Male novine

Ухалшвн. ИревЈЈче је затворен г. | Ђока Марковић артил>еријски кале-ј тан, во нарочитој наредби г. мнни-! стра војног Саве Грујнћа. Колико смо могли 'сазнати, узрок! овоме хапшењу овај је: Капетан г. Марковић поднео је рапорт г. миннстру војном. У томе рапорту тражио је, да му г. министар војни, као надлежни минпсгар, издејствује праведну састисФакцију код народног представништва за нанету увреду услед познате интерпелације у скупштани, због које је и смењен са дужности из Фабрике крагујевачке још истог дана, кад је г. министар Сава одговарао на интерпелацију, и ако је по добпвеном писменом уверењу од њега лпчно г. Грујнћа — које му је издао после разрешења, био са свам невин. Иначе, ако он то неће или не може, ичјавво је г. Марковић у своме рапорту, да ће сам прибавпти себи задоволења, како за најумесније нађе, да своју част оиере. Г. министар војни одговориоје на ово тражење г. Марковпћево тиме, што је наредио гарназонару да

ЛИЦИТАЦИЈА ДУВАНА (Доиис „М. Новинама.") Крушевац, 14 вприла Да не«а ствар побуди интересовање у публике, треба да је она на ма који начип заинтересована за ту ствар.^У друштвеном жнвоту има многпх иојава, којима се публика интересује, јер је зањвхвезан неносредан пнгерес њен. Али исто тако има много појава, код којпх свет није непосредно заинтересован, те с тога о њему и не водп рачуна. И да нема непосредно заиатересованих људи за такве појаве, или бп осгали непознати, па били добри пли рђави. И уједном и у другом случају, пзносећи те појаве, треба увек имати истпну нре* очима так > их износитн и онда ценити. Тако је п с лвцитацајом дувана Ту свет нпје непосредно заонтересо

ј вде. Једна веле да је.то прнвиднн уI говор, а зна се још у нааред да ! за те случајеве никад суд ннје ни! кога оеудио нити ће бити случаја да прошло годишњи мањак закупци по уговору доплате. Па кад је тг»ко са прсшлим онда ће исто тако и у будућности. Узрока може бити да се по угопору не казнп што ее мањак не мора сваког месеца дићи, криумчареки пстуик аакупцу да послуже за докнз н егов^ недаћ# у продајн, да се управа Фабрике нли стоваришта подмите намерно да у неколико случаја задоцни пошиљку наручеиог дувана, такове чудне комбицпје владају у трговачком свегу па чак и то, да је Београд-Топчидер резервоар закупцима гдо могу мало иродавцима дуван пролнвати на р чун округа. Ако°з .чиста ове комбанације пос- ! тоје онда ми унапред пзјављујемо | протест а надлежен« опомињемо да I Зл времепа ово спречч и свој поло- ]

минп тар п народно преставништв 1 ) узели у заштиту прчв'дну ствароца Јоавикија, и г. мнннстар је решио да се поништи осуДа над оцем Јоаникијем. Терати човека одчвде баш сад, кад његова ствар ночиње узимата повољан обрт, значило би у <инита зло неваном човеку и одузети му могућност да одбрани своју нападнуту част. Оаолико напомене ради. А ви, г. уредниче, чији се лист таку ревно заузима за све паћенике који на иравди ,бога страдају, даћете места п овој нчшој скромној иапо мени. 18 Априла 1890 год. Београд. Једаи смирени слуга олтара.

га

ухапсн!

I вав, али пма Јеколпко људи који су Жч ј оспгурају од сптуженкчке клуне. у тој лицитацпји непосредпо за- ј \ ј и се ограничаваио само за округ иптсресованп те били > ирилици да Крушев., зато што нам је познато, а впде шта се и како ради. и на њима за остале нека другп кажу. је дужност те да то изнесу и широј | д ко у ГОВО р не важи за минвмум, публаци на видик, разуме се придр но ј е приФорма онда отпада процепт - - - - «Т ЈО

Иоступак занста чудноват и заго-; жавај ћи се само истине нетан! ћ,м човек нипаднут, ем му не- ! „ даду да брани и пере своју част, ем 0 П0Сл еД®°« лицитацојом дувана га још апсе кад покуша да 1е бра-> на,е ишд0 ™ ко т Р еба > В " С У в ^ н " ' Ј ! никаквп обзпрп.

ни, и то покуша на начнн одиста најблажији. Ми ћемо се на ову ствар онширшЈЈо вратити, кад сазнамо ствар у свима појединостим,). * Билвте за излет, којп приређује пев. друштво „Даворје" у Топчидер могу се добити у кљижври П. Ђурчића, Јоцо Копстатиновића трговца н друштвеног благајника Трише Ђорђевнћа, воскара. Улазнпце за саму забаву у Кошутњаку даваће се тога дана на уласку у Кошутњак, и стају 0*50 дин. а гости који путују с друштвом (ови ће имати подвоз и заједнички ручак) плаћају 3-50 дин У сдучају рђавог времена нзлет се одлаже за идућу недељу. * Стаље воде вод Београда за 18 и 19 Аирил 1890 1-одине. Код глав. царин. 4 79 м. — 4 97 метра. Пролав испод мос. жел. 9.20 м. — 9-2 м. Придошла ва 24 сата 3 и 18 _ 21 сант.

14% 9 јер би се могло свести на 9 Т / пајвише 10. Нарочито ваља знатп да ли ће за досадање време закупци по уговору доплатита машак или н е те по томе _'судити и за будућност. Један лицитант за округ крушевачки

38

Ако је веровати поштењу оних лнца која представљају унраву мо нопола дувана, ако је веровати зван1јчној ' статистицп о годишњем промету — продаји дувана досад пој единим окрузима под закуп издат. п најзчд акоје веровати условима и уговорама до сад закљученим измеђ 1 управе и закупаца, онда сада прошм • ренк округ крушевачви изнео ба продају иросечну годишњу закуашшуј највећу од 250.000 данар годпшње. пате ово неколпко мојпх редака Кад се позитивно зна да досадањи , По наредби г. митрополитово.ј, овд. закупац за округ крушевачки Тадић п

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Поштовини г. Уредниче, Молим вас да нрввде ради штам-

<о>

конзвсторија позивом је позвала оца | Констандиновић пз Београда по уго- Јоаниквја, архимандрита п бив навору нћсу и не могу нотрошити коли-1 стојника манастира Грабовца, п препоручила му да се не бавп више; ских поманнЕв. На кувертиГјер уко"м овдс у Београду, но да одм,х пдеу ; „окојппконом било наппсапо да се

чину дувана по обвезп, и преко тога кад успљено лицитарају н везују у-

ИЗ Б^ЛА СВЕ.ТА — Ретка војничка прослпва. Геперал нруске пешадије (с чином генерал ф лдмаршала) Папа, врховни заповедник у Маркама и гувернер Берлина, прославио је 9. о. м. свој (30-годвшња војвичкп јубилеј. Пре п.еса славилп су ову ретку светковину цар Вилхели I. пранцКарл прускп, Фелдмаршад гроФ Врангел, Херварт од БитенФелд и Молгке, који је у марту 1889. славио п 70-годигањицу. — „Марш мржње." Иортугалски несник Гера Јункверо, којијеусвојој отаџбнни чувеч, написао Је ту скор ) стпхове сод наслов >м „марш ! мржње." У овим стпховпма највише су новукли Енглези, које песлик назива и разбојницпма, и ниратпма и нросто лоповима. Многп лисабонскп листови донели су ту пеему. — Занимљиво завештање. У Варшави мпого говоре о оригппалном завештању ондашњег богаташа неког. Умирући 1884. годпне, онјеоставио завештање, које се налазало у рукама једног од његових блп-

говор да у округу крушевачком годи- манастир, куда га Је осудила његова

шње потроше 327.000 дпнара дувана што и сами унапред знају да неможе битп, онда настаје питање да ли да се верује у оне обвезе што их у»рава монопола дувана захтев^ или: је то приФорма. Увек трговачки рачуни траже у-; напред излаза. Тако мора бвтп и о

претпостављена, духовна власт. И Г. МиТрОПОЛИТу, И КОНЗИСТО ј. ијп, нознато је да се отац Јпааикије не бави овде од обести, да се проводп но од големе нужде да се брани <>д неправде, која га је снашла Тако исто, г, митрполиту и консиоторијп познато је и то, да су г.

куверта отвори на годину дана после његове смрти. Несгрпљави рођаци покојникови отвориди су куверту 28- мхрта 1885 годипе. У тој кувертп нашли су другу куверту, с таким истим натписом. Тако се у току 6 година понављало пз године у годину. Најзад, ове годпне, рођаци, нлмучени дугим чекањем, изву-

1Р ВДВД Г0ДИЕА (Дневник једнога роба) Побележио 11ЕРА ТОДОРОВИЋ (65) Рашу затекосмо сама у соби. Раскомоћеиа у „комотшухама" на ногама, нађосмо га за иисаћим столом, нешто иише. Међу нама се одмах разви жив разговор о томе шта да се ради. Ја сам застунао исто гледиште као и пре т. ј. да ваља ићи ународ, нокушати буну, на што бог да. Раша је бпо мишљења да је цела ситуација још толико мутна и нејасна, да се ништа иаметно не може предузети. Ми још ништа не знамо поуздано ни хнта се тамо ради, где се мисли да је устанак бајаги већ у јеку, па шта можемо наметно ми овде радити. Треба чекати да сване ма с жоје стране. Ако сад има опасности за нас,

она ће се само увеличати. кад онако ј насумце тумарнемо у народ. „Ја нс могу | и нећу к"9 гуска у маглу" — заврши Раша ј свој горор — „то сам се тврдо решио и при томе остајем. Чекаћу овде у Београду још који дан." — Јес, чекао би ти, но питање је да ли ће чекати чича Никола! —приметим ја. — Е, иа што буде; ја сад из ове коже не могу никуд — рече Раша одлучно. Овде место да рекием да је ово било чисто Рашино лично мишљење. Н>егова госнођа већ није тако мислила. Из зебње да Раша неплати главом, она јебила мишљења да се сад за први мах склони да пређе п А ек©, ка ако се ствар разбије и нрође ни на чему, лако му се носле вратити. А што ће му се ко смејати, брига нам је! Чудо што би они били куражнији у сличној прилици. Ја < ам тога истог дана мојим рођеним ушима чуо, кад је госпођа Драга заступала то гледиште и прела се с Рашом о томе, као год што сам чуо и то, како се Раша том приликом, преко обичаја, чисто обрецну на жену: „Па нека ме убију, волем и то но да ми се сутра и последња шуша натресл како

сам утекао. Подболи народ, па проста светииа гине, а они трту у крај". Госпођа Драга осталн је при своме гледишту, а како сам доцније дознао она је, без Рашина знања, чак чинила и неке нрипреме за његов одлазак, уздајући се, да ће се можда он у последњем тренутку предомислити. Ово паиомињем с тога, што су двцнијв неки вајни пријатељи нарочито кривили Рашину госнођу и припасивали њеном утицају што је Раша остао у Београду. — Анта Алексић сече пруће у ади, на Дунаву, према, Вишњици. Ретио сам се и побринуо, да ме његови људи сутра пребаце нреко. Кад се једном тако избавим из канџа ових џелата, онда ћу гледати шга ћу даље. Ако буна буде озбиљна, отићи ћу низ Дунаво, да се негде око Неготина провучем у Србију и одем устаницима. Покаже ли се да да је све ово било нросто лук и вода, бар ми неће ове хијене главу појести — било је мишљење Таушановићево. (Наставиће се)