. Један је пројекат начинила кека млада девојка из НорФолка, а други десетогодитњи дечко, који се учио у једном пнвсиону у Јоику. —Против пушења војника „Беи^сће шИПаег 2еИ;ш1^" двносИ чланак против пушења дувана налазећи, да је нуш ње веома по војнике да слабн њрхову снагу. — Интервсна молба. „Кигуег 1тсовтуку" јавља.,да су три давовске даме, које немају деце, посладе аустриском војном министарству молбу, да се установм одред добровољних амазонака. Позивајући се на < пшту војау обвезу, оне изјављују :"да су го гове да иовлуже цару п својој отаџбани, одричући се сваке плате и нримајући на себе све расходе око одела п снабдевћња одреда коњима. Војно мпнистарство било је толико негалантно, да је одбило молбу ових. дама пз Лавова. — Забрана. Немачки цар Впљем II. забранно је оФпцпрпма да носе монокле-(наочари с једим стаклетом.) СМЕСИДЕ — Трговина с бракавима. Нариски лист „Тетрз" посветиоје неколико чланака питању о закључењу бракова у Еиглеској п Француској. Из тих чланака издаза, да се у обема тим земљама бракови у већиви случајева своде на ступањ обичве трговачке погодбе. Ова бракови су предмет нарочитог заниа, који се не нлаћа баш тако рђаво. Овим занатом. занимају се тако зване матримонијалне (брачне) агенције, којиху Паразу има петнајест, а у Лондоау десет. Од ових посдедњих две су за колоније, а поглавито за Индију. У Лондону те агенције чак имају и спој лист који се зове „Тће Маћттоша1 Nе\У8" (Брачне Новости), кој и излази један нут недељно. У њему се могу наћи све могуће објаве, питања и одговори о закључивању бракова. Сем тога, ту издазе и своје врсте рекламе. Преко агенције набављају за Индију жене нежењени Енг..;ези, који би се женнли, али ма са чега не могу да оду у отаџбину да нотриже невесту. Оваких бракова закл»учују се веола много. — 0 ј?цању децв. У новије доба снраћа се у јавносги пажња на дечију ману јецања, која се све више шири. Према статистичком пстраживању, та је телесна мана у данашње деце много више распрсстрта но што се мислило. Доказало се, да у самој Немачкој има до 80.000 школске деце, која јецају. Познато је, како је та Физична мана не само за „отичне и њихову околину неугодна, него како им и у свагдањем животу миого смета, те их чак чини неспоеобним за нека звања, за која се тражи нараван п развијен дар говора. С тога су нријатељи младежи и стручњаци почели о том размпшљатп, како бг, се дала та мана у школи уклонити. Након дужег проучавањг>, иошло је за руком берлинском учитељу у градској школи за глухонеме, Алберту Гутманну, те је удесио нову методу, којом ће децу одвикавати у школи одјецања. Сломенућемо савете тога учитеља, како се деца могу одучити односно очувати од јецања, кад их уче читати: 1. Самогласнике (вокале) треба изговарати оштро и разговетно, ади варавно и главои из прспју 2. Треба настатн, да дечији глас буде свичан и част. 3. Треба ученике научити, да по слуху разликују самогласвике према њиховој висини и дубини, јачнни и слабости, дужини и краткоћи па да их онда према томе изговара-

ју. 4. Аргикулација сугласпикд (консонаната)мора бпти, као год кад су за себе, тако п кад су спојени међу собом и са самогласнпапм«, сасвим коректна и окретна. 5. У колико то не шкоди разговетном п јавном изговору, нека се деца већ нри читању поучавају, да им се у изговарању речи чују више самогласнаци од сугласника, само да се тако постигне у нзговору што више вокализације, а мање тврдоће сугласника. 6. Најзад треба разшјати у детета снагу дисања^и вежбати га, да у говору п читању згодно дели дах. -вМОЈ-В*ТЕЛЕГРАМИ 15. Априла Цартрад. Министар Фиеансије Агоп паша прочитао је ппедседнику одбора јавног дуга царскуИраду, којомсе санкционише конверзија. ЈТондон. „Ажанс Рајтер" демантује вест, коју су донели неки листови, но којој је турска влада била издала налог Рустемнашн да поведе преговоре са Енглеском рад одступања војске из Егинта. — Финансијски извештај Сир Е. Барипга ноднесен је парламенту. Извештај каже, да је успех достигнут у Мисиру у год 1889 веома повољан али д.1 би се обезбедило даље развиће, треба да се одржи оку г нација и утицај са стране Енглеске. Исто извешће жали што Француска неће да нристане на конверсију. Париз. 0 конверсијимнсирског дуга тврди се се, да Француска влада неће. пристаги на предлоге Мисира, који тражи да се дигне администрација Д -нЈ 'ре. Рибо изјављује да је држање садашњих административних гаранција, једини услов за будуће нредговоре. Миеирски изасланици вратиће ,се У среду. Рам. На једном састанку радничких изасланииа, на који их је нозваларимскарадничка Лига, решено је да се саечано прослави дан 1 Маја. 16 априла Верлин. Царица се вратила из Дармштата. Шариз На јучерашњим опшпшским изборима изабрани су: 8 консервативаца, Д2 републиканаца и један буланжиста. Виће 49 ужих избора од којих су 41 у корист репубзиканаца, 4 у корист консервативаца а 13 у корист буланжиста. —Назаконодавним изборима корешким изабран је републиканац Делпех против буланжиста Вашеа. Ужи избори биће у Ајри, Ијони, Шарентију. Вудимиешта „Унгарише Пост" јавља, да се у министарским конФеренцијама, које су држане иод преседништвом гроФа Калпокија, највише расправљало о тражењу кредита да се уведе барут без дима. Коначна цифра није јот решена. После подие биће једна конФеренција под преседништвом царевим.